34. Дани Миколе М. Кочиша - 34. Днї Миколи М. Кочишa
(1990- 2024)
ПРОГРАМ - ПРОГРАМА
50 роки Ґраматики руского язика Mиколи M. Кочиша (1974), 190 роки насельованя Руснацох до Бачинцох, 190 роки насельованя Руснацох до Петровцох (1834), 120 роки Идилского венца „З мoйoго вaлала” др Гавриїла Костельника, Жовква (1904), 100 роки „Єфтайовей дзивки”- першей рускей драми др Гавриїла Костельника (1924), 100 роки „Руских новинох” РНПД, Руски Керестур (1924), 90 роки новинох „Заря” КПСЮР, Вербас (1934), 150 роки o. Mихайла Мудрого (1874-1936), священїка, першого предсидателя РНПД 1919. року, 150 роки о. др Дионизия Нярадия (1874-1940), владики Крижевского, 120 роки o. Maксимилияна Буили (1904-1994), священїка, писателя, 120 роки Янка Фейси (1904-1983), учителя, писателя, 110 роки Якима Олеяра (1914-1998), учителя, писателя, 100 роки др Меланиї Микеш (1924-2007), проф. линґвистики, иноватора у науки о язику, 90 роки Наталиї Голуб (1934-1994), виховательки, 90 роки Надї Волчко (1934-1983), таписеристкинї, 80 роки Амалиї Балоґ (1944-1992), писательки, 80 роки Ирини Гарди Ковачевич (1944), писательки, 80 роки Нади Колєсар Адамович (1944), наставнїци музики, 60 роки др Анни Плишковей (1964), професорки Прешов, Словацка, 60 роки Антолоґиї дзецинскей поезиї (1964), 60 роки „Литературного слова” (1964), 50 роки Координацийного одбору дружтвох за язики, литературу и културу (1974) и 30 роки Стретнуца руских школох (1994)
П р о г р а м и:
8. 11. 2024 - Управни одбор зоз Програму 34. Дньох Миколи М. Кочиша 2024. року и Програму Дружтва зоз Календаром рочнїцох у 2025. рок - 11 годзин / отримане
30. 11. 2024 - 20. Подобова колония Стретнуце у Боднарова у Ґосподїнцох - отримана
5. 12. 2024 - Програма школярох хтори виучую руски язик зоз елементами националней култури у Новим Саду пошвецена литературней творчосци Миколи М. Кочиша у Руским културним центру, Нови Сад - 19 годзин
6. 12. 2924 - Скупштина Дружтва зоз Звитом роботи у 2024. року и фин. звитом за 2023. рок Округли стол - 50 роки Ґраматики руского язика Mиколи M. Кочиша (1974) и промоция Зборнїка роботох „Studia Ruthenica“ 30, 2024, Нови Сад - 11 годзин
14. 12. 2024 - Литературне стретнуце - означованє рочнїцох зоз Календара у 2024. року:
o. Mихайло Мудри, o. Maксимилиян Буили, Янко Фейса, Яким Олеяр,
др Мелания Микеш, Наталия Голуб, Надя Волчко,
Ирина Гарди Ковачевич, Нада Колєсар Адамович и др Анна Плишкова
у Заводу за културу войводянских Руснацох Нови Сад, Матици сербскей 15 - 11 годзин
* *
Схадзка активу вихователькох руского язика у Руским Керестуре
- 120 роки предшколского вихованя - „Studia Ruthenica“ 29, 2023. рок
у сотруднїцтве зоз ПУ „Бамби“, Оддзелєнє „Цицибан“ у Руски Керестурe и Одбором за образованє Националного совиту Руснацох, термин: - друге полрочє 2024/2025. шк. року – по Бамби фест у Руским Керестуре
* * *
ПОТРИМОВКА:
Покраїнски секретарияти за образованє, предписаня, управу и национални меншини-национални заєднїци
Покраїнски секретарияти за културу, явне информованє и сотруднїцтво з вирскима заєднїцами
Национални совит рускей националней меншини Сербиї
Информативно:
Нови Сад: у рамикох 34. Дньох Миколи М. Кочиша 5. децембра 2024. року у Руским културним центру отримана Програма школярох хтори уча руски язик зоз елементами националней културу у новосадских основних школох.
Програма була пошвецена литературней творчосци Миколи М. Кочиша, а провадзели ю и родичи школярох.
Школяре хтори рецитовали стихи Миколи М. Кочиша, або шпивали писньочки провадзени зоз музику, а було их понад 30, наградзени зоз аплаузом.
Ирина Папуга зоз Дружтва за руски язик, литературу и културу подзековала на крашнє виведзеней програми и придала припознаня Владимирови Сивчови, директорови РКЦ.и наставнїцом Олї Яковлєв, Ана Мариї Рац и Ванеси Медєши.
Дзекуєме учашнїком на програми и присутним на нащиви!
.jpg)
Информативно:
Господїнци: 20. ювилейна подобова колония "Стретнуце у Боднарова" отримана 30. новембра 2024. року.
Учасц у роботи колониї вжал 21 подобови уметнїк/творитель. Робота колониї ше одвивала у голу Основней школи „Жарко Зренянин” у Ґосподїнцох од 9 до 16 годзин.
Тогорочна 20. колония унєшена до програми 34. Дньох Миколи М. Кошиша за 2024. рок.
23. дзецинска роботня будзе отримана у децембру 2024. року, тиж у Школи.
Шицким учашнїком придати подзекованя и каталоґ зоз прошлорочней 19. колониї
*
Финансийна потримовка отримованю колониї: Општина Жабель, Жабель и
Национални совит рускей националней меншини Сербиї, Руски Керестур
Потримовку дала и: Креативна роботня зоз Ґосподїнцoх и почитователє подобовей творчосци зоз Ґосподїнцох и ширше
Руски Керестур: Дружтво за руски язик, литературу и културу, Секция Дружтва у Руским Керестуре 28. юния 2024. року у Основней и штреднєй школи зоз домом школярох „Петро Кузмяк” додзелєло школяром припознаня зоз меном Янко Олеяр и Славка Сабадош за 2024. рок.
Припознанє „Славка Сабадош” достали: Деяна Тот и Eлена Варґа школярки IVа и IVб класи и Теодор Штранґар и Алекса Сопка школяре VIIIа и VIIIб класи, a припознанє Янко Олеяр додзелєне Корнелии Будински, школярка IV¹ класи Ґимназиї на руским наставним язику.
Попри припознаня школяре достали и кнїжки у виданю Дружтва.
Руски Керестур: Дружтво за руски язик, литературу и културу, Секция Дружтва у Руским Керестуре 28. 06. 2024. року подаровало Дзецинскей заградки у Руским Керестуре вецей виданя Дружтва, медзи хторима у 29. число Зборнїка роботoх Studia Ruthenica у хторим обявени прилог о 120 рокох предшколского вихованя у Руским Керестур.
РЕПУБЛИЧНЕ ЗМАГАНЄ ЗОЗ РУСКОГО ЯЗИКА И ЯЗИЧНЕЙ КУЛТУРИ
Резултати зоз Републичного змаганя зоз руского язика и язичней култури за школски 2023/2024. рок, Руски Керестур, 25.05.2024. року
У рамикох Календара змаганьох школярох основних школох Министерства просвити Републики Сербиї за 2023/2024. школски рок у Основней и штреднєй школи зоз домом школярох „Петро Куузмяк“ у Руским Керестуре 25. мая 2024. року, отримане Републичне змаганє з руского язика и язичней култури школярохVII и VIII класох.
Учасц вжали 30 школяре зоз 18 основних школох у АП Войводини, Република Сербия.
У прилогу списки школярох зоз резултатaми: освоєнима бодами и завжатима местами
Ту и даскельо фотоґрафиї зоз школи у Руским Керестуре.
Список школярох VII 
и VIII класа
Резултати 
50 РОКИ ЛЕКТОРАТА ЗА РУМУНСКИ И РУСКИ ЯЗИК
Наукова конференция Румунистични и русинистични студиї - стан, виволованя и перспективи отримана 13. априла 2024. року на Филозофском факултету у Новим Садзе. На отвараню конференциї, попри деканки Филозофского факултета, присуствовал и снователь Лекторату за руски язик проф. др Юлиян Рамач. Його нашлїднїк, проф. др Михайло Фейса пречитал реферат о роботи Лектората за руски язику /по сербски, руски и анґлийски/. О роботи Лектората за румунски язик бешедовали: др Марина Пуя Бадеску, шеф Одсеку за румунистику, професоре и сотруднїки Одсеку и госци зоз Румуниї. Сход, у мено Дружтва за руски язик, литературу и културу привитала Ирина Папуґа, секретар Дружтва, Нови Сад.
50 ГОДИНА ЛЕКТОРАТА ЗА РУМУНСКИ И РУСИНСКИ ЈЕЗИК
Научна конференција Румунистичке и русинистичке студије - стање изазови и перспективе је одржана 13. априла 2024. Године на Филозофском факултету у Новом Саду. На отварању конференције, поред декана Филозофског факултeта, присуствовао је и оснивач Лектората за русински језик проф. др Јулијан Рамач. Његов наследник, проф. др Михајло Фејса је прочитао реферат о раду Лектората на русинском језику /на српском, русинском и енглеском језику/. О раду Лектората на румунском језику говорили су: др Марина Пуја Бадеску, шеф Одсека за румунистику, профeсори и сарадници Одсека и гости из Румуније. Скуп је, у име Друштва за русински језик, књижевност и културу поздравила Ирина Папуга, секретар Друштва, Нови Сад.
За КОО друштава за језике, књижевност и културу и
Друштво за русински језик, књижевност и културу
papugai@mts.rs
Информативно:
Руски Крстур/Руски Керестур – Штернасте медзиокружне змаганє з руского язика и язичней култури отримане 6. априла 2024. року у Основней и штреднєй школи зоз домом школярох „Петро Кузмяк” у Руским Керестуре.
Тести на змаганю ришовали 64 школяре основних школох од V-VIII класу
- 27 школяре хтори маю порядну наставу по руски и
- 37 школяре хтори руски язик уча як виборни предмет зоз елементами националней култури.
На Републичне змаганє, хторе ше по Календаре Министерства просвити отрима 25. мая 2024. року, тиж у Школи у Руским Керестуре, пласовал ше 31 школяр:
- 6 школяре VII (3) и VIII (3) класи зоз порядней и
- 25 школяре VII (14) и VIII (11) класи зоз виборней настави.
Школяром хтори на змаганю завжали 1, 2, або 3. место уручени дзецински кнїжочки (у виданю Руского слова) и подзекованя Школи и Дружтва.
