ОМАЖ ФРИДИ КАЛО
Национални
институт красних уметносцох у Мексику пририхтал 2004. року омаж подобовей
уметнїци Фриди Кало, на националним уровню, знагоди означованя 50 рокох
од єй шмерци (1954-2004). Институт за културу зоз Веракрузу и Факултет
подобовей уметносци Универзитета у Веракрузу заєднїцки з тей нагоди
орґанизовали уметнїцку виставу чийо теми були живот и робота подобовей
уметнїци. Вистава представена у културним центре Лос Лаґос, у городзе
Галапа и у сали Ориєнте у пристанїщу Веракруз.
Фрида Кало мала барз значну улогу у културним живоце Мексика и може
ше ю тримац як порушовача сучасного руху у подобовей уметносци. Под
час остатнїх деценийох постала єдна зоз найпознатших уметнїцох мексицкей
култури и значна подобова уметнїца у Латинскей Америки и автобиоґрафска
малярка котра виволовала найвецей полемики у 20. вику.
Як уметнїца, створела дїло совершеного складу, у котрим мрия и инвенция форми єй виглєдованя власного єства; Способна видайкац возбудзуюце свидоцтво рижних инкарнацийох людского роду. Єй дїло виражує у першим шоре домашнї амбиєнт и вельке богатство чувствох, символох, метафорох и емоцийох котри творя приватни живот. Вона у першим шоре виражує свой нукашнї швет, малює свой универзум, свою особну историю, историю жени и уметнїци, алє єй дїло, скорей шицкого оддава цесносц и виражує бунт.
Тот женски универзум треба спатрац як нову точку же би ше препознало тайну визуелного язика власного стила, структурох котри ше фундаментую на иншакей рационалносци и иншакей емотивносци.
Омаж Фриди Кало отримани под час 2005. року у Беоґрадзе и у Новим Садзе, а Завод за културу Войводини, котри бул єден з орґанизаторох презентациї єй подобовей творчосци у Новим Садзе превжал часц подобових роботох (фото панои) котри под час 2006/2007. року приказовани у векшим числу городох: Панчевe, Зомборe, Шабцу итд.
Фрида Кало (Frida Kahlo, 6. юлий 1907 – 13. юлий 1954) була мексицка малярка. Народзена як Маґдалена Кармен Кало и Калдерон у хижи родичох у Койоакану, котри у тедишнїм чаше бул окраїско городу Мексика. Єй оцец бул подобови уметнїк и фотоґраф нємецко-єврейского походзеня, а його фамелия по походзеню зоз Орадеї у Румуниї.
Кало була замеркована по своїм нєконвенционалним зявеню. После транспортного
нєщесца
(1925) у котрим була чежко покалїчена обрацела ше ґу малярству. Малююци
власни искуства у єй роботох часто приказовани чежки живот и боль. Од
143-ох єй малюнкох 55 автопортрети котри маю у себе особни символизем
дополнєни зоз ґрафичнима анатомскима референцами. Була под уплївом автохтоней
мексицкей култури, чийо видзенє мальовала зоз моцнима фарбами, зоз мишанїну
реализма и символизма.
Малюнки Фриди Кало прицагли увагу подобового уметнїка Диєґа Ривера, а за ньго ше познєйше и одала. Гоч робота Фриди Кало дакеди класификована як надреалистична, а вона и наисце даскельо раз викладала зоз европскима надреалистами, алє сама одруцела таку тенденцию. Єй преокупация зоз женскима темами и зоз фиґуративну виродостойносцу, зоз яку их и представяла, помогли єй же би постала култна особа остатнїх деценийох 20. вику.
Єй бувши дом Белава хижа (La Casa Azul) у Койоакану, у Мексику претворени до музею дзе змесцене и єй вельке число роботох, а ту виложена и предколумбова урна зоз пирню єй посмертних остаткох.
О Фриди Кало зняти и вецей филми: биоґрафско-документарни у Нємецкей 1982. року котри ма ориґинални знїмки под насловом „Фрида Кало”, потим филм „Фрида, природа котру жиєм” зоз Офелию Медину у главней улоги у режиї Пола Ле Дука 1981. року и филм „Фрида” зоз Селму Хаєк у главней улоги, котри знял Мирамакс 2002. року.
