Подобова колония "СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА"
Подобова колония „Стретнуце у Боднарова“ у Ґосподїнцох отримує ше од 2005. року. Треба повесц же у Ґосподїнцох 17. новембра 2000. року, у рамикох означованя 130-рочнїци приселєня Руснацох до Ґосподїнцох (1870–2000) и 95-рочнїци народзеня Стевана Боднарова (1905–1993), при Основней школи „Жарко Зренянин“ и Секциї Дружтва за руски язик, литературу и културу у Ґосподїнцох, општина Жабель, основана Подобова секция „Стеван Боднаров“.
Подобова секция „Стеван Боднаров“ ма задаток чувац здогадованє на творчосц Стевана Боднарова, познатого подобового уметнїка, скулптора и маляра хтори народзени у Ґосподїнцох, потримовац подобово активносци школярох у школи и месце и сотрудзовац з другима школскима штредками же би ше нє забуло на подобу и дїло Стевана Боднарова. У 2001. року ше робело на збераню документациї и часци того цо остало за Стеваном Боднаровим у Ґосподїнцох, а 20. децембра 2001. року отримана перша Дзецинска подобова колония „Стеван Боднаров“ у Основней школи у Ґосподїнцох.
З нагоди 100-рочнїци народзеня Стевана Боднарова, у рамикох Дружтва за руски язик, литературу и културу у Новим Садзе, 28. юния 2005. року формовани Орґанизацийни одбор у составе: Петар Мояк (1933-2011), предсидатель, Владимир Салонски, секретар, и члени: Андєлко Баришич, Мирослава Уґрин, Ирина Папуґа, Силвестер Макаї, Любина Пантич, Владимир Дороґхази, Владимир Вєштица, Мария Чупич, Цвийо Проле, Гелена Канюх и Єлена Перкович, хрори предложели отримованє Подобовей колониї з меном: „Стретнуце у Боднарова“
Отримани вєдно 14 Дзецински подобово колониї у Ґосподїнцох. Учасц у роботи Дзецинскей подобовей колониї беру школяре Подобовей секциї Основней школи „Жарко Зренянин“ у Ґосподїнцох, як и школяре – подобово творителє з основних школох у Жаблю и Чуроґу и з руских штредкох: Дюрдьова, Руского Керестура, Коцура, Нового Саду, Кули, Вербасу, Нового Орахова, Суботици, Шиду, Сримскей Митровици и Миклошевцох (Република Горватска). Робота Дзецинскей подобовей колониї тематска и одвива ше у сотруднїцтве з подобовима педаґоґами и творителями, медзи хторима: Силвестер Макаї, Владимир Вєштица, Татяна Перович, Владимир Дороґхази, Дарко Лукич, Биляна Роман и др.
Oсма колония була пошвецена творчосци мексицкей подобовей уметнїци Фриди Кало и отримана є як креативна роботня. Роботи були виложени у Ґалериї МОСТ Заводу за културу Войводини у Новим Садзе. З нагоди 10. ювилейней Дзецинскей колониї видати 2011. року подобови каталоґ и орґанизовани вистави подобових роботох (вибор спомедзи 115 дзецинских роботох) у Руским Керестуре, Савиним Селу, Новим Садзе, Жаблю и Ґосподїнцох.
Отримани и дзешец (10) колониї подобових уметнїкох у Ґосподїнцох и то:
Перша подобова колония СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА отримана од 12–13. авґуста 2005. року
Друга подобова колония СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА отримана од 21. до 23. юлия 2006. року
Треца подобова колония СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА отримана од 20–22. юлия 2007. року
Штварта подобова колония СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА отримана од 18–20. юлия 2008. року
Пията ювилейна подобова колония СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА отримана од 24-26. юлия 2009. року
Шеста подобова колония СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА отримана од 31.07-01.08.2010. року
Седма подобова колония СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА отримана од 22-24. 07. 2011. року
Осма подобова колония СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА отримана од 27-29. 07. 2012. року
Дзевята подобова колония СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА отримана од 26-28. 07. 2013. року.
Дзешата подобова колония СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА отримана од 26-27. 07. 2014. року.
Єденаста подобова колония СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА отримана од 24-26. 07. 2015. року.
На Подобовей колониї бере учасц импозантне число вецей як 50 (54) подобових творительох чийо биоґрафиї з подобовима прилогами состойна часц тей публикациї. Заступени авторе маю подобове образованє: академске, висше або штреднє уметнїцке, як и маляре аматере, а почитуюци начало гражданскей и националней толеранцї. Року, 2015. видата Моноґрафия у хторей заступени подобово творителє вецей националносцох, чий ше живот преплєта зоз животом припаднїкох сербскей и рускей националней заєднїци.
Подобово твори хтори облапени у тей публикациї облапяю рижнородни тематски змисти, маюци у оглядзе же ше и авторе рушаю од академских по самоуких. Класична стилизация фолклорней традициї, пейзажне малярство – дзе превладую войводянски мотиви, модерни ґрафични вираз, икономалярство хторе вимага окремну майсторску схопносц и уметнїцку предуховеносц, потим керамика, як и ридка технїка мальованя на склу, то широки дияпазон роботох хтори источашнє указую як на розлични квалитет роботох, так и на пробованє креативного оформйованя и велькосц префинєного духа. Вшелїяк же импресионує число учашнїкох на Подобовей колониї и заступеносц їх роботох. Вони представяю значни прилог подобовей уметносци тих просторох, хтора у остатнєй децениї достава вше значнєйши форми уметнїцкого виразу.