Подзекованя достали и други/шицки учешнїки змаганя, наставнїци руского язика, ОШ зоз хторих участвовали школяре и компетентни институциї образованя и националних меншинох.
Змаганє орґанизoвали: Министерство просвити Републики Сербиї, Дружтво за руски язик, литературу и културу и ОШШ зоз домом школярох „Петро Кузмяк” зоз Руского Керестура.
Дзекуєме на участвованю и потримовки
МЕДЗИНАРОДНИ ДЗЕНЬ МАЦЕРИНСКОГО ЯЗИКА
Медзинародни дзень мацеринского язика ше у швеце означує 21. фебруара. Основни циль же би ше подзвигла свидомосц о значеню мацеринского язика и мултилинґвизмe. Дзень мацеринского язика ше означує од 2000. року, а прокламовала го 1999. року Ґенерална скупштина Орґанизациї Зєдинєних нацийох за образованє, науку и културу (УНЕСКО).
Як оценюю фаховци, у швеце скоро каждодньово скапе по єден язик, а линґвисти проґнозую же до конца 21. вику з коло 6 000 язикох вимре вецей як половка. Основне за преживйованє язика же би ше го преношело на деци, же би мал институцийну потримовку и свойо писмо и же би ше го виучовало и пестовало у школох, медийох, видавательней дїялносци итд.
Република Сербия 2006. року ратификовала Европску грамоту о реґионалних и меншинских язикох. У нашей жеми єст вецей як 30 национални меншини. По спомнутей грамоти Сербия ше обовязала же будзе робиц на очуваню албанского, бошняцкого, болгарского, мадярского, ромского, румунского, руского, словацкого, українского, македонского и горватского язика. Попри тим, потребне очувац и сербски язик, насампредз од велького уплїву странских язикох, окреме анґийского, прецо загрожени и вельки язики, як французки, италиянски, нємецки, та и язики националних меншинох.
Цалосне образованє на мацеринским язику у Сербиї ше одвива на сербским, албанским, бошняцким, болгарским, мадярским, руским, румунским, словацким и горватским язику, а ище шейсц язики ше виучує як мацерински язик з елементами националней култури.
Националним меншином ґарантоване и право на информованє на мацеринским язику, хторе у друкованих медийох хасную 14 национални меншини, медзи нїма и Руснаци. У Статуту Автономней покраїни Войводини (АПВ) утвердзене же у роботи орґанох АП Войводини окрем сербского, у службеним хаснованю и мадярски, румунски, руски, словацки и горватски язики и писма.
Нови Сад, 21. 02. 2024. року
Информативно:
Члановима Координационог одбора друштава за језике, књижевност и културу
Свечана седница Координационог одбора друштава за језике, књижевност и културу поводом 50 година рада и Дана матерњег језика одржана је 21. фебруара 2024. године у просторијама ХКУПД, Hови Сад.
Članovima Koordinacionog odbora društava za jezike, književnost i kulturu
Svečana sednica Koordinacionog odbora društava za jezike, književnost i kulturu povodom 50 godina rada i Dana maternjeg jezika održana je 21. februara 2024. godine u prostorijama HKUPD, Novi Sad.
Записник цир Zapisnik lat
Щешлїви Крачунски швета и Нови 2024. рок!
Информативно:
Савино Село: у оквиру програми 33. Дана Миколе М. Кочиша, у понедељак, 11. децембра 2023. године у Основној школи „Бранко Радичевић“ одржан је јавни час са ученицима, који изучавају русински језик са елементима националне културе.
Савино Село / Савине Село: у рамикох програми 33. Дньох Миколи М. Кочиша, пондзелок, 11. децембра 2023. року у Основней школи „Бранко Радичевич“ отримана явна годзина зоз школярами, хтори виучую руски язик зоз елементами националней култури.
Присутних, у холу Школи привитал директор Рахман Тиґань, а потим школяре зоз наставнїцу Леону Олеар виведли програма у хторей читани стихи Миколи М. Кочиша и танцовани руски танци.
Др Юлиян Рамач и Ирина Папуґа зоз Дружтва за руски язик, литературу и културу подаровали Школскей библиотеки вецей виданя Дружтва и подзековали директорови и школскому колективу на велькей потримовки хтору даваю орґанизованю виборней настави по руски зоз надпомнуцом же ше у Школи од язикох националних меншинох, попри руского виучує ище и мадярски и словацки язик..
У Школи ше по руски уча 22 школяре у двох воспитних групох од 1-4 и од 5-8 класу.
После програми школяре илустровали стихи Миколи М. Кочиша, a на концу годзини шицким подаровани руски кнїжки.
Захваљујемо на подршци. Дзекуєме на потримовки!
Информативно:
Нови Сад – пияток, 8. децембра 2023. року у просторийох Завода за културу войводянских Руснацоц у рамикох 33. Дньох Миколи М. Кочиша отримана Скупштина Дружтва за руски язик, литературу и културу.
На дньовим шоре Скупштини було осем точки, а медзи иншим прилапени звит Дружтва за 2023. рок, план роботи за 2024, як прегляд и приходох и розходох за 2022. рок.
У рамикох програми 33. Днї Миколи М. Кочиша представени Зборнїк роботох „Studia Ruthenica” число 29 и отворена вистава Мариї Канюх Йозанов „Руске облєчиво у прешлосци”.
Дзекуєме на потримовки и присустве.
33. Днї Миколи М. Кочишa (1990-2023)
П Р О Г Р А М А
60 роки „Kрочайох” Mиколи M. Кочиша, першей кнїжки уметнїцкей прози за дзеци (1963), 100 роки Ґраматики бачванско-рускей бешеди др Гавриїла Костельника (1923), 270 роки рускей школи у Руским Керестуре (1753), 260 роки насельованя Руснацох до Коцура (1763), 220 роки од насельованя Руснацох до Шиду (1803), 110 роки од вибудови Новей школи (Замку) у Р. Керестуре (1913), 220 роки Александра Духновича (1803-1865), народного будителя, 180 роки Михаила Джунї (1843-1894), учителя и дзияка, 120 роки Oсифа Костелника (1903-1936), писателя, 110 роки проф.Гавриїла Г. Надя (1913-1983), 110 роки Иринея Тимка (1913-1987), музичного сотруднїка, 110 роки Eвґена Сабола (1913-1985), професора, 100 роки Йовґена Медєша (1923-2008), учителя, режисерa, 100 роки Maриї Копчански Ракич (1923-2009), учительки, 90 роки Дюри Латяка (1933), писателя, публицисти, 90 роки Мирона Романа (1933) просвитного и култ. творителя, 90 роки Maриї Рамач Чакан (1933), просвитного совитнїка, 90 роки Владимира Дудаша (1933-2021), културного творителя, 80 роки др Евґениї Горняк Барич (1943-1999), линґвисти, 80 роки Юлияна Папа (1943-2022), новинара, публицисти, 80 роки Mирона Канюха (1943-2022), писателя, режисера, 50 роки мср. Сенки Папуґа Бенчик (1973-2021), учительки, 110 роки першей театралней представи у Коцуре (1913), 90 роки од снованя Kултурно-посвитного союзу Русинох (1933) и 60 роки Aнтолоґиї поезиї бачванско-сримских руских писательох (1963)
Отримани програми:
29. 09. 2023. - Округли стол - 100 роки Ґраматики бачванско-рускей бешеди (1923-2023) др Гавриїла Костельника у Заводу за културу войводянских Руснацох, Нови Сад
18. 11. 2023. - означованє 270 рокох рускей школи у Руским Керестуре, 120 рокох предшколского вихованя у Руским Керестуре и 100 рокох Ґраматики др Гавриїла Костельника у Школи у Руским Керестуре
24. 11. 2023. 11 г. Управни одбор зоз Програму за 2024. рок и Програму 33. Дньох М. М. Кочиша
- 60 роки „Kрочайох” Mиколи M. Кочиша, кнїжки уметнїцкей прози за дзеци (1963)
У плану и тоти програми:
8. 12. 2023. 11. г. Скупштина Дружтва зоз Звитом роботи у 2023. року и Фин. звитом за 2022. рок
- промоция Зборнїка роботох „Studia Ruthenica“ 29, 2023, Нови Сад
- подобова вистава Мариї Канюх Йозанов, Руске облєчиво у прешлосци у простoрийох Завода за културу войводянских Руснацох у Новим Садзе
- по можлївосци виставу Мариї Канюх Йозанов Руске облєчиво у прешлосци зоз промоцию виданьох Дружтва орґанизовац и у Бачинцох, a тиж и
- промоцию кнїжки Сонї Папуґа „Думки ми лєца Мисли ми лете“ у Миклошевцох
11. 12. 2023. 12 г. явна годзина руского язика: Основна школа „Бранко Радичевич“, Савино Село
- учителька Леона Олеар
14. 12. 2023. 12 г. явна годзина руского язика: Основна школа „Йован Йованович Змай“, Дюрдьов
- учителька Єлена Кухар и наставнїца Мария Самарджич
16. 12. 2023. 12. г. Литературне стретнуце у Заводу за културу войводянских Руснацох у Новим Садзе зоз
- словом Олї Яковлєв и Ана Мариї Рац о нових учебнїкох за виборну наставу з елементами националней култури зоз читаньом стихох и текстох руских писательох зоз учебнїкох - школяре новосадских основних и штреднїх школох
*
ПОТРИМОВКА:
Покраїнски секретарияти за образованє, предписаня, управу и национални меншини-национални заєднїци
Покраїнски секретарияти за културу, явне информованє и сотруднїцтво з вирскима заєднїцами
Национални совит рускей националней меншини Сербиї
У рамикох 33. Дньох Миколи М. Кочиша
ЧЛЕНОМ СКУПШТИНИ ДРУЖТВА И ПОВОЛАНИМ
На основи члена 20. Статута Дружтва за руски язик, литературу и културу и Одлуки Управного одбору Дружтва од 24.11.2023. року зволуєме 2. схадзку Скупштини Дружтва, хтора ше отрима, пияток, 8. децембра 2023. року на 11.00 годзин у просторийох Завода за културу войводянских Руснацох, Нови Сад, Матици сербскей 15
ДНЬОВИ ШОР:
Отверанє подобовей вистави Мариї Канюх Йозанов „Руске народне облєчиво“
I часц: Скупштина Дружтва
1. Вибор роботного предсидательства;
2. Вибор роботних целох Скупштини:
- верификацийней комисиї
- записнїчара и оверйовачох записнїку;
3. Записнїк зоз Скупштини од 15.12.2022. року;
4. Активносци Дружтва у 2023. року;
5. Прегляд приходох и розходох
-финансийни звит за 2022. рок;
6. Програма Дружтва за 2024. рок;
7. Програма 33. Дньох Миколи М. Кочиша и
8. Р и ж н е
II часц: Слово о Зборнїку роботих Studia Ruthenica 29, 2023
У прилогу Програма 33. Дньох Миколи М. Кочиша, а материяли од 3-6 точку буду подзелєни на схадзки.
