Дюра Варґа
Податки о розвою и роботи
(1970 - 2008)
Дружтво за руски язик, литературу и културу основане 4. децембра 1970.
року у Новим Садзе. Гоч Руснаци у Войводини и Сербиї маю вецей образовни,
културни и други орґанизациї и институциї, робота Дружтва за руски язик,
литературу културу, хторе ше анґажує насампредз на виучованю, науковим
обробку и дальшим розвою и популаризованю руского литературного язика,
у подполносци оправдує вецей як трииполдеценийне постоянє (38 роки).
Основни напрямки роботи Дружтва, рушаюци од литературней творчосци и
язичних здобуткох др Гавриїла Костельника, уж на початку дали професоре
руского язика и литератури: Гавриїл Г. Надь, Микола
М. Кочиш, писателє Василь Мудри и Дюра Папгаргаї вєдно зоз другима сотруднїками
и фаховцами у обласци язика и литератури.
 |
 |
 |
Гавриїл Г. Надь |
Микола М. Кочиш |
Дюра Варґа |
Уж идуцих року коло сновательох: Миколи М. Кочиша, Гавриїл Г. Надя,
Дюри Варґи, Дюри Папгаргая, Миколи Москаля, Любомира Рамача, Симеона
Сакача, Мариї Горняк, Янка Раца, Мариї Чакан, Штефана Чакана, Миколи
Кучмаша, Еуфемиї Надь, Юлияна Папа, Ирини Гарди, Владимира Гаргая, Мариї
Вадаски, Юлина Рамача, Ивана Терлюка и Мирона Будинского ґу Дружтву
приступели понад 200 члени. Року 1980. Дружтво мало 380 порядних членох,
на початку 1992. рока 525,а 2008. тото число виноши 976. У Дружтве ше
находза и понад 90 (95) почесни члени (почитователє руского язика, познати
слависти и русинисти з нашей жеми и иножемстве), як и 27 помагаюци члени.
Перших рокох Дружтво ше анґажовало на ришованю питаньох язика хтори
ше зявйовали у пракси руских школох, информативнох гласнїкох и прекладательних
службох, а источашнє орґанизовани и совитованя з обласци нормованя руского
язика и литератури. Окремна улога була пошвецна пририхтованю и видаваню
капиталних дїлох, перше фондом за наукови обробок рукого язика, а потим
и у видавательней активносци Дружтва.
Дзекуюци праве дїялносци Дружтва, руски язик у велькей мири систематизовани,
а прекладательни служби, средства информованя и други видавательни орґанизациї
вельо лєпше функционую дзекуюци першенствено помоци хтору даваю (доставаю)
члени Дружтва за руски язик, литературу и културу. Дружтво було, а и
тераз є, орґанизатор, або соорґанизатор наукових и фахових сходох чий
резултат красне число публикацийох хтори ше хасную як приручнїки у настави
руского язика и литератури, прекладательних службох итд.
Члени Дружтва то насампредз просвитни и културни роботнїки, писателє, новинаре, публицисти, прекладателє и други почитователє руского язика, литератури и култури хтори робя - дїйствую у вецей як 30 местох Войводини, Сербиї и рускей дияспори. Робота Дружтва ше одвива прейґ подружнїцох хтори основани у Новим Садзе, Руским Керестуре, Коцуре, Дюрдьове, Вербаше, Шидзе, Кули, Новим Орахове и Сримскей Митровици, секцийох Дружтва у Беоґрадзе, Ґосподїнцох, Бачинцох, Бикичу и Кичинеру и Норт Батерфолду (Канада), нєпоштредно у сотруднїцтве зоз членми Дружтва у Суботици, Беркасове, Бикичу, а тиж и у Миклошевцох, Петровцох (Горватска) итд.
Вельке доприношенє роботи Дружтва дал Микола М. Кочиш (1928-1973),
єден зоз сновательох и перши предситатель Дружтва, хтори ше як линґвиста,
педаґоґ и писатель анґажовал на нормованю руского язика. Окремне доприношенє
Миколи М. Кочиша представля Правопис руского язика (1971) и Ґраматика
руского язика (1974). Микола М. Кочиш ше анґажовал и на фаховим усовершованю
наставнїкох и виучованю двоязичносци у тей обласци, а занїмал ше и зоз
литературну творчосцу.