Пре припадносц векшому числу подобових здруженьох, розлични ступень подобового образованя, як и дїйствованє на релативно вельким просторе, подобова творчосц постава дисперзивна и лимитуюца як зоз становиска провадзеня створеного, так и зоз становиска можлївосцох презентованя. Видаванє тей кнїжки ма циль приблїжиц подобову творчосц почитовательом уметносци, упознац културну явносц з роботу Подобовей колониї „Стретнуце у Боднарова“ у Ґосподїнцох и источашнє послужиц як потримовка за дальшу творчу роботу у тей обласци.
О отримованю Подобовей колониї у Ґосподїнцох стара ше Орґанизацийни одбор, хтори роби у рамикох Дружтва за руски язик, литературу и културу, Секция у Ґосподїнцох, у сотруднїцтве з Основну школу „Жарко Зренянин“ и Месну заєднїцу у Ґосподїнцох, з финансийну потримовку: Oпштини Жабель, Покраїнского секретарияту за образованє, управу и национални заєднїци, Покраїнского секретарияту за културу и явне информованє, Националного совиту рускей националней меншини, Месней заєднїци у Ґосподїнцох и велїх почитовательох уметнїцкей творчосци Стевана Боднарова, на чим шицким и з тей нагоди сердечнє дзекуєме.
У просторийох Месней заєднїци у Ґосподїцох 2009. року отворени ґалерийни простор у хторим ше викладаю роботи зоз Подобовей колониї „Стретнуце у Боднарова“ и орґанизую и други подобово вистави.
П О В О Л А Н К А
на 12. колонию подобових уметнїкох и 15. ювилейну дзецинску подобову колонию „Стретнуце у Боднарова“, 2016. року у Ґосподїнцох, општина Жабель
Поволуєме вас на 12. колонию подобових уметнїкох Стретнуце у Боднарова у Ґосподїнцох, хтора ше отрима од 29. по 31. юлий 2015. року и 15. дзецинску ювилейну подобову колонию „Стретнуце у Боднарова“ у Ґосподїнцох, хтора ше отрима на нєдзелю, 31. юлия 2016. року.
У роботи колониї, як и скорейших рокох, вежню учасц визначни подобово уметнїки и дзеци подобово творителє. Робота колониї ше будзе одвивац у Основней школи „Жарко Зренянин“ у Ґосподїнцох.
Подобова колония ше отрима у рамикох означованя
- 120-рочнїци народзеня Сави Шумановича (1896-1942) академского маляра и
- 80 рокох од народзеня Гелени Крклюш Фейди (1936), подобовей уметнїци зоз Ґосподїнцох.
У Подобовей ґалериї у Ґосподїнцох (у просторийох Месней заєднїци у Ґосподїнцох) буду виложени роботи зоз 11. подобовей колониї (зоз каталоґом XI), хтора отримана 2015. року.
П Р О Г Р А М A
ДВАНАСТЕЙ КОЛОНИЇ ПОДОБОВИХ УМЕТНЇКОХ И 15. ДЗЕЦИНСКЕЙ
KОЛОНИЇ „СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА“, ОД 29. ПО 31. ЮЛИЙ 2016. РОКУ
У ҐОСПОДЇНЦОХ, ОПШТИНА ЖАБЕЛЬ
ПИЯТОК: 29. 07. 2016.
16 годзин приход учашнїкох и початок роботи подобових уметнїкох у Основней школи „Жарко Зренянин“ у Ґосподїнцох и робота 12. колониї
СОБОТА: 30. 07. 2016.
9 - 21 годзин – робота подобових уметнїкох
НЄДЗЕЛЯ: 31. 07. 2016.
9 годзин – предлуженє роботи 12. колониї подобових уметнїкох
10,30 годзин – отверанє и робота 15. дзецинскей подобовей колониї
12,00 годзин – нащива подобовей вистави у Ґалериї Месней заєднїци, Ґосподїнци и
означованє рочнїцох
14,00 годзин – заєднїцки полудзенок за учаснїкох
15,00 годзин – додзелованє подзекованьох учаснїком и заверанє роботи колониї
Орґанизацийни одбор Kолониї
11. подобова колония "Стретнуце у Боднарова"
П О В О Л А Н К А
на 11. колонию подобових уметнїкох и 14. дзецинску подобову колонию „Стретнуце у Боднарова“, 2015. року у Ґосподїнцох, општина Жабель
11. колония подобових уметнїкох Стретнуце у Боднарова у Ґосподїнцох ше отрима од 24. по 26. юлий 2015. року и 14. дзецинску подобову колонию „Стретнуце у Боднарова“ у Ґосподїнцох на нєдзелю, 26. юлия 2015. року. У роботи колониї, як и скорейших рокох, вежню учасц подобово уметнїки и дзеци подобово творителє. Робота колониї ше будзе одвивац у Основней школи „Жарко Зренянин“ у Ґосподїнцох.