ОМАЖ ФРИДИ КАЛО
Национални Институт лепих уметности у Мексику уприличио је 2004. године омаж сликарки Фриди Кало, на националном нивоу, поводом обележавања педесет година од њене смрти (1954-2004). Институт за културу из Веракруза и Факултет ликовних уметности Универзитета у Веракрузу заједнички су овим поводом организовали уметничку изложбу чије су теме биле живот и рад сликарке. Изложба је представљена у Културном центру Лос Лагос, у граду Халапа, и у сали Оријенте у луци Веракруз.
Фрида Кало одиграла је веома значајну улогу у културном животу Мексика, и може се сматрати претечом савременог покрета у сликарству. Током последњих деценија постала је једна од кључних појава мексичке културе, и значајна појава у латиноамеричкој ликовној уметности и аутобиографска сликарка која је изазивала највише полемика у XX веку.
Као уметница, створила је дело савршеног склада, у коме су машта и инвенција облици њеног истраживања сопственог бића; способна да измами узбудљиво сведочанство разних инкарнација људског рода. Њено дело осликава првенствено домаћи амбијент, уз све богатство осећања, симбола, метафора и емоција које сачињавају приватни живот. Она првенствено изражава свој унутрашњи свет, слика свој универзум, своју личну историју, историју жене и уметнице, али њено дело пре свега одаје тескобу и изражава бунт.
Овај женски универзум треба посматрати са нове тачке гледишта да би се продрло у тајну визуелног језика, метафора сопственог стила, структура које се темеље на другачијој рационалности и другачијој емотивности.
Омаж Фриди Кало одржан је током 2005. године и у Бeограду и Новом Саду, а Завод за кулуру Војводине, који је био један од организатора презентације њеног ликовног стваралаштва у Новом Саду, преузео је део сликарских радова (фото-паноа) који су током 2006/2007. године приказивани у већем броју градова: Панчеву, Сомбору, Шапцу итд.
Фрида Кало (Frida Kahlo, 6. јули 1907 – 13. јули 1954) била је мексичка сликарка. Рођена је као Магдалена Кармен Кало и Калдерон у родитељској кући у Којоакану, који је у то време био мало предграђе града Мексика. Њен отац је био сликар и фотограф немачко-јеврејског порекла, чија је породица пореклом из Орадее у Румунији.
Након саобраћајне несреће (1925) у којој је била тешко повређена окренула се сликарству. Сликајући сопствена искуства, у њеним радовима су често приказивани тежак живот и бол. Од 143 њенe сликe 55 су аутопортрети који садрже лични симболизам допуњен графичним анатомским референцама. Била је под утицајем аутохтоне мексичке културе, чије је виђење сликала јаким бојама, мешавином реализма и симболизма.
Њене слике су привукле пажњу сликара Дијега Ривера, за кога се касније и удала. Иако је рад Фриде Кало понекад класификован као надреалистички, а она и јесте неколико пута излагала са европским надреалистима, сама је одбацила такву тенденцију. Њена преокупација женским темама и фигуративном веродостојношђу, којом их је представљала, начинили су од ње култну личност задњих деценија XX века.
Њен бивши дом Плава кућа (La Casa Azul) у Којоакану, у Мексику претворен је у музеј и садржи велики број њених радова, а ту је изложена и преколумбовска урна са пепелом њених посмртних остатака.
O Фриди Кало је снимљено више филмова: биографско-документарни у Немачкој, 1982. године, који садржи оригиналне снимке под насловом „Фрида Кало“, затим филм „Фрида, природа коју живим“ („Frida, naturaleza viva“) са Офелијом Медином у насловној улози, у режији Пола Ле Дука, 1981. године и филм „Фрида“ са Селмом Хајек у насловној улози, који је снимио Мирамакс 2002. године.
OMAŽ PALE FRIDA KALO
Nacionalno Instituto pale šukar artistimata ando Meksiko ćerda ando 2004. brš omažo pale piltarka Frida Kalo, po nacionalno nivelo, po đes kana sas pandžvardeš brša katar lako meripe (1954 – 2004). Instituto pale kultura andar Verakruz khetane ćerdine arisktikano dićhipe kašće teme sas trajo thaj bućaripe piltarako. Dićhipe sas sikadino ando Lkulturako maškar Los Lagos, ando foro Halapa, thaj ande sala Orijente ande luka Verakruz.