Значне доприношенє у роботи Дружтва зоз свою активносцу и дїялносцу
дали и потерашнї предсидателє: Василь Мудри, Дюра Варґа, Гавриїл Колєсар,
Любомир Медєши, др Яков Кишюгас, Янко Рац, Гавриїл Колєсар, др Юлиян
Тамаш, др Михайло Фейса, Ирина Папуґа, Янко Барна, секретаре Дружтва:
Мария Горняк, Юлиян Каменїцки, Янко Рац, Микола Шанта, Гавриїл Колєсар,
Ясна Варґа Бєлобрк, Мария Гудак, др Михайло Фейса, Наталия Рамач, Владимир
Салонски, а тиж и Мелания Павлович и Любица Малацко, сотруднїки за рахунководство
Дружтва як и велї други.
У тим напряме ше у останїм чаше анґажує и шлїдуюци состав Предсидательства
Дружтва: Янко Барна, предсидатель, др Ксения Кугайда и Мелания Сабадош,
подпредсидателє и члени: Вера Манько, Гелена Гафич Стойков, Владимир
Дороґхази, Каролина Джуджар, Славко Пап Петраньов, Александар Саша Мудри,
Аранка Медєши и Мария (Скубан) Бесерминї и заменїки, члени Скупштини
Дружтва на чолє зоз Ирину Папуґа, предсидательом и Владимиром Ґовля,
Меланию Саламун и Сенку Славчев, подпредсидателями, Владимиром Салонски
и Наталия Рамач, секретарами, а тиж и Надпатраюци одбор: Янко Голик,
предсидатель и Ирина Гарди Ковачевич и Владимир Сабо Дайко, члени.
ДРУШТВО ЗА РУСИНСКИ ЈЕЗИК, КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ
Подаци о раду и развоју Друштва (1970-2013)
Друштво за русински језик, књижевност и културу основано је 4. децембра 1970. године у Новом Саду. Иако Русини у Војводини и Републици Србији имају више образовних, културних и других организација и институција, рад Друштва за русински језик, књижевност и културу, које се ангажује превасходно на изучавању и даљем развоју русинског књижевног језика у потпуности оправдава четири деценије постојања.
Основне смернице раду Друштва, полазећи од програмске оријентације Русинског народног просветног друштва (РНПД), основаног 2. 07. 1919. године у Новом Саду (када је за основу русинског књижевног језика узет говор бачко-сремски Русина) и књижевног стваралаштва др Хавријила Костелника, дали су професори језика и књижевности: Хавријил Х. Нађ и Микола М. Кочиш, први председник Друштва (1970-1973), књижевници Васиљ Мудри и Ђура Папхархаји, публициста Ђура Варга и други сарадници у области русинског језика и књижевности.
Чланови Друштва су, пре свега културни и просветни радници (наставници, професори, педагози), књижевници, новинари, публицисти, преводиоци и други поштоваоци русинског језика и књижевности који раде - делују у више од 30 места Војводине и Србије. Друштво има 1178 чланова (995 редовних, 108 почасних и 75 помажућих). У почасном чланству је и више слависта - русиниста и поштовалаца русинског језика из земље и иностранства. Рад Друштва одвија се преко стручних тела, путем секција у Новом Саду, Куцури, Руском Крстуру, Врбасу, Шиду, Ђурђеву, Кули, Новом Орахову, Сремској Митровици, Београду, Госпођинцима, Бачинцима, Беркасову, Бикић Долу, Суботици, као и непосредно у сарадњи са члановима Друштва у Кичинеру (Канада) и у Миклушевцима и Петровцима (Република Хрватска) и другим срединама.