Подобова колония ше отрима у рамикох означованя 110-рочнїци народзеня Стевана Боднарова (Ґосподїнци, 1905 – Беоґрад, 1993), а будзе представена и Подобова моноґрафия „Стретнуце у Боднарова“ (2005-2014) у Ґосподїнцох.
У Подобовей ґалериї у Ґосподїнцох (у просторийох Месней заєднїци у Ґосподїнцох) буду виложени роботи зоз 10. подобовей колониї (зоз каталоґом X), хтора отримана 2015. року.
Вистава роботох зоз 10. ювилейне колониї "Стретнуце у Боднарова"
У рамикох Новорочних и Крачунскох шветох на Вилїю (вовторок), 6. януара 2015. року у Ґосподїнцох отворена вистава зоз 10. ювилейне колониї "Стретнуце у Боднарова". На вистави виложени подобово роботи 28 уметнїкох хтори вжали учасц у роботи 10. колониї, хтора отримана 26-27. юлия 2014. року у Господїнцох. На вистави ше находза и роботи руски уметнїкох хтори участвовали у Колониї, а то: Силвестер Макаї, Гелена (Фейди) Крклюш, Мария (Канюх) Йозанов, Владимир Молнар, Серафина Макаї, Мария Бесерминї, Наташа Макаї Мудрох и Ромко Макаї.
О вистави бешедовали Любина Пантич и Владимир Салонски, хтори представели и каталоґ вистави.
Виложени и роботи зоз 13. дзецинкей колониї, отроманей 27.07.2014. року у Господїнцох.
П О В О Л А Н К А
за 10. ювилейну колонию подобових уметнїкох и 13. дзецинску колонию
„Стретнуце у Боднарова“ 2014. у Ґосподїнцох, Општина Жабель
Поволуєме вас на 10. колонию подобових уметнїкох, хтора ше отрима 26. ии 27. юлия 2014. року (собота и нєдзеля) и 13. дзецинска колония (нєдзеля, 27. 07. 2014) „Стретнуце у Боднарова“ у Ґосподїнцох. У роботи колониї, як и скорейших рокох учасц вежню познати подобово уметнїки и дзеци подобово творителє. Робота колониї ше будзе одвивац у Основней школи „Жарко Зренянин“ у Ґосподїнцох.
Подобова колония ше отрима у рамикох:
- 10 рокох Подобовей колониї „Стретнуце у Боднарова“ у Ґосподїнцох у догварки коло видаваня Моноґрафиї (2005-2014)
- 80-рочнїци од народзеня Надї Волчко (Беркасов, 25.04.1934- Беоґрад, 31.06. 1973), подобовей уметнїци, таписеристкинї и
- 85-рочнїци од народзеня Янка Чижмара (Руски Керестур, 10.03.1929), подобового уметнїка, маляра аматера (жиє у Новом Садзе, Шанґай)
У Подобовей ґалериї у Господїнцох буду виложени роботи зоз 9. подобовей и 12. дзецинскей колониї хтора отримана 2014. року у Господїнцох, а будзе представени и подобови каталоґ XI (просториї Месней заєднїци у Ґосподїнцох).
НАЂА ВОЛЧКО
ЛИКОВНИ УМЕТИК ТАПИСЕРИСТА ИЗ БЕРКАСОВА
(1934-1973-2014)
Нађа Волчко (отац Јосип), рођена је 25. априла 1934. године и Беркасову, у Срему, а преминула 31. јуна 1973. године у Београду, Сахрањена је у Беркасову. Ниже разреде основне школе похађала је у Беркасову, а више у Шиду. После завршене основне школе у Шиду и гимназије у Сремској Митровици (1953) одлази на студије Академије примењених уметности у Београду.
Постизала је запажене резултате у ликовној уметности - завршила је специјализацију у областу таписерије и с тим у вези боравила на студијским путовањима у Паризу, Лозани, Цириху, Загребу, Минхену, Сарајеву.
Са својим таписеријалама учествовала је на више Октобарских салона у Београду, а прву самосталну изложбу имала је у Музеју примењене уметности у Београду, 1962. године. Отворио ју је књижевник Васко Попа откривајући истовремено и њен уметнички лајтмотив "поноћно сунце".
Самосталне и колективне изложбе имала је у Београду, Сарајеву, Новом Саду, Осјеку, Опатији, Загребу, Цируху, Женеви, Паризу, Зекингену, Минхену, Лозани итд. Излагале је и на "Црвеној ружи" у Руском Крстуру, илустровала часописе НИУ "Руске слово" у Новом Саду ("Шветлосц" и "Захрадка").
Члан Удружења ликовних уметника Србије постала је 1964. године. Радила је као пројектант текстила у Текстилној индустрији у Грделици, Текстилном комбинату Гњилане, Текстилној индустрији "Укрина" у Дервенти, Текстилном комбинату "Фрушка Гора" у Шиду и на краји као профресор ликовног васпитања у Гимназији "Сава Шумановић" у Шиду, одакле је из здравствених разлога отишла у пензију.