З почитованьом
Секретаре Дружтва Вероника Вуячич , в. р. , Ирина Папуґа
Предсидатель Скупштини Дружтва др Юлиян Рамач, в. р.
З А П И С Н Ї К
зоз 2. схадзки Скупштини Дружтва за руски язик, литературу и културу, хтора отримана 8. децембра 2023. року на 11 годзин у просторийох Завода за културу войводянских Руснацох у Новим Садзе.
На схадзки писуствовали: др Юлиян Рамач, Блаженка Хома Цветкович, Дюра Латяк, мр Гелена Медєши, Вероника Вуячич, Ирина Гарди Ковачевич, Владимир Папуґа, Владимир Салонски, Мария Канюх Йозанов, Любица Голик и Ирина Папуґа. Одсуство зоз схадзки оправдала: Соня Папуґа. Зоз средствох инф. присутна Доротеа Будински и ТВ знїматель. На початку схадзки Блаженка Хома Цветкович здогадла на литературну творчосц Миколи М. Кочиша, а Вероника Вуячич пречитала стихи Микола М. Кочиш Руска твердиня. Схадзку Скупштини отворел, присутних привитал др Юлиян Рамач, предсидателя Скупштини и предложел:
ДНЬОВИ ШОР:
Отверанє подобовей вистави Мариї Канюх Йозанов „Руске народне облєчиво“
I часц: Скупштина Дружтва
1. Вибор роботного предсидательства;
2. Вибор роботних целох Скупштини:
- верификацийней комисиї
- записнїчара и оверйовачох записнїку;
3. Записнїк зоз Скупштини од 15.12.2022. року;
4. Активносци Дружтва у 2023. року;
5. Прегляд приходох и розходох
- финансийни звит за 2022. рок;
6. Програма Дружтва за 2024. рок;
7. Програма 33. Дньох Миколи М. Кочиша и
8. Р и ж н е
II часц:Слово о Зборнїку роботих Studia Ruthenica 29, 2023
Поволанка за схадзку членом Скупштини хтори маю интернет була послата 3.12.2023. року по мейлу, а шицки материли присутним у цалосци подзелєни на схадзки.
*
Отворена подобова вистава Мариї Канюх Йозанов „Руске народне облєчиво“ у рамикох хторей на штафелайох були виложени 8 малюнки зоз Подобовей колониї Стретнуце у Боднарова у Ґосподїнцох (2014-2023). З тей нагоди пречитани биоґр. податки о авторки и о єй подобовей творчосци зоз надпомнуцом же вистава будзе у доглядни час представена и у Бачинцох и Миклошевцох.
I часц
Точка 1.
Вибор роботного предсидательства
- до роботного предсидательство предложени: др Юлиян Рамач, мр Гелена Медєши и Мария Канюх Йозанов.
Точка 2.
Вибор роботних целох Скупштини:
- до верификацийней комисиї предложени: Владимир Салонски и Ирина Гарди Ковачевич
- за записнїчара предложена: Вероника Вуячич и
- за оверйовачох записнїку: Дюра Латяк и Любица Голик. Предкладаня прилапени.
Точка 3.
Члени Скупштини розпатрели и прилапели записнїк зоз схадзки Скупштини, отриманей 15.12.2022. року. Инфомативно були приложени и записнїк зоз 1. и 2. схадзки Управного одбору хтори отриману 30.06.2023. и 24.11.2023. року.
Точка 4.
Розпатрени звити о роботи Дружтва за 2023. рок (состойна часц записнїку). У розгварки члени Скупштини надпомли же робота Дружтва була досц обсяжна и же ше одвивала спрам предвидзених програмних активносцох и финансийних можлївосцох.
Точка 5.
Розпатрени и прилапени прегляд приходох и розходох - финансийни звити за 2022. (состойна часц архиви Дружтва), о чим бешедовала Любица Голик, член Надпатраюцого одбора.
Точка 6.
Програма Дружтва зоз календаром рочнїцох, мешачним планом активносцох и планом финансийних средствох за реализацию у 2024. року прилапена. У роботи будзе дати акцент на означованю 190 рокох насельованя Руснацох до Бачинцох (1834-2024), 120 рокох Идилского венца „З мoйoго вaлала” др Гавриїла Костельника (1904), 50 рокох „Ґраматики руского язика” Mиколи M. Кочиша (1974), 30 рокох Стретнуца руских школох (1994), як и на вецей рочнїци руских творительох, медзи хторима: др Мелания Микеш, Надя Волчко, Ирина Гарди Ковачевич, Нада Колєсар Адамович итд. У рамикох видавательней дїялносци плановац виходзенє ювиленйого 30. числа Studia Ruthenici, а о виходзеню других насловох будзе посцигнута порада у наступним чаше.
Точка 7.
Програма 33. Дньох Миколи М. Кочиша прилапена и обрацена повага на активносци хтори буду реализовани по 16.12.2023. рок кед ше програма и закончує.
Точка 8.
Рижне: предложене же би Дружтво у рамикох 33. ДньохМиколи М. Кочиша додзелєло орґанизатором Ружовей заградки пригодне припознанє и придало го под час отримованя 34. програми у марцу 2024. року, цо и прилапене.
II часц
Слово о Зборнїку роботих Studia Ruthenica 29, 2023: огляднуце на змист Рутеники 29. пречитала Ирина Папуґа, потим др Юлиян Рамач, у мено Редакциї Studia Ruthenici придал присутним автором текстох прикладнїки, а тиж и шицким присутним членом Скупштини.
Схадзка закончена на 13,30 годзин.
Предсидатель Скупштини Дружтва Др Юлиян Рамач
Записнїчар: Вероника Вуячич
Оверйоваче записнїку: Дюра Латяк и Любица Голик
ПОВОЛАНКА ЗА СХАДЗКУ УПРАВНОГО ОДБОРУ ДРУЖТВА
Схадзкa (2) Управного одбору Дружтва за руски язик, литературу и културу отрима ше 24. новембра 2023. року пияток на 11 годзин у просторийох Завода за културу войводянских Руснацох, Нови Сад, Матици сербскей 15
Д Н Ь О В И Ш О Р:
1. Записнїк зоз 1. схадзки Управного одбору Дружтва;
2. Активносци Дружтва медзи двома схадзками;
3. Програмa Дружтва зоз финансийним планом за 2024. рок;
4. Програма 33. Дньох Миколи М. Кочиша 2023;
5. Дньови шор за 2. схадзку Скупштини - предкладанє и
6. Р и ж н е.
У прилогу Записнїк зоз 1. схадзки Управного одбору, хторa отриманa 30.06.2023. року у Новим Садзе, а материяли за точки од 2-5 буду порихтани и подзелєни на схадзки.
Модлїме же бисце вжали учасц.
З почитованьом
Секретарe Дружтва Вероника Вуячич, в. Р, Ирина Папуґа
Предсидатель Управного одбору Блаженка Хома Цветкович, в. р.
З А П И С Н Ї К
зоз 1. схадзки Управного одбору Дружтва за руски язик, литературу и културу, хтора отриманa 30. юния2023. року на 17 годзин у Руским културним центру, Нови Сад
На схадзки присуствовали: Блаженка Хома Цветкович, Владимир Салонски, Владимир Папуґа, Ванеса Медєши, Вероника Вуячич, Ирина Папуґа зоз Дружтва, Мария Канюх Йозанов, Любица Голик и Ирина Гарди Ковачевич, Надпатраюци одбор и Любица Малацко, Рахунководство Дружтва. Одсуство зоз схадзки оправдала мр Гелена Медєши. О схадзки информовани и предсидатель Скупштини Дружтва др Юлиян Рамач, алє нє бул у можлївосци присуствовац. Розпатрени:
Д Н Ь О В И Ш О Р:
1. Записнїк зоз Скупштини Дружтва;
2. Активносци Дружтва медзи схадзками;
3. Препатрунок приходох и розходох Дружтва за 2022. рок;
4. Активносци Дружтва по конєц 2023. року
5. Змист Studia Ruthenici 29, 2023 предкладанє и
6. Рижне: слово о виданьох зоз 2023. Року
Точка 1.
Записнїк зоз схадзки Скупштини Дружтва, отриманей 15.12.2022. року у Новим Садзе, опатрени и предложени за прилапйованє на схадзи Скупштини у децембру 2023. року. Информативно опатрени и Записнїк зоз 9. схадзки Управного одбору у прешлим составе (состойна часц записнїку).
Точка 2.
Препатрунок активносцох Дружтва медзи схадзками: од 15.12.2022. по 30.06.2023. року, прилапени. (состойна часц записнїку). На початку тей точки зоз минуту цихосци дата почесц умартим членом и почитовательом Дружтва, а то: Славко Надь, Михал Рамач, Радивой Лазич и мр Живко Попов.
Точка 3.
Прегляд приходох и розходох у 2022. року: Финансийни звит Дружтва за 2022 рок прилапени и предложени за прилапйованє на идуцей Скупштини Дружтва (состойна часц записнїку). Принєшена одлука же би ше Аґенциї Квик (власнїк Любица Малацко) зоз Нового Саду за виробок закончуюцого рахунку надополнєла динарска проциввредносц за 100 еври (як и потерашнїх рокох), а тиж же би и надалєй мешачне надополнєнє за роботу Аґенциї було: динарска проциввредносц за 5 еври.
Точка 4.
Активносци Дружтва по конєц 2023. року евидентовани у календаре мешачних активносцох и буду ше одношиц насампредз на отримованє Подобовей колониї у Ґосподїнцох, участвованє членох Дружтва на Медзинародней науково-фаховей конференциїу рамикох 17. Шветового конґресу Русинoх/Руснацох/Лемкох у Новим Садзе (авґуст), на отримованє Округлого стола у рамикох означованю 100 рокох Ґраматики др Гавриїла Костельника (септембер), на 33. манифестацию Днї Миколи М. Кочиша (децембер), як и на видаванє глашнїка Дружтва Studia Ruthenicа 29 (2023).
Точка 5.
Змист Studia Ruthenici 29, 2023 прилапени (состойна часц записнїку). Намагац ше же би були реализовани фин. средства зоз конкурсох у 2023. року за друкарски трошки и трошки преламованя. С тим и вязи було слова о хвильково актуалних питаньох вязаних за витворенє фин. средствох и зоз других конкурсох.