Захваљујући делатности Друштва, русински језик је у великој мери систематизован, а преводилачке службе, средства информисања и издавачке организације много боље функционишу захваљујући, пре свега помоћи коју добијају као чланови Друштва за русински језик, књижевност и културу или у оквиру Друштва. Друштво је организатор или суорганизатор научних и стручних сусрета (скупова, трибина, округлих столова) чији је резултат значајан број публикација које се користе као приручници у области русинског језика, књижевности и у преводилаштву.
Друштво издаје свој гласник од 1975. године који се најпре звао „Творчосц" (Стваралаштво, изашло 13 бројева „Творчосци"), а од 1988. године излази под називом „Studia ruthenica". Штампано је петнаест бројева "Studia ruthenice": први број је био посвећен стваралаштву Михајла Ковача (1988-1989), други Александру Духновичу и русинском питању (1990-1991), у трећем су објављена саопштења са 1. научно стручног скупа организованог у оквиру "Дана Миколе М. Кочиша" о русинској филологији и русинским учитељима и школама у прошлости (1992-1993), у четвртом броју су текстови са темом о преводилаштву као духовној потреби мултијезичке средине (1994-1995), пети број "Studia ruthenice", садржи саопштења са округлог стола о ликовној уметности Русина и о излажењу Српско-русинског речника (1996-1997), шести број је обухватио 11 дипломских радова студената Катедре за русински језик и књижевност Филозофског факултета у Новом Саду (1998), у седмом су објављена саопштења са 2. научно стручне конференције организоване у оквиру „Дана Миколе М. Кочиша", 1998. године у Новом Саду чија је тема била „Савремени русински језик и просветни живот Русина у прошлости и сада“ (1999-2000), у осмом броју се налазе саопштења са Лингвистичких дана Миколе М. Кочиша, округлих столова и обележавања значајних годишњица (2001-2003), у деветом је 6 диломски радова русинских студената и други прилози (2004), у десетом јубиларном су објављена саопштења са 3. научно-стручног скупа "Дани Миколе М. Кочиша", одржанoг 2005. године у Новом Саду и списак чланова Друштва (2005), у једанаестом (2006), дванаестом (2007), тринаестом (2008) и четрнаестом броју (2009) су штампаии дипломски радови са Катедре за русински језик и књижевност, у петнаестом (2010) прилози са 4. научног-стручног скупа о темама из области у којима је Микола М. Кочиш деловао, у шеснаестом (2011) прилози са саветовања из оласти русинског језика и књижевног стваралаштва за децу. У припреми је и 17. бројЗборник радова „Studia Ruthenicа” (2012) који се издаје на основи члана 32 Статута Дружтва.
Друштво сваке пете године одржава научно-стручни скуп. До сада су одржана четири скупа: 1993, 1998, 2005 и 2010. године у оквиру Дана Миколе М. Кочиша. Друштво је заједно са Катедром за русински језик и књижевност на Филозофском факултету и Заводом за уџбенике и наставна средства, Оделење и Новом Саду, објавило Српско-русински речник I и II том (1995-1997), а издата је и Граматика русинског језика др Јулијана Рамача (2002). Програмом Друштва је било обухваћено и издавање Русинско-српског речника (2010), али је Друштво нажалост изостављено као суиздавач овог капиталног дела русинске лексикографије. Лингвистичка секција Друштва се ангажије и на вишегодишњим пројектима као што су: Речник русинског народног језика и Правопис русинског језика.