Запажено је да су њене таписерије надвисивале ковенционални циљ декоративног украсног предмета, који је требао да оплемени простор или практичан предмет, егзистенцијалног, обогаћен хармонијом боја и линија. Свака таписерија била је нова песма. Приказујући њену прву изложбу, критичар Зоран Маркуш је запазио Нађу Волчко као озбиљног уметника. Њена таписерија, под називом "Пролећно сунце" одише одбљеском јаких осећења, која су је водила у недостижне просторе на којима се одрицала радости обичног мирног живота, дарујући своје духовно и физичко стваралаштво за које је живела.
У таписерије огромних димензија које је сачинила (изаткала) у разним техникама у једном комаду или у комбинацији уносила је разне својеручно офарбане материјале, претежно у бојама поља, шума и околине свог родног Беркасова. На таписерији којом је представљена у Светској енциклопедији таписерија уткала је стихове русинске народне песме "Нє зрубуй, нє сцинай желєного дуба..." (У писању стихова на таписерији користила је ћирилици - ћирилично писмо којим и пишу Русини).
Њени радови се налазе у атељеима (Атеље 61 на Петроварадинској тврђави, Нови Сад),а највећи бројје у приватним збиркама у Београду, Загребу, Женеви, Паризу, Франкфурту итд, а у породици Волчко су чуване таписерије које је највише волела "Поноћно сунце", "Ода сунцу", "Волим те жуто" и друге. (Изложена таписерија која носи назив "Питагорина заклетва", власништво је породице Павловић из Новог Сада - др Александра и Гордане Павловић и њихове ћерке Татјане Војнов из Сремских Карловаца).
Друштво за русински језик, књижевнопст и културу је у оквиру активности свог Клуб ликовних уметника 2003. године издало лексикон - монографију под називом ЛИКОВНО СТРАВАРАЛАШТВО РУСИНА у којој је заступљена и ликовна уметница-таписеристкиња НАЂА ВОЛЧКО. Друштво је заједно са Културно-образовним центром из Шида било је 17. октобра 2002. године организатор ОКРУГЛОГ СТОЛА о стваралаштву Нађе Волчко и Ангеле Прокоп из Шида у Новом Саду. Саопштења са поменутог скупа су објављена у публикацијама КОЦ и Дружтва током 2003. године.
Нови Сад/Госпођинци, 2014. године
И. Папуга, Нови Сад
85 ГОДИНА ЈАНКА ЧИЗМАРА
ликовног уметника, сликара аматера - 1929
Јанко (Јанко) Чизмар, је рођен 10. марта 1929. године у Руском Крстуру. Отац му се почетком 30-година (1933) преселио у Госпођинце где је растао и похађао основну школу. Затим је радио у Новом Саду, где је и сада присутан, пре свега у ликовном животу како русинске националне заједнице тако и шире у ликовним круговиа Новог Сада, Војводини, Републикe Србије. Имао је више самосталних изложби у Новом Саду (око 10), Госпођинцима (4), Руском Крстуру (2) и по једну у Жабљу, Ђурђеву, Београду, Чачку и Суботици, а учествовао је и на више колективних изложби.
Члaн је Удружења ликових аматера Новог Сада и Клуба ликовних уметника Друштва за русински језик, књижевност и културу (од оснивања 90-их година). За своје стваралаштво примио је више признања, међу којима је и друга награда за линорез на годишњој смотри ликовних аматера Србије у Суботици. Са ликовним радом Војвођански мотив (уље на платну, 57х70).
Заступљен је у Монографији „Ликовно стваралаштво Русина”, коју је издало Друштво за русински језик, књижевност и културу 2003. године у Новом Саду.
*
На изложби, која се у част 80-годишњице рођења Јанка Чизмара одржана 26. јануара 2010. године у Русинском културно центру (РКПД) у Новом Саду, а која је у оквиру 19. манифестације „Дани Миколе М. Кочиша” у децембра била отворена у Госпођинцима обухватила је 34 ликовна рада, пре свега пејзаже Јанка Чизмара.
П О В О Л А Н К А
За 8. колонию подобових уметнїкох 27-29. 07. 2012. и
11. дзецинску 29. 07. 2012. року „Стретнуце у Боднарова“ у Господїнцох
Поволуєме вас на 8. колонию подобових уметнїкох „Стретнуце у Боднарова“, хтора ше отрима од 27-29. 07. 2012. року у Господїнцох, а под час Колониї, 29. 07. 2012. року будзе и 11. дзецинска (гол Основней школи у Господїнцох). У роботней часци Колониї як о прешлих рокох учасц вежню познати подобово уметнїки и дзеци творителє у области подобовей уметности.
У рамикох Подобовей колониї буду означени рочнїци:
120 роки од народзеня Павла Белянского (1982-1965), почитователя подобовей уметносци, дипломати, колекционарa (снователь Памятней збирки у Новим Садзе), хтори поховани у порти Сербскей православней церкви у Господїнцох
90 роки Евґена Кочиша (1922-1972), академского скулптора, автора значного числа подобових дїлох хтори робел и творел у Коцуре, Сомборе (Подобова єшень, Сомбор).
У Подобовей ґалериї у Господїнцох буду виложени роботи зоз 7. подобовей колониї хтора отримана 2011. року у Господїнцох (просториї Месней заєднїци), а будзе представени и подобови каталоґ (VII).