Frida Kalo inćarda importantno rola ando kulturako trajo ando Meksiko, thaj šaj te motholpe sar nakhavimatari katar ađesutnimasko miškope ando piltaripe. Ande palune dešbršutnimata ćerdape sar jekh kaar majimporantni andemeksikaći kultura, thaj importantni ande latinoamerikako piltarimako artistipe thaj autobiografska piltarka sav ćerda majbut poleike abdo XX šelbršutnipe.
Sar artisto, ćerda savršeno sklado, ando savo o gîndo thaj invencija si kotora katar rodipe laće individualosko, ando šajipe te inkalel rammosaripe katar averčhande inkarnacije katar manušalipe. Lako bućaripe piltarel ćherutno ambijento, pašo sa baripe katar haćarimata, simbolurja, metafore thaj emocije save si kotor katar privatno trajo. Voj, po angluno than, sikavel piro andraluno them, piltarel piro univerzumo, piri istorija, manušnjaći thaj artistaći historija, no lako bućaripe sikavel pharipe thaj bunto.
Kava manušnjako univerzumo trubul te dićhelpe katar nevo kotor dićhimasko te delpe ande garuda katar vizuelno čhib, metafora katar individualno stilo, struktura kasko fundo si pe averčhando racionalnost thaj averčhando haćaripe.
Omažo pale Frida Kalo inćardape ande 2005 brš vi ando foro Beogrado thaj foro Novi Sad, a o Zavodo pale kultura Vojvodinaći, savo sas jekh katar organizatorja save ćerdine prezentacija katar lako piltarimako bućaripe ando Novi Sad, lija kotor katar piltarimašće bućarimata (foto – pano) save ande 2006/2007. brš sas sikade ando baro butipe forutnengo: Pančevo, Sombor, Šabac tgm.
Frida Kalo (Frida Kahlo, 06. julo 1907 – 13. julo 1954) sas piltarka andar Meksiko. Bijandi sar Magdalena Karmen Kalo i Kalderon ande bijanimatarnengo ćher ando Kojoakan, savo ande godoja vrjama sas periferija katar foro Meksiko. Lako dad sas piltari thaj fotografo katar njamcicko – jevrejsko bučumo, kašći familija si andar Oradea ande Rumunija.
Kalo sas po dićhipe zbogal lako nekonvencionalno sikadipe, savo sas kasavo alavade cîncane thaj sane mustakorra save či randa. Kana sas la dromarimasko bilačhipe (1925) ande savi sas phare dukhaldi booldape ko piltaripe. Piltarisarda pire džanglimata, ande lako bućaripe butimasa sas sikadine pharo trajo thaj dukh. Katar laće 143 pilte 55 si autoportreturja save inćaren personalno simbolizmo savo si čačardo e grafikane anatomske referecenca. Sas tale autohtona meksička kultura, kasko dićhipepiltarda zurale farbenca, hamimasa katar realizmo thaj simbolizmo.
Laće pilte dikhla vi piltaro Dijego Rivera, pala kaste vi unsurisardape. O bućaripe katar Frida Kalo si klasifikardo sar nadrealističko, a voj nekozom droma sikada e evropikane nadrealisturjenca, korkorri čhuda kasavi tendencija. Laći preokupacija e manušnjale temenca thajfigurativne čačimasa, savenca sikada len, ćerdine latar kultno persona ande palune dešbršutnimata katar XX šelbršutnipe.
Katar lako nakhlo bešimasko than Vunato ćher (La Casa Azul) ando Kojoakano, ando Meksiko ćerdape muzejo thaj inćarel baro đindo laće piltarengo, a kate si sikadini vi prekolumbovna urna e prahova katar laće mule ačhadimata.
Pala Frida Kalo ćerdape but filmurja: biografsko – dokumentarni ande Njamcicko, 1982 brš, savo inćarel originalne kotora talo alav: „Frida Kalo“, aska filmo „Frida, natura savi trajiv“ („Frida, naturaleza viva“) e Ofelija Medina ande angluni rola, ande režija katar Pol de Lukm 1981. thaj filmo „Frida“ e Sela Hajem ande angluni rola, savo ćerda Miramaks ande 2002. brš.