Точка 6.
Слово о виданьох зоз 2023. року: представени Мултиязични часопис НОВИ МОСТ 9 (2023), хтори виходзи у рамикох Координацийного одбору дружтвох за язику, литературу и културу, чиї Дружтво за руски язик, литературу и културу член од 1974. року и у хторих ше находза и написи о роботи и активносцох Дружтва зоз илустрациями.
Схадзка закончена на 18.30 годзин.
Записнїчар: Вероника Вуячич
За Управни одбор ДружтваБлаженка Хома Цветкович
ОКРУГЛИ СТО * ОКРУГЛИ СТОЛ
Округли сто поводом обележавања 100 година Граматике др Хавријила Костелника (1923) одржан је 29. септембра 2023. године у Заводу за културу војвођанских Русина, Нови Сад.
Округли стол - 100 роки Ґраматики др Гавриїла Костельника (1923) отримани 29. септембра 2023. року у Заводу за културу войводянских Руснацох, Нови Сад.
Роботи з нагоди означованя 100-рочнїци пречитали: Блаженка Хома Цветкович и мр Гелена Медєши. Приложени и роботи: др Юлияна Рамача, др Михайла Фейси, др Александра Д. Дуличенка, др Оксани Тимко Дїтко, мр Анамариї Рамач Фурман, Йована Єрковича и Владимира Бесерминя, хтори Дружтво планує обвявиц у Зборнїку робoтох Studia Ruthenica 29, 2023. року.
Источашнє, то була нагода же би Дружтво за руски язик, литературу и културу придало свойo виданя Заводу за културу войводянских Руснацох, а Завод Дружтву прикладнїки Правопису руского язика, хтори буду доручени насампредз наставнїцом руского язика у наших штредкох. Заводу подаровани и прикладнїки Мултиязичного часопису Нови Мост, хтори видава Координацийни одбод дружтвох за язики, литературу и културу (Дружтво член КОО од 1974. року).
Дружтво за децембер 2023. року наявело отримованє тогорочних 33. ДньохМиколи М. Кoчиша.
Учашнїком на Округлим столє, а тиж и Заводу за културу войводянских Руснацох дзекуєме на потримовки, зоз надпомнуцом же финансийну потримовку означованю 100 рокох Ґраматики дали: Покраїнски секретарият за образованє, предписаня, управу и национални меншини-национални заєднїци, Покраїнски секретарият за културу и явне информованє и Руски национални совит, на чим щиро дзекуєме.
Госпођинци: Ликовна колонија - 19. колонија ликовних уметника и 22. дечја колонија "Сусрет код Боднарова" одржана је од 23-24. септембра 2023. године у Госпођинцима, Oпштина Жабаљ.
У раду колоније су, као и ранијих година узели учешће ликовни ствараоци (25). Рад колоније се одвијао у просторијама Основне школе у Госпођинцима у суботу, 23.09 2023. и недељу 24.09. 2023. године. У недељу je, у преподневним часовима одржана 22. дечја колонија у којој је участвовало 14 ученика од I од VIII разреда. На крају Колоније су представници Друштва за русински језик, књижевност и културу, као организатори Колоније, учесницима уручили захвалнице. Захвалнице ће бити уручне и институцијама које су финансијски подржале одржавање Колоније: Општина Жабаљ и Национални савет Русина, као и један број поштовалаца ликовног стваралаштва, на чему срдачно захваљујемо.
Ґосподїнци – Колония подобових уметнїкох „Стретнуце у Боднарова” отримана 23. и 24. Септембра 2023. року у просторийох Основней школи „Жарко Зренянин” у Ґосподїнцох. На 19. колониї участвовали 25 подобово творителє, а на дзецинскей 14 школяре од I по VIII класу. На концу Колониї Дружтво за руски язик, литературу и културу, як организатор Колониї придало подзекованя учашнїком, a буду доручени и институцийом хтори финансийно потримали отримованє Колониї: Општина Жабель и Руски национални совит, тиж и єдно число почитовательох подобовей творчосци, на чим щиро дзекуме!
***
Истовремено прилажемо Позивницу за Округли сто поводом обележавања 100 година Граматике др Хавријила Костелника (1923), који се планира за одржавање 29. септембра 2023. године у 11 часова у Заводу за културу војвођанских Русина, Нови Сад, Матице српске 15.
Источашнє посиламе Поволанку за Округли стол - 100 роки Граматики др Гавриїла Костельника (1923), хтори ше отрима 29. Септембра 2023. року на 11 годзин у Заводу за културу войводянских Руснацох, Нови Сад, Матици сербскей 15.
Нови Сад: у Заводу за културу войводянских Руснацох 22. септембра 2023. року представена кнїжка Радована Сремца „Руски фамелиї у валалох Општини Шид”.
Нови Сад: у Заводу за културу војвођанских Русина представљена је22. септембра 2023. године књига Радована Сремца из Шида „Русинске породице у селима Општине Шид” чији су суиздавачи Завичајни клуб Општине Шид и Архив Војводине.
Књига доноси обрађене и систематизоване комплетне матичне књиге за села у општини Шид, и то: Адашевци, Бачинци, Батровци, Беркасово, Бикић До (Привина Глава), Бингула, Вашица, Вишњићево, Гибарац, Ердевик, Илинци, Јамена, Кукујевци, Љуба, Моловин, Моровић, Сот. У питању су матичне књиге гркокатоличке парохије у Шиду (од 1803. године), у Бачинцима (од 1850. године) и у Беркасову(од 1919. године).
У матицама се у период од 1803. до 1925. године налази укупно 4099 уписаних рођења, 2716 смртних случајева и 720 венчања вeзаних за Русине у селима.
Укупно, књига обрађује око 15.000 особа из 543 русинских породица.
KAЛEНДАР РОЧНЇЦОХ
2023. рок
100 роки Ґраматики др Гавриїла Костельника (1923)
110 роки вибудови Школи Замоку Руским Керестуре (1913)
+
Руски места, школи, насельованє Руснацох
270 роки рускей школи у Руским Керестуре (1753)
260 роки насельованя Руснацох до Коцура (1763)
220 роки од насельованя Руснацох до Шиду (1803)
220 роки Марийопочанскей школи (1803)
Руски предняки, учителє, писателє, професоре, публицисту ..
220 роки Александра Духновича (1803-1865), народного будителя
180 роки Михаила Джунї (1843-1894), учителя и дзияка (Руски Керестур)
120 роки Oсифа Костелника (1903-1936), писателя (Петровци)
110 роки Гавриїла Г. Надя (1913-1983), професора, писателя, линґвисти
110 роки Иринея Тимка (1913-1987), дириґента, музичного сотруднїка (Нови Сад)
110 роки Eвґена Сабола (1913-1985), професора, културного творителя (Шид)
100 роки Йовґена Медєша (1923-2008), учитель, режисер, спортиста (Руски Керестур)
100 роки Maриї (Копчански) Ракич (1923-2009), учительки (Бачинци)
90 роки Дюри Латяка (1933), писателя, публицисти, културного творителя (Нови Сад)
90 роки Мирона Романа (1933) просвитного и културного роботнїка (Нови Сад)
90 роки Maриї (Рамач) Чакан (1933), наставнїка, просвитного совитнїка (Нови Сад)
90 роки Владимира Дудаша (1933-2021), театралного и културного творителя (Руски Керестур)
80 роки др Евґениї (Горняк) Барич (1943-1999), професора, линґвисти (Шид, Винковци, Загреб)
80 роки Юлияна Папа (1943-2022), новинара, публицисти, Руски Керестур/Нови Сад
80 роки Mирона Канюха (1943-2022), писателя, театралного творителя (Нови Сад)
50 роки мср. Сенки Папуґа Бенчик (1973-2021), учительки, Нове Орахово/Бачка Тополя
Руска ґраматика, антолоґиї, кнїжки, театер, руски орґанизациї…
110 роки першей театралней представи у Коцуре (1913), Koцур
100 роки Ґраматики бачванско-рускей бешеди др Гавриїла Костельника, Сримски Карловци (1923)
90 роки од снованя Kултурно-посвитного союзу югославянских Русинох у Вербаше (1933)
60 роки од видаваня Aнтолоґиї поезиї бачванско-сримских руских писательох (1963)
60 роки „Kрочайох” Mиколи M. Кочиша – першей кнїжки уметнїцкей прози за дзеци (1963)
П О В О Л А Н К А
у рамикох:
100 рокох Ґраматикидр Гавриїла Костельника (1923)
110 рокох вибудови Школи Замок у Руским Керестуре (1913)
Додзельованє припознаньох зоз меном Янко Олеяр и Славка Сабадош за 2023. рок трима ше 16. 06.2023. Року на 12 годзин у Библиотеки (Школа Замок) Руски Керестур
Добитнїки припознаньох школяре
Oсновней и штреднєй школи зоз домом школярох
,,Петро Кузмяк”, Руски Керестур
Награда „Янко Олеяр”:
Мария Горняк IV¹ класа Ґимназиї
Награда „Славка Сабадош”:
Стефан Арва Ivа класа Oсновней школи
Лeонтинa Еделински Ivб класа Oсновней школи
Ребека Сабадош VIIIа класа Oсновней школи и
Лана Штранґар VIIIб класа Oсновней школи
*
Придаванє дипломох зоз Републичного змаганя:
Теодор Штранґар VIIа класа
Иван Фейди VIIа класа
Алекса Сопка VIIб класа
Ребека Сабадош VIІIа класа
Лана Штранґар VIІІб класа
* *
Н а д п о м н у ц е:
по догварки зоз наставнїцами руских школох зоз других наших местох
Припознанє Славка Сабадош ше додзелює и
школяром/школярком VIII класи основней школи хтори на
Републичним змаганю 27. 05. 2023. року
у Коцуре завжали 1. и 2. место .