7. подобова колония “СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА”
2011. РОКУ У ҐОСПОДЇНЦОХ
У Господїинцох од 22-24. юлия 2011. року отримана Подобова колония Стретнуце у Боднарова
На 10. ювилейней дзецинскей колониї котра була внєдзелю, 24. юлия 2011. року, а зоз котру руководзел Силвестер Макаї, подобови педаґоґ. Участвовали 15 дзеци - школяре зоз Ґосподїнцох 4, Дюрдьова 2, Коцура 2, Руского Керестура 2, Нового Саду 1 и Жаблю 2. Тема була Природа и Кудзель.
На 7. колониї участвовали 22 уметнїки, зоз Коцура, Нового Саду, Дюрдьова, Ґосподїнцох, Петроварадину, Ср. Каменїци, Бачкого Ярку итд.
Отримана Святочна схадзка на которей зоз минуту цихосци дата почесц Петрови Моякови (1933-2011), подобовому уметнїкови и потерашньому предсидательови Орґанизационого одбору Колониї и Кир Славомирови Микловшови (1932-2011), котри були почесни члени Дружтва за руски язик, литературу и културу.
Означени рочнїци:
70 роки Силвестера Макая (1941) подобового уметнїка и писателя зоз Коцура,
80 роки Йованки Келбл, нар. Степанов, 1931. року у Ґосподїнцох, подобового педаґоґа зоз Нового Саду, а здогадло ше и на
55. роки од народзеня и 10 роки од шмерци Трифуна Димича, ромолоґа по походзеню зоз Господїнцох.
Шицки учаснїки достали припознанє за учасц у Колониї, як и найновши Подобови каталоґ зоз 9 потераз отриманих колонийох за дзеци (од 2001-2010. рок), а потим шицки у Ґалериї у Ґосподїнцох нащивели виставу подобових роботох зоз прешлорочней 6. подобовей колониї и вибор зоз дзевец дзецинских.
Финансийну потримовку отримованя тогорочней Колониї дали: Општина Жабель, Национални совит Руснацох и понад 20 орґанизациї и поєдинци зоз Ґосподїнцох (спонзоре, почитователє ..). Шицки достали подзекованє за значну потримовку подобовим уметнїком и школяром з нагоди їх пребуваня на Колониї у Господїнцох.
С П И С А К
учесника 7. ликовне колоније „Сусрет код Боднарова", у Госпођинцима
(22-24. 07 2011)
- ликовни ствараоци:
1. Љубина Пантић, Госпођинци - руководилац ликовне колоније
2. Силвестер Макаји, Куцура
3. Ромко Макаји, Куцура
4. Маја Дорокази, Ђурђево
5. Владимир Молнар, Нови Сад
6. Серафина Макаји, Куцура
7. Марија Бесермињи, Нови Сад
8. Хелена Кркљуш Фејди, Госпођинци
9. Наташа Макаји Мудрох, Сремска Каменица
10. мр Миомира Благојевић, Нови Сад-Госпођинци
11. Дарко Лукић, Петроварадин
12. Владимир Вјештица, Нови Сад
13. Милан Пајовић, Госпођинци
14. Јелица Лела Дејановић, Госпођинци
15. Милана Калањ, Госпођинци
16. Анђелка Маркановић, Госпођинци
17. Бранислава Смиљанић, Нови Сад
18. Јелена Томин, Госпођинци
19. Сузана Јовић, Госпођинци
20. Верица Чупић. Бачки Јарак
21 Станислава Костич, Нови Сад
21. Владимир Дорогхази, Нови Сад-Ђурђево
Ученици - учесници 10. дечје ликовне колоније
Силвестер Макаји, руководилац 24. 07. 2011. године
Никола Колошњаји V, ОШ „Жарко Зрењанин“, Госпођинци
Лена Пантић I, ОШ „Жарко Зрењанин“, Госпођинци
Марија Васић III, ОШ „Жарко Зрењанин“, Госпођинци
Лазар Дејановић VI, ОШ „Жарко Зрењанин“, Госпођинци
Божидар Ошап VII, ОШ „Жарко Зрењанин“, Госпођинци
Слађана Васиљевић VII, ОШ „Жарко Зрењанин“, Госпођинци
Анамарија Михаљовски VII, ОШ „Јован Јовановић Змај“, Ђурђево
Зорица Ђукић VIII, ОШ „Јован Јовановић Змај“, Ђурђево
Наташа Ковачев VI, ОШ „Милош Црњански“, Жабаљ
Јован Ковачев, VII, ОШ „Милош Црњански“, Жабаљ
Алексеј Макаји VI, ОШ „Братство јединство“, Куцура
Тобор Бајор VI, ОШ „Братство јединство“, Куцура
Татјана Шајтош III, ТШ „Милева Марић Ајнштајн“, Нови Сад
Валентина Колошњаји I, Средња школа, Руски Крстур
Дарјан Харди III, СШ „Богдан Шупут“, Нови Сад (Руски Крстур)
ПОДОБОВА КОЛОНИЯ СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА
ГОСПОДЇНЦИ (1905–1993) (2000–2011)
У Господїнцох 17. новембра 2000. року у рамикох означованя 130-рочнїци насельованя Руснацох до Господїнцох (1870–2000) и 95-рочнїци од народзеня Стевана Боднарова (1905–1993) при Основней школи „Жарко Зренянин" и Секциї Дружтва за русински язик, литературу и културу у Господнцих (општина Жабель) основана Подобова секция „Стеван Боднаров". Подобова секция „Стеван Боднаров" ма задаток чувац здогадованє на творчосц Стевана Боднарова, визначного подобовохо уметнїка, скулптора и маляра по походзеню зоз Господїнцох и порушовац подобово активносци школярох. Под час 2001. року робело ше на призберованю документациї и скарбу Стевана Боднарова хтора ше находзи у Господїнцох и ширше, а 22. децембра 2001. року отримана и Перша дзецинска подобова колония „Стеван Боднаров" у Основней школи у Господїнцох.