Друштво брине о подизању језичке културе деце и ученика и у вези са тим сарађује са надлежним министарствима и секретаријатима. С тим у вези је израђен пројекат, под називом "Развијање, очување и унапређивање русинског језика деце, ученика и младих" (1996-2016), који је као веома успешан, продужен и у наредном периоду. Oрганизатор је већ 13 година (од 2000/2001. шк. године) републичког и од 2009/2010. шк. године и међуокружног такмичења у знању русинског језика и језичке културе основних школа,
Издавачка делатност Друштва се објављује у оквиру 7 едиција и то: образовање (објављена 5 наслова), предшколско васпитање (6), литература (3), речници (3), ликовно стваралаштво (10), отето од заборава (13) и најновија едиција катедра (2). То су између осталог ова издања:
- Ликовно стваралаштво Русина Подобова творчосц Руснацох (лексикон, 2003),
- Српско-латинско-русински речник медицинске терминологије (2007),
- Др Радмила Шовљански, Српско-русинско-латинско-енглеском речнику заштите биља и животне средине (2011),
- репринт (2004)и осавремењено (2005) издање Идилског венца „Из мог села" др Хавријила Костелник, објављеног поводом 100-годишњице излажења (1904-2004), затим
- шест двојезичних књига: „Русинска гимназија-Руска ґимназия", аутора Ирине Папуга (2000), књига поезије Хелене Хафич Стојков "Колевка и ноћ-Колїска и ноц" (2001), „Русини у Сремској Митровици-Руснаци у Сримскей Митровици" (2004) на српском и русинском језику, књига Меланије Павловић „Белави лєт-Плави лет“ (преводи са русинског на српски језик 2009) и две књиге Олене Папуга „Руске обисце-Rusinska kuća“ на русинском и хрватском језику (2009) и „Руске обисце-Русинска кућа“ на русинском и српском језику (2012),
- тројезична књига „Русини у Новом Орахову-Ruszinok Zentagunarason-Руснаци у Новим Орахове” (2009).
- песникиња Хелена Хафич Стојков је аутор још јeдне књиге поезије под називом „Мајци Русинки-Мацери Рускинї, која је издата у сарадњи са „Руским словом“, Нови Сад (2004) и 2 сликовнице за децу под називом „Сни малей Иринки спод єдней перинки“, на русинском и „Снови мале Иренице испод једне дуњице“ на српском језику (2008),
- књига за децу Наталије Холуб „Нємам злата, мила мамо“ (Немам злата, драга мама, 2000) и
- Зборник текстова за предшколску децу „Ластовички (Ластавице) 2 (2005) затим књига
- Меланије Маринковић из Београда „Дати цвету живот Шид у мом сећању” (2003),
- др Душана Дрљаче из Београда „Русини у етнографским записима” (2006),
- Љубомира Међешија из Канаде „Руска традиция“ (Русинска традиција, 2007),
- Маргите Љикар, Наша кухарка (2007),
- две књиге Јулијана Папа „Good Morning! We learn English/ Добре рано! Учиме ше по анґлийски“ (2008) и
„Дїдо Дюра з Руского Керестура“ (2010),
- две књиге мр Хелене Међеши „Језик наш насушни” (2008) и Црвеним подвучено (2012)
- Ирине Папуга „Основна школа Бачинци” (2008)
- Ђуре Љикара, „Колїше ше жито класате, газдованє миклошевских Руснацох” (2011)
- ликовни каталози са самосталних и колективних изложби (10) итд.
У оквиру Друштва се реализује више културно-уметничких и ликовних програма и манифестација:
1. Дани Миколе М. Кочиша" у сарадњи са Меморијалним одбором "Микола М. Кочиш", основаним при КПЗВ (1989) сада Заводу за културу Војводине у Новом Саду (одржано 22 манифестација Дана Миколе М. Кочиша).
2. Награда са ликом проф. Хавријила Х. Нађа русинским просветним радницима и рад меморијалног одбора са именом проф. Нађа, који је основан 2003. године у Новом Саду (додељено 7 признања, а добитници су: Славка Сабадош (Нови Сад, 2003), Златица Сивч Здравић (Шид, 2004), Марија Бесермињи (Нови Сад, 2005), Сенка Славчев (Ново Орахово, 2006), Ксенија Варга (Руски Крстур, 2007) Славица Мали (Врбас, 2008) и Меланија Сабадош (Нови Сад, 2010), а ове године је поводом 100-годишњице од рођења проф. Нађа у плану додела осмог прознања.