Зоз Школи у Руским Керестуре то:
Ребека Сабадош VIIIа класа и Лана Штранґар VIIIб класа
Зоз других руских местох:
Коцур:
Дамян Радванї и Теодора Ґайдош VIIΙ класа
Нови Сад:
Сара Шовлянски, Никола Вукмирович, Сара Салонтаї,
Теодора Рамач и Маша Прица VIIΙ класа
Сримска Каменїца:
Серґей Дюранїн VIIΙ класа
Нове Орахово:
Марина Барна VIIΙ класа
Бачка Тополя:
Дєрдь Хуняди VIIΙ класа
Им припознаня и дипломи уж придати, або буду тих дньох
Припознанє „Славка Сабадош”
за посцигнути успих у настави руского язика од 2005-2023. рок
2005. рок
Ґосподїнци: Лариса Иванов и Єлена Павлович
Нови Сад: Мирон Грубеня и Виктор Сакач
2006. рок
Миклошевци: Ґоран Ждиняк и Ванеса Бики
Нови Сад: Ана Римар и Евґений Новта
2007. рок
Нови Сад: Адрияна Тома и Тияна Виславски
2008. рок
Вербас: Адрияна Еделински и Мартина Миклош
Нови Сад: Мелита Рускаи и Соня Раич
2009. рок
Нове Орахово: Александра Митич и Дарко Заґорац
Нови Сад: Михаїл Римар, Томислав Пап и Ивана Торжич
2010. рок
Сримска Митровица: Дарко Ходоба, Александар Ходоба,
Марко Ходоба, Исидора Бережни, Тияна Бережни, Милена Костич,
Катарина Бережни и Ивона Бережни.
Нови Сад: Марина Сакач, Иван Ловас и Татяна Шайтош
2011. рок
Суботица: Славко Надь и Мая Емеди
Нови Сад: Мария Римар, Андреа Рускаи, Александра Торжич и Бояна Голик
2012. рок
Савино Село: Єлена Горняк, Катарина и Кристина Тамаш (VIII)
Предшколски дзеци: Фиона Грубеня, Нови Сад: и Альоша Дюранїн, Сримска Каменїца
Нови Сад: Аня Гудак (ОШ, VIII), Микола Грубеня (ОШ, VII) и Тамара Салаґ (III мед. шк.)
2013. рок
Крущич: Тамара Арваї (ОШ VI), Никола Сивч (ґимназия Р. Керестур, II)
Нови Сад: Ивона Бодвански и Ивана Чордаш (ОШ, VIII), Силвестер Тот (II ґимназия)
Руски Керестур: Давор Хома (IV) и Александер Планкош (VIII)
2014. рок:
Нови Сад: Елеонора Грубеня (VIII) и Владимир Венчельовски (VIII)
Бачинци: Мирослав Надь (VII) и Дарко Бучко (VII)
Шид: Наташа Шолтис (VIII), Катарина и Милица Гарвильчак (VI)
Руски Керестур: Матей Шепински (IVб) и Дорис Бучко (VIIIб)
2015. рок:
Миклошевци: Паула Поточки (VIII) и Милица Мишљенович (VIII)
Нови Сад: Дина Мудрох (VII), Мая Венчельовски (VIII) и Мирко Венчельовски (VIII)
Руски Керестур: Минеа Югас (IVб), Антония Мoнар (VIIIб)
Бачинци: Теодора Жанплонг (VIIІ) и Слободан Дудич (VIІI)
2016. рок:
Нови Сад: Предшколски дзеци: Кристина Ковач, Владимир Папуґа, Майда Айдукович и Надя Горняк
Основна школа: Ана Петкович (VIII), Лара Петкович (VIII) и Яна Бодвански (VIII)
Штреднє образованє: Теодора Кермеци (IV)
Руски Керестур: Дарко Провчи IVа и Ребека Семан IVб, Мартина Афич VIIIа и Тереза Будински VIIIб
2017. рок:
Бикич/Шид: Основна школа: Ема Штефанчик и Емилия Миїч V класа
Бачинци/Шид: Основна школа Божидар Загорянски VIII класа
Нови Сад: Основна школа: Марина Грубеня, Наташа Джуджар, Лука Вуячич и Страхиня Сакач (VIII)
Штреднє образованє: Давид Шанта III класа Медицинскей школи
Руски Керестур: Основна школа: Ана-Мария Малацко IVa и Ґлориян Штранґар IVб класа
Соня Балїцки и Теодора Новакович VIII класа
2018. рок:
Нови Сад: Предшколски дзеци: Аня Колбас, Филип Салонтаї и Альоша Сабадош
Основна школа: Даниєл Перкович и Каролина Гарди VIII класа
Штреднє образованє: Мая Медєши, Оливера Пап, Петар Хромиш, Алексей Кухар и
Владимир Венчельовски, школяре IV класох штреднїх школох у Новим Садзе
Руски Керестур: Основна школа: Стефан Колошняї и Андрей Шайтош IVª
Алексей Мудри VIIIª и Павле Венчельовски VIIIb класа
Бачка Тополя: Основна школа Боґларка Ґере VII класа
2019. рок:
Нови Сад: Предшколски дзеци: Дарио Корпаш, Йован Чулибрк и Яков Фурман
Основна школа: Михаил Пап VIII класа
Руски Керестур: Основна школа: Емина Няради IVa и Лана Штранґар IVб,
Олеся Папуґа VIIIа и Виолета Чизмар VIIIб
2020. рок:
Руски Керестур: Милица Малинович VIIΙ,
Коцур: Катарина Недич VIIІ1,
Нови Сад: Иван Катона VIIΙ
Вербас: Иван Сеґеди VIIΙ,
Кула: Наталия Жирош VIIΙ
Ґосподїнци: Драґана Иванов VIІI¹
2021. рок
Руски Керестур: Ксения Катрина IVа, София Симунович IVб,
Андрея HадьVIIIб, Лора Новакович VIIIб и Хелена Новта VIIIб
Коцур: Сара Гарди VIIΙ и Марина Медєши VIIΙ,
Дюрдьов: Ксения Вереш VIIΙ
Нови Сад: Михайло Ковач VIIΙ и Маша Джуджар VIIΙ,
Кула: Мария Жирош VIIΙ
Бачка Тополя: Лана Хорват VIIΙ
Шид: Давид Гирйоватий VIIΙ
2022. рок
Руски Керестур: Доротеа Рамач и Ана Мария Сопка IV класа и Емина Бики и Анита Чизмар VIIΙ класа
Коцур: Мартина Уйфалуши и Патриция Будински VIIΙ
Дюрдьов: Ива Радишич VIIΙ класа
Нови Сад: Матей Фейди и Яна Фейса VIIΙ,
Кула: Никша Йоксович и Никола Рац VIIΙ
Вербас: Мирослава Колошняи VIII,
Бачка Тополя: Даниєла Бицок VIIΙ
Бачинци: Андрей Рац V класа
2023. рок
Руски Керестур: Стефан Арва IVа, Леонтинa Еделински IVб, Ребека Сабадош VIIΙа и Лана Штранґар VIIΙб класа
Нови Сад: Сара Шовлянски, Никола Вукмирович, Сара Салонтаї, Теодора Рамач и Маша Прица VIIΙ класа
Сримска Каменїца: Серґей Дюранїн VIIΙ класа
Коцур: Дамян Радванї и Теодора Ґайдош VIIΙ класа
Нове Орахово: Марина Барна VIIΙ класа
Бачка Тополя: Дєрдь Хуняди VIIΙ класа
Припознанє „Янко Олеяр”
нaйлєпшому школярови руского оддзелєня Ґимназиї „Петро Кузмяк“у Руским Керестуре
од 2012-2023. рок
Руски Керестур:
Ґимназия „Петро Кузмяк“, Руски Керестур
2012. рок Борис Барна IV¹ класа
2013. рок Лидия Сабадош IV¹ класа
2014. рок Ана Будински IV¹ класа
2015. рок Марияна Колошняї IV¹ класа
2016. рок Тамара Будински IV¹ класа
2017. рок Андрея Сивч IV¹ класа
2018. рок Дорис Бучко IV¹ класа
2019. рок Жарко Остоїч IV¹ класа
2020. рок. Тереза Будински IV¹ класа
2021. рок Теодора Новакович IV¹ класа
2022. рок Силвия Маґоч IV¹ класа
2023. рок Мария Горняк IV¹ класа
Нови Сад/Руски Керестур, 6.06.2023. року
Информативно:
Нови Сад/Коцур – 22. Републичне змаганє зоз руского язика и язичней култури школярох основних школох зоз порядну наставу по руски и школярох хтори руски язик виучую як виборни предмет зоз елементами националней култури отримане 27. мая 2023. року у Основней школи „Братство єдинство“ у Коцуре.
На змаганю вжали учасц школяре VII и VIII класи хтори ше на Mедзиокружним змаганю, отриманим 1. априла. 2023. року пласовали на Републичне (22):
- 7 школяре зоз порядней настави: Руски Керестур (5) и Коцур (2) и
- 15 зоз виборней: Нови Сад (9), Сримска Каменїца (1), Петроварадин (1), Вербас (1), Дюрдьов (1), Бачка Тополя (1) и Нове Орахово (1).
Спрам Календара Министерства просвити за 2022/2023. школски рок змаганє орґанизовали: Министерство просвити Републики Сербиї, Дружтво за руски язик, литературу и културу и ОШ „Братство єдинство“, Коцур.
Републичне змаганє зоз руского язка и язичней култури отримане27. 05. 2023. року у Основней школи „Братство єдинство“ у Коцуре
У Основней школи „Братство јединство” у Коцуре, соботу, 27.05.2023. року отримане 22. Републичне змаганє зоз руского язика и язичней култури основних школох у хторих ше настава орґанизує по руски и школох у хторих ше руски язик виучує як виборни предмет зоз елементами националней култури. Змагали ше 22 школяре VII и VIII класох основношколского возросту зоз руских штредкох: Руски Керестур (5), Коцур (2), Дюрдьов (1), Нови Сад (9), Сримска Каменїца (1), Петроварадин (1), Вербас (1), Бачка Тополя (1) и Нове Орахово (1). Пласман на Републичне змаганє школяре здобули на 13. Медзиокружним змаганю хторе тиж отримане у Школи у Коцуре. У порядней настави зоз VII класи були тройо змагателє, зоз VIII штверо, а у виборней настави ше змагали седмеро зоз VII и осмеро зоз VIII класи. Число бодох освоєли и места завжали тоти школяре.
Порядна настава:
VIІ класа
1. Теодор Штранґар, Руски Керестур ......................18 боди 2. место
2. Иван Фейди, Руски Керестур .............................. 18 боди 2. место
3. Алекса Сопка, Руски Керестур ........................... 16 боди 3. место
VIIІ класа
1. Лана Штранґар, Руски Керестур ..........................20 боди 1. место
2. Ребека Сабадош, Руски Керестур ........................20 боди 1. место.