СТЕВАН БОДНАРОВ народзени 12 (16) авґуста 1905. године у Господїнцох (оцец Петро Боднар, мац Александра Алка, нар. Раяков). Паралелно зоз основним образованьом у месце, при оцови виучовал ковацке ремесло, указуюци рoзвити смисел за обробок желєза и други файти подобовей уметносци. Потим робел у Новом Садзе, дзе ше упознал зоз технїку скулпторства и вилїваня и ту пришол до вираженя його талант за технїчне оформйованє материялу. Уж теда и сам почал вирабяц скулптури (портрети). Замерковани з боку новосадяньох, послати є до београдскей Уметнїцкей школи. Вєдно зоз подобовима творителями Дьордьом Андреєвичом Куном, Тином Уєвичом, Радетом Драинцом, Мирком Куячичом, Радоїцом Живановичом-Нойом, Владетом Пиперским и Дьордом Теодоровичом основал подобову ґрупу „Живот". На вецей заводи бул у Паризу (1934, 1938) и вєдно зоз другима уметнїками викладал зоз найугляднєйшима французкима уметнїками малярми и скулпторами.
Подобова творчосц Стевана Боднарова забера значне место у уметносци и култури на тих просторох. Стеван Боднаров автор числених скулптурох (портрети, бисти) як и других подобових дїлох хтори ше находза у музейох, галерийох и приватних збиркох. Бул член УЛУВ-у. За подобову и скулпторску роботу Стеван Боднаров наградзени з високима признанями, медзи хторима и Вукова награда (1988). Умар је у Беоґрадзе, 20. маја 1993. године, дзе є и поховани и Aлеї заслужних гражданох.
З нагоди 100-рочнїци од народзеня Стевана Боднарова, отримани Округли стол о його подобовей творчосци и формирани у рамикох Дружтва за руски язик, литературу и културу з Нового Саду Орґанизацийни одбор (28.07.2005) у составе: Петар Мояк (1933-2011), предсидатель, Владимир Салонски, секретар и члени Андєлко Баришич, Мирослава Уґрин, Ирина Папуга, Любина Пантич, Владимир Дороґхази, Владимир Вєштица, Мария Чупич, Цвийо Проле, Гелена Канюх и Єлена Перкович, члени, хтори предложили отримованє Подобовей колониї, под назву:
СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА
Отримани 10 дзецински подобово колониї у Ґосподїнцох. Учесц у роботи дзецинскей колониї вжали школяре Подобовей секциї Основней школи "Жарко Зренянин" у Ґосподїнцох, як и школяре-подобово творителє зоз основних школох у Жаблю и Чуруґу и зоз руских штредкох: Дюрдьов, Руски Керестур, Коцур, Нови Сад, Кула, Вербас, Нове Орахово, Суботица, Шид, Сримске Митровица. Робота колониї тематска и одвива ше у сотруднїцтве зоз подобовима педаґоґами и творителями, медзи хторима: Татяна Перович, Владимир Дороґхази, Растислав Шкуйц, Дюра Папуґа, Владимир Вєштица, Дарко Лукич, Биляна Роман и наставнїкaми руского язика зоз школох у хторих ше виучує або пестує руски язик. Осма колония була пошвецена мексицкей уметнїци Фриди Кало (отримани Омаж Фриди Кало).
Отримани и 7 колониї подобових уметнїкох у Ґосподїнцох и то: перша подобова колония СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА отримана од 12–13. авґуст 2005. року, друга була од 21-23. юлия 2006. року, треца отримана од 20–22. юлия 2007. року, штварта од 18–20. юлия 2008. року, пията ювилейна отримана од 24-26. юлия 2009. року, шеста од 31.07-01.08.2010. року и седму 22-24. юлия 2011. року.