3. „Сусрети русинских школа"- први сусрет је био у Бачинцима (1994), други, трећи и девети у Руском Крстуру (1995, 1996. и 2003), четврти у Шиду (1997), пети и петнаести у Бачкој Тополи и Новом Орахову (1998 и 2009), шести у Куцури (2000), седми у Ђурђеву (2001), осми у Кули (2002), десети јубиларни у Бачинцима (2004, јeданаести у Госпођинцима (2005), дванаести у Миклушевцима, Република Хрватска (2006), тринаести у Новом Саду (2007), четрнаести у Врбасу (2008), шеснаести у Сремској Митровици (2010, седамнаести у Суботици (2011), осамнаести у Савином Селу (2012), а деветнаести се планира за одржавање у Крушчићу (Општина Кула 2013) итд.
4. Ликовна колонија „Сусрет код Боднаровa" за ученике и ликовна колонија за уметнике у Госпођинцима (одржано 11 ликовних колонија за децу и осам за уметнике, издато 9 ликовна каталога и организоване изложбе у Новом Саду, Жабљу, Кули, Ђурђеву, Руском Крстуру, Београду, Сремској Митровици, Суботици. Клуб ликовних уметника који од 1996. године делује у оквиру Друштва издао је капитално дело у области ликовне уметности под називом: „Ликовно стваралаштво Русина“ (лексикон) у којем је заступљено 122 уметника, а одржане су и више колективних изложби у којима је узело учешће преко 50 русинских ликовних уметника, као и више ауторских, међу којима су ликовне изложбе: Хелене Сивч, Владимира Колесара, Хелене Кањух, Јанка Чизмара (2), Мите Пушкарова, Силвестера, Серафине и Ромка Макаја, Владимира Молнара, Милана Колбаса и обележене годишњице Јованке (Степанов) Келбли (2011) и Евгена Кочиша и Павла Бељанског (2012).
5. Књижевна манифестација „Песничке нити Меланије Павловић Поетски нїтки Меланиї Павлович“, основана је 2007. године у Новом Саду. Одржано шест манифестација у оквиру њих: Округли сто о књижевном стваралаштву песникиње Меланије Павловић (2008), издата двојезична књига на русинском и српском „Белави лєт Плави лет“ (2009) и Саветонање са темом „Књижевно стваралаштво за децу“ (2011).
6. Литерарни конкурси: „Др Мафтеј Винај" Равницо моја широка" (2004) и Све око нас је природа (2009) прилози објављени у „Studia ruthenici" 11 (2006) и 14 (2009), конкурс о русинској басни Штефан Чакан (2006) и (2009).
7. У оквиру сарадње са основним школама у Војводини посвећена је пажња неговању русинског језика са елементима националне културе у срединама у којима због малог броја ученика не постоји могућност организовања редовне наставе на матерњим језику. Овим обликом наставе обухваћено је преко 300 ученика у више од 40 основних и средњих школа, у 14 насељених места Русина, а то су: Нови Сад (15 школа), Врбас (3), Кула (2), Бачка Топола (1), Ново Орахово (1), Савино Село (1), Госпођинци (1), Крушчић (1), Шид (2) са подручим оделењима у Бачинцима и Бикић Долу, Сремска Митровица (1), Суботица (1), а у иностранству Канада: Норт Батлефорд (2). 2006/2007. године почело је изучавање русинског језика и на средњошколском степену образовања у Новом Саду, а 2008. и у Шиду. Најмлађи негују русински језик у предшколским. установама у Новом Саду, Врбасу, Суботици а редовне васпитне групе предшколске деце раде у Руском Крстуру, Куцури и Ђурђеву. У Руском Крстуру, поред Основне школе „Петро Кузмјак" која делује 260 година (1753-2013) ради и Гимназија на русинском и српском језику, а од 2010. шк. године и туристички смер. У саставу Школе је и средњошколски дом ученика. Школа има савремено опремљену зграду (саграђену 1977. године) са кабинетском наставом, библиотеку, спортске терене итд.
За рад и унапређење језичких, књижевних и културних активности Друштво је примило више признања, међу којима је награду "Искре културе" КПЗВ (1980), а међу члановима Друштва има добитника високих призања као што су "Вукова награда", "Златна значка" КПЗ Србије, признање Националног савета Русина, Завода за културу Војводине итд.
Нови Сад, 2013. године