3. Дамян Радванї, Коцур ...........................................17,5 боди 2. место
4. Теодора Ґайдош, Коцур ........................................17 боди 2. место
Виборна настава:
VIІ класа
1. Сара Надь, Вербас .................................................20 боди 1. место
2. Кристина Ковач, Нови Сад ..................................20 боди 1. место
3. Мартина Фейди, Нови Сад ................................. 20 боди 1. место
4. Соня Надрлянски, Нови Сад ................................20 боди 1. место
5. Владимир Папуґа, Петроварадин ....................... 19 боди 1. место
6. Алекса Катона, Нови Сад ....................................19 боди 1. место
7. Дуня Бабий, Дюрдьов ......................................18 боди 2. место
VIIІ класа
1. Сара Шовлянски, Нови Сад .................................20 боди 1. местo
2. Никола Вукмирович, Нови Сад ...........................20 боди 1. место
3. Сара Салонтаї, Нови Сад ......................................20 боди 1. местo
4. Теодора Рамач, Нови Сад .....................................20 боди 1. место
5. Сергей Дюранїн, Сримска Каменїца ...................19 боди 1. место
6. Маша Прица, Нови Сад ........................................19 боди 1. местo
7. Марина Барна, Нове Орахово ............................. 19 боди 1. место
8. Дєрдь Хуняди, Бачка Тополя ...............................18 боди 2. место
Винчуєме!
Змаганє орґанизовали: Министерство просвити Републики Сербиї, Беоґрад, Дружтво за руски язик, литературу и културу, Нови Сад и Основна школа „Братство єдинство”, Koцур
Дзекуєме на участованю и потримовки - papugai@mts.rs
Информативно:
Нови Сад/Куцура – Републичко такмичење из русинског језика и језичке културе за ученике основних школох који изучавају русински језик у оквиру редовне наставе и ученике који русински језик изучавају као изборни предмет са елементами националне културе одржано је 27. маја 2023. године у Основној школи „Братство јединство“, Куцура, Општина Вербас, Школска управа Нови Сад.
На такмичењу су учествовали ученици VII и VIII разреда из Руског Крстура, Куцуре, Новог Сада, Сремске Каменице, Петроварадина, Врбаса, Ђурђева, Бачке Тополе и Новог Орахова (22) који су на Mеђуокружном такмичењу, одржаном 1. 04. 2023. године заузели 1, 2 и 3. место.
Према Календару такмичења Министарства просвете Републике Србије за 2022/2023. школску годину организатори такмичења су: Министарство просвете Републике Србије, Београд, Друштво за русински језик, књижевност и културу, Нови Сад и ОШ „Братство јединство“ из Куцуре.
СОЮЗ РУСИНОХ РЕПУБЛИКИ ГОРВАТСКЕЙ
ВУКОВАР
Дубравка Рашлянин
- предсидателька
Звонко Костелник
- аниматор култури и секретар
Почитовани
Дружтво за руски язик, литературу и културу, Нови Сад по птт. достало виданя Союзу Руснацох РГ зоз Вуковару: Нова думка ч. 2/2023 и Венчик ч. 1/2023 , на чим щиро дзекуєме.
Опатрели зме и на вашим www. sajtu
https://www.savezrusina.hr/fileadmin/user_upload/Nova_Dumka_234.pdf
https://www.savezrusina.hr/fileadmin/user_upload/Vjencic_104.pdf
Источашнє винчуєме означованє Дня Руснацох у Републики Горватскей
Календар рочнїцох
ДЮРA ЛЇКАР, учитель и културни творитель, публициста (1941-2018) зоз Миклошевцох
Дюра Лїкар народзени 29. мая 1941. року у Миклошевцох. До основней школи ходзел у Миклошевцох и Вуковаре, а учительску закончел 1961. року у Славонским Броду. После законченя учительскей школи робел як учитель у Миклошевцох у класней настави, а 1970. року почал водзиц наставу за руски дзеци на мацеринским язику. На тей длужносци робел по 1991. рок. Пре воєни збуваня нє робел по 1997. рок кед є знова уключени до класней настави.
Дюра Лїкар ше окреме анґажовал у роботи КУД „Яким Ґовля”. Водзел фолклорну секцию, а з помоцу наших визначних режисерох Витомира Бодянца и Драґена Колєсара на сцену поставел вецей як 40 дзецински и театрални фалати за старших. Окреме удатна була сказка Кристини Бренковей Белава ружа за принцезу осемдзешатих рокох. Зоз фолклорну и драмску секцию мал вельо наступи, а окреме на „Петровским дзвону”, „Червеней ружи” и „Червеним пупчу”. Вецей мандати бул член Управного одбору „Червеней ружи” и Драмского мемориялу „Петра Ризнича Дядї”.
Попри роботи у школи и дружтвених орґанизацийох, у Миклошевцох бул стаємни сотруднїк НВУ „Руске слово”, Новинскей аґенциї „Рутенпрес”, „(Пионирскей) Заградки”, „Новей думки”, „Вуковарских новинох” и Рускей редакциї ТВ Нови Сад. У тим чаше му обявени вецей як 1000 статї и фельтони на рижни теми, углавним зоз и о живоце миклошевских Руснацох. Бул єден з иницияторох и орґанизаторох Културней манифестациї „Миклошевци…”.
Дюра Лїкар видал 11 кнїжки, медзи хторима и фото-моноґрафия „Миклошевци под сримским нєбом” з нагоди 165-рочнїци приселєня Руснацох до Миклошевцох. Попри своєй просвитней роботи и велїх културних и дружтвених активносцох Дюра Лїкар писал и обявйовал кнїжки, насампредз зоз обласци просвитного, културного, спортского и дружтвеного живота Руснацох у Миклошевцох. Вишли му 11 наслови. Чесц нам, ту зоз Нового Саду було зоз нїм сотрудзовац, писац рецензиї и представяц його виданя у Руским Керестуре, Коцуре, Бачинцох, Новим Садзе (2) итд. Дюрови було окреме мило кед зме му, вєдно зоз о. мр Дарком Рацом орґанизовали промоцию кнїжкох у Парохиялним доме нашей церкви у Бачинцох (2016), зоз надпомнуцом же Дюрова мац була Шованьова, по походзеню зоз Бачинцох
Дюра Лїкар, бул член Дружтва за руски язик, литературу и културу од самого снованя 70-тих рокох и предсидатель Секциї Дружтва у Горватскей, хтора чишлї понад 30 членох. Од 11 обявених кнїжкох два му вишли у рамикох Едициї „Одняте од забуца“ Дружтва за руски язик, литературу и културу, Нови Сад: Колїше ше жито класате/газдовање миклошевачких Русина (2011) и Жвератко нашей младосци (2014). Други наслови його кнїжкох и тоти: Хронїка Руснацох у Миклошевцох, На ше нє забудзе Руснаци у Горватскей, 155 роки школства у Миклошевцох, Квитки нашей младосци, Миклошевци под сримским нєбом, Златни нїтки Миклошевцох итд. Бул член Активу наставнїкох руского язика, приходзел, зоз супругу учительку Ксению Сенку Лїкарову на схадзки до Нового Саду. Бул учашнїк 10. Стретнуца руских школох. 2004. року у Бачинцох, а иницировал и орґанизовал, вєдно зоз Основну школу у Чаковцох и Миклошевцох два Стретнуца руских школох хтори отримани 2006. и 2015. року у Миклошевцох.
За закладанє у роботи и посцигнути успихи достал вецей припознаня на уровню општини и Републики, як цо то Орден зоз стриберним венцом, Найвисше општинске припознанє на подручу култури и просвити „Плакета Ст'єпан Супанц”, Златну плакету за трицецрочну роботу з дзецинскима ансамблами, а скоро 45 роки (1961–1991б) бул активни бавяч и спортски роботнїк у СД „Русин”. Бул тиж и добитнїк припознаня Миколи М. Кочиша (2011).
Дюра Лїкар умар 4. януара 2018. року у 77. року живота, а поховани є 5. януара 2018. року на месним Грекокатолїцким теметове у Миклошевцох.
Отримана 47. схадзка Вивершного одбору Координацийного одбору дружтвох за язики, литературу и културу
У Новим Саду 21. 02. 2023. року отримана 47. схадзка Вивершного одбору Координацийного одбору дружтвох за язики, литературу и културу на котрей медзи иншим означени и Медзинародни дзень мацеринского язика.
На схадзки ше бешедовало о означованю Дня Координацийного одбору котри идуцого року означи 50 роки од снованя у рамикох тедишнєй Културно-просвитней заєднїци Войводини (1974).
На схадзки представене 9. число часопису НОВИ МОСТ и виданя дружтвох. Розпатрени и информациї о активносцох членох Координацийного одбору у прешлим 2022. року як и плани за 2023. рок, а означени и Медзинародни дзень мацеринского язика.
„Ми ше раз рочно зиходзиме, радзиме ше о календаре значних активносцох у тим року. Принєсли зме календар за 2023. рок, радзиме ше о значних активносцох як на приклад участвованє на саймох кнїжкох. Опатраме же хтори кнїжки обавени у рамикох хторого здруженя за язик, литературу и културу и мило нам же нашо активносци припознати у рамикох Националних совитох националних заєднїцох, а тиж так и кед конкуруєме до компетентних институцийох нашо активносци вше наградзени и надополнєни зоз одвитуюцима финансийнима средствами.
Жадам и шицким нашим членом Дружтва за руски, язик, литературу и културу пожадац Дзень мацеринского язика и праве ми зоз Координациї дружтвох тот дзень и превжали и гвариме же тот дзень - дзень Координацийного одбору", гварела секретар Дружтва за руски язик, литературу и културу Ирина Папуґа.
КООРДИНАЦИОНИ ОДБОР ДРУШТАВА ЗА ЈЕЗИКЕ, КЊИЖЕВНОСТ
И КУЛТУРУ*
(1974-2023)
Појачани интерес за прилаз језичкој, књижевној и опште културној проблематици, и поред рада великог броја иституција и установа културе условио је стварање друштава за језике, књижевност и културу народа и националних заједница у Војводини, Република Србија.
Друштва за језике, књижевност и културу формирана крајем 60-тих и почетком 70-година, као и новија основана крајем 80-тих и током 90-година XX века преузимала су све обимније и сложеније послове у области језика и књижевност, тако да рад ових организација красе издања попут речника, граматика, правописа као и антологија и других публикација, а скоро свако друштво објављује стручни часопис за језик, књижевност и културу на свом матерњем језику. Сва та издања представљају библиотеку на више од 10 (12) језика на којима се одвијају активности друштава, говори, комуницира, организује настава у школама и одвијају програми у култури на просторима Војводине, Републике Србије.
Координациони одбор друштва за језике, књижевност и културу основан је 1974. године при Културно-просветној заједници Војводине у Новом Саду, а наставио је свој рад 2004. године у Заводу за културу Војводине, ове, 2023. године обележава четрдесет девету годишњицу (49) свог установљења са намером усаглашавања иницијатива и координирања заједничких програма свих друштава.