О отримованю подобовей колониї у Ґосподїнцох ше стара Орґанизацийни одбор, хтори роби у рамикох Дружтва за руски язик, литературу и културу у сотруднїцтве зоз Основну школу „Жарко Зренянин” и Месну заєднїцу у Ґосподїнцох зоз финансийну потримовку: Oпштини Жабаль, Покраїнского секретарияту за културу, Националного совиту рускей националней меншини и числених почитовательох уметнїцкей творчосци Стевана Боднарова, на чим им шицким и з тей нагоди сердечно дзекуєме. Терашнї состав Организацийного одбора шлїдуюци:
1. Владимир Дороґхази, предсидатель
2. Любина Пантич, заменїк предсидателя
3. Владимир Салонски, секретар и члени:
4. Андєлка Марканович
5. Силвестер Макаї
6. Андєлко Баришич
7. Гелена Крклюш Фейди
8. Цвийо Проле
9. мр Миомира Блаґоєвич
10. Ирина Папуґа и
11. Биляна Роман, член зоз фахового составу Националного совиту Руснацох
6. подобова колония “СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА”
2009. РОКУ У ҐОСПОДЇНЦОХ
Информуєме вас же ше 6. колониї подобових уметнїкох и 9. дзецинска колония „Стретнуце у Боднарова“ отрима 31. 07 - 01. 08. 2010. року у Господїнцох.
У роботней часци Колониї як о прешлих рокох учасц вежню познати подобово уметнїки и дзеци творителє у области подобовей уметности.
Предсидатель Подружнїци Дружтва у Ґосподїнцох Владимир Салонски Предсидатель Орґанизациного одбору Петар Мояк,
За Дружтво за руски язик, литеартуру и културу Ирина Папуґа
5. подобова колония “СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА”
2009. РОКУ У ҐОСПОДЇНЦОХ
У Ґосподїнцох од 24. по 26. юлий того року, отримана 5. ювилейна подобова колония “Стретнуце у Боднарова”, на котрей участвовал 21 уметнїк зоз Войводини. Колония ше орґанизує на чесц Стеванови Боднарови, визначному уметнїкови и скулпторови по походзеню зоз Ґосподїнцох.
У рамикох колониї, як и прешлих рокох отримана и 8. школска креативна роботня, на котрей участвовали 11 дзеци зоз Коцура, Жаблю, Сримскей Митровици, Дюрдьова и Ґосподїнцох, а тема им була огляднуце на `ивот и роботу Фриди Кало, познатей подобовей уметнїци зоз Мексика.
У новим ґалерийним просторе Месней заєднїци у Ґосподїнцох отворена вистава зоз 4. подобовей колониї “ Стретнуце у Боднарова”, 2008, а у Голу Основней школи дзе ше колония и отримовала вистава Фриди Кало.
Орґанизаторе подобовей колониї були Дружтво за руски язик, литературу и културу, Месна заєднїца и Основна школа “Жарко Зренянин” зоз Ґосподїнцох зоз потримовку Завода за културу Войводини, Општини Жабель и числених почитовательох подобовей творчосци зоз Ґосподїнцох и ширше.
Наташа Макаї Мудрох
У сарадњи са ОПШТИНОМ ЖАБАЉ и ЗАВОДОМ ЗА КУЛТУРУ
ВОЈВОДИНЕ
Поштовани!
Обавештавамо Вас да ће се 5. ликовна колонијa "СУСРЕТ
КОД БОДНАРОВА" посвећена стваралаштву СТЕВАНА БОДНАРОВА
(Госпођинци 12. 08. 1905 - Београд 20. 05. 1993) одржати од 24-26.
јула 2009. године у Госпођинцима. Сусрет ће почети у петак, 24. јула
2009. године у 9.00 часова у Основној школи „Жарко Зрењанин"
у Госпођинцима, затим следи радни део ликовне колоније, а завршетак
се планира у недељу, 26. 07. 2009. године у поподневним часовима са
изложбом радова учесника.
8. школска ликовна колонија - креативна радионица посвећена стваралаштву Фриде Кало ће се одржати у суботу, 25. јула 2009. године, када се планира отварање изложбе, под називом Омаж Фриди Кало.
Захваљујемо на учешћу!
Организациони одбор
***
Почитовани!
Информуєме Вас же ше 5. подобова колония "СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА" пошвецена творчосци СТЕВАНА БОДНАРОВА (Господїнци 12. 08. 1905 - Беоґрад 20. 05. 1993) отрима од 24-26. юлия 2009. року у Ґосподїнцох. Стретнуце почнє пияток, 24. юлия 2009. року на 9.00 годзин у Основней школи „Жарко Зренянин" у Ґосподїнцох, потим шлїдзи роботна часц подобовей колониї, а законченє ше планує внєдзелю, 26. 07. 2009. року у пополадньових годзинох зоз виставу роботох учашнїкох.
8. школска подобова колония - креативна роботня пошвецена творчосци Фриди Кало отримана ше соботу, 25. юлия 2009. року, кед ше планує отверанє вистави, под назву Омаж Фриди Кало.
Дзекуєме на участвованю!
Орґанизацийни одбор
ВИСТАВА 4. ПОДОБОВЕЙ КОЛОНИЇ Стретнуце у Боднарова
Штварток вечар, 29. януара 2009. року у просторийох Руского културо-просвитного
дружтва у Новим Садзе у орґанизациї Дружтва за руски язик, литературу
и културу и РНПД, отворена вистава малюнкох и скулптурох зоз 4. подобовей
колониї Стретнуце у Боднарова (зоз пригодним каталоґом), котра ше отримує
каждого року у Ґосподїнцох, а на чесц визначному жительови зоз Ґосподїнцох
Стеванови Боднарови, хтори бул познати скулптор и маляр.
Штварта колония Стретнуце у Боднарова отримана у юлию 2008. року у Ґосподїнцох,
а участвовали на нєй Єлена Томин, Татяна Перович, Єлица Лела Деянович,
Милана Калань, мр Миомира Блаґоєвич, Димитриє Коларевич, Петар Мояк,
Силвестер Макаї, Снежана Давидович, Владимир Дороґхази, Гелена Крклюш
Фейди, Любина Пантич, Андєлка Марканович, Милан Пайович, Мария Бесерминї,
Драґана Цанич, Лариса Иванов, Бранислава Дражич, Биляна Роман, Дарко
Лукич, Сузана Йович, Даница Бичанич и Серафина Макаї.
Новосадянє перши мали чесц видзиц тоту поставку роботох. Шицких присутних
привитал директор РКПД Владимир Виславски, Ирина Папуґа хтора у мемо
Дружтва за руски язик, литеартуру и културу РКПД уручела припознанє
“Микола М. Кочиш” за потримовку програмним активносцом Дружтва, а Андєлка
Марканович, учашнїца Колониї, отворела виставу.
Шветочне отверанє вистави музично прикрашел Хор грекокатолїцкей парохиї
Св. Апостолох Петра и Павла и РКПД и вишпивал три композициї под дириґенску
палїцу Сузани Ґрос.
Наташа Макаї Мудрох
ДРУЖТВО ЗА РУСКИ ЯЗИК, ЛИТЕРАТУРУ И КУЛТУРУ
Орґанизацийни одбор Подобовей колониї "Стретнуце у Боднарова"
РУСКЕ КУЛТУРНО ПРОСВИТНЕ ДРУЖТВО
Нови Сад
П О В О Л У Є М Е
Вас на виставу
ПОДОБОВЕЙ КОЛОНИЇ
Стретнуце у Боднарова, IV
Ґосподїнци, 2008.
хтора ше отрима на штварток, 29. януара 2009. року на 19 годзин
у Руским културно просвитним дружтве, Нови Сад, Йована Суботича 8
4. подобова колония
Почитовани!
Информуєме Вас же ше 4. подобова колония "СТРЕТНУЦЕ У БОДНАРОВА"
пошвецена подобовей творчосци СТЕВАНА БОДНАРОВА (Господїнци 12. 08.
1905 - Беоґрад 20. 05. 1993) отрима од 18-20. юлия 2008. року у Ґосподїнцох.
Стретнуце почнє пияток, 18. юлия 2007. року на 9.00 годзин у Основней
школи „Жарко Зренянин" у Ґосподїнцох, потим шлїдзи роботна часц
подобовей колониї, а законченє ше планує внєдзелю, 20. 07. 2008. року
у пополадньових годзинох зоз виставу роботох учашнїкох. Дзецинска подобова
колония (7) ше отримана соботу, 19. юлия 2008. року у просторийох Школи.
С П И С О К
учашнїкох 4. подобовей колониї „Стретнуце у Боднарова", у Ґосподїнцох
(18-20. VII 2008)
- подобово творителє:
1. Петар Мояк, Сримска Каменїца
- председатель Орґанизацийного одбору
2. Владимир Дороґхази, Нови Сад-Дюрдьов
- модератор и руководитель подобовей колониї
3. Татяна Перович, Нови Сад-Дюрдьов
4. Биляна Роман, Руски Керестур
5. Аранка Мояк, Сримска Каменїца
6. Дарко Лукич, Петроварадин
7. Даница Бичанич, Нови Сад
8. Силвестер Макаї, Коцур
9. Серафина Макаї, Коцур
10. Димитриє Коларевич, Бачки Ярак
11. Бранислава Дражич, Петроварадин
12. Снежана Давидович, Кула
13. Єлица Лела Деянович, Ґосподїнци
14. Милана Калань, Ґосподїнци
15. Милан Пайович, Ґосподїнци
16. Єлена Томин, Ґосподїнци
17. Гелена Крклюш Фейди, Ґосподїнци
18. Андєлка Марканович, Ґосподїнци
19. мр Миомира Блаґоєвич, Нови Сад-Ґосподїнци
20. Любина Пантич, Ґосподїнци
21. Драґана Цанич, Беоґрад
22. Сузана Йович, Ґосподїнци
23. Мария Бесерминї, Нови Сад
24. Лариса Иванов, Ґосподїнци
Школяре - учашнїки 7. дзецинскей подобовей колониї 19. VII 2008. року
1. Тамара Салаґ, Дюрдьов
2. Кристина Тривунович, Дюрдьов
3. Оливера Бакурски, Дюрдьов (пред. возрост)
4. Николета Недич, Коцур
5. Иван Недич, Коцур
6. Наташа Ковачев, Жабель
7. Йован Ковачев, Жабель
8. Ана Бесерменї, Сримска Митровица
9. Єлена Хаднадєв, Ґосподїнци
10. Сладяна Василєвич, Ґосподїнци
11. Тияна Црнянски, Ґосподїнци
12. Лазо Бисерчич, Ґосподїнци
13. Єлена Тепич, Ґосподїнци
Орґанизацийни одбор