Оснивачи Координационог одбора 1974. године * била су друштва за српски, мађарски, словачки, румунски и русински језик, а крајем 80-тих, током 90-година и касније Одбору су приступила и друштва за ромски, македонски, бугарски, хрватски, немачки, украјински, чешки, ашкалијски језик, језик есперантиста, као и друштво за примењену лингвистику, поштоваоци књига, удружење научних и стручних преводилаца, фондације итд.
Друштва су од самог оснивања имала истоветне циљеве и скоро идентичну програмску оријентацију и иницијативу па су се током рада појављивали и слични проблеми, а решење тих проблема био је основни мотив постојања и деловања. Одбор је много пута иступао у јавности у интересу свих друштава и сваког друштва и сваког члана појединачно. Тако треба тумачити и постојање Мултијезички билтена „МОСТ“, који је излазио од 2004. до 2011. године (објављена 12 бројева). Са прекидом од неколико година (2017. године) обновљен је као Милтијезички часопис НОВИ МОСТ (објављено 9 бројева) као заједнички наступ у најширем кругу културне јавности са циљем очувања језика, књижевности и културе свих и сваког појединачно што обезбеђује једнак и равноправан статус за све, чиме се заједно можемо поносити.
Како се може запазити при оснивању Координационог одбора било је свега пет друштава, да би у касније 20-тих година овог века у свом саставу имао преко 20 (24) друштава и удружења. Активности и рад удружења са материјалног становишта (путем конкурса) подржавају надлежни секретаријати за образовање, културу и за права националне мањине-националних заједница, градске и општинске управу за културу, национални савети итд.
Координациони одбор сваке године одржава 1-2 седнице и доноси заједнични програм рада са календаром значајних годишњица и јубилеја и прати његову реализацију, учествује на сајмовима књига са својим издањима итд. Председник Извршног одбора Координационог одбора је Лућијан Марина, председник Друштва за румунски језик Војводине, а секретар Ирина Папуга из Друштва за русински језик, књижевнпст и културу, Нови Сад. Седнице Извршног одбора КОО се ових година оджавају у просторијама Удружења македонске националне мањине „Ћирило и Методије“, Нови Сад, ул. Браће Рибникар 5, на чему се захваљујемо Васки Чергоској и сарадницима Удружења.
У Новом Саду, 21.02.2023. године
За Координациони одбор
Ирина Папуга, секретар
__________
* Друштво за српски језик и књижевност Србије основано је 1910. године у Београду, Друштво за румунски језик Войводини 1962. године у Вршцу, Друштво за мађарски језик 1964. године у Новом Саду, Друштво словакиста Војводине 1969. године у Новом Саду, Друштво за русински језик и књижевост 1970. године у Новом Саду, Друштво Војводине за језик и књижевнст Рома 1987. године итд
Жадаме Вам и Вашим найблїзшим щешлїви и весели Крачунски и Новорочни швета, вельо здравя и радосци и успишни Нови 2023. рок!
Скупштина Дружтва за руски язик, литературу и културу, отримана 15. 12. 2022. року у РКЦ, Нови Сад
З А П И С Н Ї К (концепт)
зоз схадзки Скупштини Дружтва за руски язик, литературу и културу виберанковей, хтора отримана 15. децембра 2022. року на 13 годзин у Руским културним центру, Нови Сад.
Схадзку Скупштини отворелa Ирина Папуґа, привитала присутних и пречитала писане овласценє др Юлияна Рамача, предсидателя Скупштини хтори пре фамелийни причини нє бул у можлївосци присуствовац (у прилогу). На схадзки писуствовали: Блаженка Хома Цветкович, Вероника Вуячич, Ирина Гарди Ковачервич, Владимир Папуґа, мр Гелена Медєши, Соня Папуґа, Владимир Салонски, Мария Канюх Йозанов, Иван Лїкар, Ванеса Медєши и Ирина Папуґа. Одсуство зоз схадзки оправдали: Олґа Радович Лендєр, Владимир Н. Манько, Агнета Буила Маслар, др Михайло Лїкар и Любица Голик.
ДНЬОВИ ШОР:
I часц: Скупштина Дружтва
- Вибор роботного предсидательства
- Вибор роботних целох Скупштини:
- верификацийней комисиї,
- записнїчара и оверйовачох записнїку;
3. Записнїки зоз 1. и 2. схадзки Скупштини
и 9. схадзки Управного одбору:
4. Конституованє Скупштини Дружтва:
- вибор предсидателя Скупштини
- Управного одбору,
- секретара и заменїка секретара
5. Активносци медзи схадзками за 2020-2022. рок
6. Прегляд приходох и розходох
- финансийни звити за 2020 и 2021. рок
7. Програма роботи Дружтва за 2023. рок
8. Р и ж н е
II часц: слово о виданьох Дружтва 2020-2022. рок
Поволанка за схадзку була членом Скупштини послата 9.12.2022. року по мейлу (хтори маю интернет), а шицки материли присутним у цалосци подзелєни на схадзки.
I часц
Точка 1.
Вибор роботного предсидательства
- до роботного предсидательство предложени: Блаженка Хома Цветкович и Вероника Вуячич
Точка 2.
Вибор роботних целох Скупштини:
- до верификацийней и виборней комисиї предложени: Владимир Салонски и Ирина Папуґа
- за записнїчара предложена: Ванеса Медєши и
- за оверйовачох записнїку: Ирина Гарди Ковачевич и Владимир Папуґа
Схадзку далєй водзела Блаженка Хома Цветкович
Точка 3.
Члени Скупштини розпатрели и прилапели записнїки зоз 1. схадзки Скупштини, отриманей 14.12.2018. и 2. хтора була 6.12.2019. року, зоз надпомнуцом же пре епидемию корона вирусу 2020. и 2021. року нє отримовани рочни схадзки Скупштини. Информативно приложени и записнїк зоз 9. схадзки Управного одбору, отриманей 25.11.2022. року на хторей прилапена Одлика о составе Скупштини (состойна часц записнїку) за наступни штири роки (2022-2026) як то и предвидзене зоз членом 7. и 15. Статута Дружтва.
Точка 4.
Конституованє Скупштини Дружтва: вибор предсидателя Скупштини, Управного одбору, Надпатраюцого одбору и секретара и заменїка секретара. О предкладаню информовала Блаженка Хома Цветкович и надпомла же на 9. схадзки схадзки Управного одбору, хтора отримана 25.11.2022. року предложене же би ше Скупштина и роботни цела конституовали у тим составе:
др Юлиян Рамач, предсидатель Скупштини
Управи одбор: Блаженка Хома Цветкович, предсидатель и члени
Ванеса Медєши / Агнета Буила Маслар / Мирослава Даждиу
Соня Папуґа / Даниела Ловас / Александра Колбас
Владимир Салонски / Оля Яковлєв / Владимир Папуґа
мр Гелена Медєши / др Михайло Лїкар / Ана-Мария Рац
Надпатраюци одбор: Мария Канюх Йозанов, предсидатель и члени
Любица Голик и Ирина Гарди Ковачевич
Секретаре-заступнїки Дружтва: Ирина Папуґа и Вероника Вуячич
Редакция Studia Rutheniciдр Юлиян Рамач, главни редактор и члени др Александер Д. Дуличенко,
др Оксана Тимко Дїтко, др Михайло Лїкар, Блаженка Хома Цветкович и др Михайло Фейса.
Предкладанє єдногласно прилапене. У мено вибраних подзековала Блаженка Хома Цветкович.
Точка 5.
Розпатрени звити о роботи Дружтва за 2020, 2021 и 2022. рок (состойна часц записнїку). У розгварки члени Скупштини надпомли же робота Дружтва була досц обсяжна и же ше одвивала спрам предвидзених програмних активносцох и финансийних можлївосцох.
Точка 6.
Розпатрени и прилапени прегляд приходох и розходох - финансийни звити за 2020. и 2021. рок (состойна часц архиви Дружтва).
Точка7.
Програма Дружтва зоз календаром рочнїцох, мешачним планом активносцох и планом финансийних средствох за реализацию у 2023. року прилапена. У роботи будзе дати акцент на означованю 100-рочнїци Ґраматики др Гавриїла Костельника (1923), 110 роком першей театралней представи у Коцуре (1913), 270 роком рускей школи у Руским Керестуре (1753), 220 роком насельованя Руснацох до Шиду (1803) итд. У рамикох видавательней дїялносци плановац виходзенє Studia Ruthenici 29, а о виходзеню других насловох будзе посцигнута порада у наступним чаше.
Точка 8.
Р и ж н е: нє було питаня
II часц
Було словa о виданьох Дружтва 2020-2022. року:
Зборнїку роботох Studia Ruthenicа 26, 27 и 28
Соня Папуґа, Думки ми лєца Мисли ми лете, 2020
Блаженка Хома Цветкович, Язични аларм, 2021
Ирина Папуґа, Русинска гиманзија Руска ґимназия, 2022
Прикладнїки виданьох подзелєни присутним членом Скупштини.
Схадзка закончена на 14,30 годзин.
Предсидатель Управного одбору Блаженка Хома Цветкович
Записнїчар: Ванеса Медєши
Оверйоваче записнїку: Ирина Гарди Ковачевич и Владимир Папуґа
У Новим Орахове, вовторок, 6. децембра 2022. року, у рамикох програми 32. Дньох Миколи М. Кочиша отримане стретнуце хторе почало з минуту цихосци за покойну професорку Сенку Бенчик. У мено Месней заєднїци Нове Орахово кнїжки прияла секретар Гайналка Шипош. Дружтво за руски язик, литературу и културу на тот завод подзековало Месней заєднїци же финансийно помоглa друкованє Сенковей кнїжки 2020. року.
На концу представителє Дружтва обишли гроб баснописателя Штефана Чакана у Новим Орахове и гробе мрс Сенки Бенчик у Бачкей Тополї.
У Новом Орахову је у уторак, 6. децембра 2022. год. у оквиру 32. Дана Миколе М. Кочиша одржан програм на којем је на почетку минутом ћутања дата почаст
професорки Сенки Бенчик. У име Месне заједнице Ново Орахово, књиге је преузела секретар Хајналка Шипош.
Друштво за русински језик, књижевност и културу је захвалило Месној заједници на финансијској подршци штампања књиге покојне Сенке Бенчик 2020. године.
На крају су представници Друштва посетили гроб русинског баснописца Штефана Чакана у Новом Орахову и гроб мср. Сенке Бенчик у Бачкој Тополи.
Zentagunarasban, kedd, december 6 2022. Volt megtartva 2022. 32. Mikola Kocsis napja.Egyperces néma csenddel kezdődött a néhai Senka Benčik tanárnő tiszteletére.
A helyi közösség nevében A könyvet Hajnalka Sípos fogadta, Ruszin Nyelvi, Irodalmi és Kulturális Társaság megköszönt a helyi közösségnek hogy segített kinyomtatni a néhai Senka Benčik könyveit (2020). Végül a társaság képviselői a híres Ruszin író, Stefan Čakan sírjáná az Zentagunarasban és Senka Benčik sírjánál voltak Topolyán.
32. Днї Миколи М. Кочишa (1990-2022)
П Р О Г Р А М А
у рамикох 50 рокох Словнїка Mиколи M. Кочиша (1972-2022), 120 рокох предшколского вихованя у Руским Керестуре (1902-2022), 90 рокох Рускей Просвити у Бачинцох (1932-2012), 140 рокох Oсифа Фа (1882-1971), 120 рокох др Федора Лабоша (1902-1977), 110 рокох о. Силвестера Саламона (1912-1988), 110 рокох Eлемира Папгаргая (1912-1993), 100 рокох о. Михайла Макая (1922-2000), 100 рокох Штефана Чакана (1922-1987), 100 рокох Евґена Кочиша (1922-1972), 100 рокох Гелени Сивч (1922-2016), 90 рокох о. др Романа Миза (1932-2017), 90 рокох о. Йоакима Холошняя (1932-2017), 90 рокох Владимира Мирка Ґаднянского (1932-1976), 90 рокох Витомира Бодянца (1932-1995), 90 рокох Миколи Скубана (1932-1993), 90 рокох Meланиї Павлович (1932-2002), 90 рокох Любки Сеґеди Фалц (1932-2018), 90 рокох Aни Ганчи Ждиняк Kнежевич (1932-2000), 80 рокох Владимира Кирди (1942) и 60 рокох од шмерци о. Михаила Черняка (1889-1962)
50 роки Словнїка Mиколи M. Кочиша (1972-2022) означени:
10. 09. 2022. року зоз Округлим столом у Руским културним центру у Новим Садзе
17. 09. 2022. року зоз Активом наставнїкох у Народней библиотеки „Данило Киш“ у Коцуре
26. 09. 2022. року у рамикох Европского дня язикох у ОШШ „Петро Кузмяк“ у Руским Керестуре
26. 10. 2022. року у рамикох годзини руского язика у ОШ „Бранко Радичевич“ у Бачинцох
У плану и тоти програми:
03. 12. 2022, 12 г - промоция кнїжки Сонї Папуґа „Думки ми лєца Мисли ми лете“ (2020) зоз подобову виставу авторкових енкаустикох у Културним центру у Беґечу
06. 12. 2022, 12 г - придаванє прикладнїкох кнїжки пок. мср. Сенки Бенчик „Лексични паралелизми“ Месней заєднїци у Новим Орахове хтора финансийно потримала друкованє (2020). Програма ше отрима у Доме култури, ул. ЮНА 18, Н. Орахово
07. 12. 2022, 13¹º - Литературне стретнуце пошвецене творчосци Миколи М. Кочиша у VIIIa класи OШШ „Петро Кузмяк“ у Руским Керестуре
*
- придаванє прикладнїкох кнїжки Русинска гимназија/Руска ґимназия Ґимназиї „Жарко Зренянин“ зоз Вербасу хтора була матична руским оддзелєньом (1970-1977)
- новши виданя Дружтва: Зборнїк роботох „Studia Ruthenica“ 28, 2022
- 18. подобова вистава „Стретнуце у Боднарова“ 2022 зоз каталоґом
Термини програмох буду накнадно предложени
* *
ПОТРИМОВКА:
Покраїнски секретарияти за образованє, предписаня, управу и национални меншини/национални заєднїци
и Национални совит рускей националней меншини Сербиї
Нови Сад:
У оквиру 32. Дана Миколе М. Кочишa 3. децембра 2022. године одржана је у Културном центру у Беґечу промоција књиге Соње Папуга „Думки ми лєца Мисли ми лете“ са ликовном изложбом ауторкиних енкаустика.
У рамикох 32. Дньох Миколи М. Кочишa 3. децембра 2022. року у Културним центру у Беґечу отримана промоция кнїжки Сонї Папуґа Думки ми лєца Мисли ми лете“ зоз подобову виставу авторкових енкаустикох.
Информативно:
Програма 32. Дньох Миколи М. Кочиша 2022. року чийо означованє започало у септембре 2022. року зоз Округлим столом з нагоди 50 рокох Терминолоґийного словнїка Миколи М. Кочиша (1972-2022) а у децембру у плану и тоти подїї:
03. 12. 2022, 12 г - промоция кнїжки Сонї Папуґа „Думки ми лєца Мисли ми лете“ (2020) зоз подобову виставу авторкових енкаустикох у Културним центру у Беґечу
06. 12. 2022, 12 г - придаванє прикладнїкох кнїжки мср. Сенки Бенчик „Лексични паралелизми“ Месней заєднїци у Новим Орахове хтора финансийно потримала друкованє (2020).
Програма ше отрима у Доме култури, ул. ЮНА 18, Нове Орахово
07. 12. 2022, 13.10 - Литературне стретнуце пошвецене творчосци Миколи М. Кочиша у VIIIa класи OШ „Петро Кузмяк“ у Руским Керестуре
08. 12. 2022. 12 г - придаванє прикладнїкох кнїжки Русинска гимназија/Руска ґимназия Ґимназиї „Жарко Зренянин“ у Вербаше хтора була матична руским оддзелєньом у Руским Керестуре (1970-1977)
Почитивана
Наталия Будински, директор
Основна и штредня школа зоз домом школярох „Петро Кузмяк”, Руски Керестур
Информуєме Вас же Дружтво за руски язик, литературу и културу планує отримованє 32. Дньох Миколи М. Кочиша (манифестация ше находзи у Календаре значних рочнїцох и програмох Националного совиту Руснацох) и роками ше отримує у наших штредкох.
Того року зме, у поради зоз проф. Тамару Хома, хтора у Вашей Школи преподава руски язик и литературу предложели ше би стреду, 7. децембра 2022. року на 13.10 годзин було отримале литературне стретнуце пошвецене Миколови М. Кочишови – у прилогу програма и биоґрафски податки о Миколови М. Кочишови, писательови, педаґоґови и линґвистови, авторови руского Правопису, Словнїка итд.
Надпоминаме же зме о тим предкладаню бешедовали ище 26. септембра 2022. року кед у рамикох Европского дня язикох (у контакту зоз професорку Люпку Малацко) 35 школяром од I-IV класу Ґимназиї и 18 школяром VIIIб класи ОШ (у контакту зоз Каролину Джуджар) придати прикладнїки кнїжки Русинска гимназија/Руска ґимназия, видавателя Дружтва за руски язик, литературу и културу, Нови Сад.
Теди, у контакту зоз професорку Тамару Хома надпомнуте же Дружтво з першей нагоди додзелї исту кнїжку и 18 школяром VIIIa класи, цо на одвитуюци способ треба же би их мотивовало же би дальше школованє предлужели у Ґимназиї у Вашей Школи.
*
Модлїме Вас же бисце мали порозуменє и потримали отримованє програми о литературней творчосци проф. Миколи М. Кочиша, после хторей представителє Дружтва придаю школяром кнїжки.
Школске стретнуце у Школи у Бачинцох
У Основней школи „Бранко Радичевич“ Шид, Оддзелєнє у Бачинцох 26. октобра 2022. року отримане стретнуце на хторим Андрейови Рац, школярови VI класи уручена Диплома зоз Медзиокружного змаганя з руского язика и язичней култури, хторе отримане 2. мая 2022. року у ОШ у Дюрдьове. На стретнуцу надпомнуте же придаванє Дипломи, як то звичайно нє реализоване на концу 2021/2022. шк. рока, бо праве, 20. мая 2022. року, кед було заказане стретнуце у Школи у Бачинцох дояване же и у ОШ „Бранко Радичевич“ у Шидзе и у Оддзелєню у Бачинцох була подложена бомба. Попри Дипломи Андрейови Рац уручене и Припознанє зоз меном Славка Сабадош за посцигнути успих у настави руского язика зоз елементами националней култури од I-V класу.
Школске стретнуце у Бачинцох отримане у рамикох 50 рокох Словнїка Миколи М. Кочиша (1972) и 32. Дньох Миколи М. Кочиша 2022. року, зоз надпомнуцом же Миколови М. Кочишови перше роботне место як учительови була праве Школа у Бачинцох 1946/1947. року.
З тей нагоди Андрей Рац пречитал свою писньочку „Цо то дом“, а Антония Рац, школярка III класи указала свой рисунок, хтори обявени у Зборнїку дзецинских и школярских роботох зоз литературно-подобового конкурсу Миколи М. Кочиша (2018), хтори Дружтво за руски язик, литературу и културу видало 2019. року.
Школяром, хтори у Бачинцох виучую руски язик и наставнїци Наташи Еделински Миколка пожадани успих у ученю на початку 2022/2023. шк. рока. Наставнїци Наташи и Библиотеки школи у Бачинцох подаровани новши виданя Дружтва за руски язик, литературу и културу, хторе було инициятор того стретнуца. Диплому, припознанє и кнїжки у мено Дружтва придала Ирина Папуґа, секретар Дружтва.
Источашнє надпомнуте же би у наступним чаше требало активовац роботу Литературней секциї „Микола М. Кочиш“, хтора у свой час формована у Школи у Бачинцох (за руководителя Секциї предложени Андрей Рац). Тиж би могло активовац и роботу литератуних секцийох „Михал Ковач“ у Бикичу и „Анґела Прокоп“ у Шидзе, а по можлївосци оформиц и Подобову секцию зоз меном Надї Волчко, припознатей подобовей уменїци-таписеристкинї, по походзеню зоз Беркасова.
З тей нагоди замодлєна наставнїца Наташa же би нєдавно формованей Библиотеки у Бикичу придала дарунок новших виданьох Дружтва.
.jpg)
.jpg)
Руски Крстур / Руски Керестур: у Основней и штреднєй школи зоз домом школярох „Петро Кузмяк“ у Руским Керестуре 26. септембра 2022. року у рамикох 50 рокох Терминолоґийного словнїка Миколи М. Кочиша (1972), Европского дня язикох и Активу наставнїкох руского язика 35 школяром руских оддзелєньох Ґимназиї од I-IV класу, хторим руски язик преподава проф. Люпка Малацко и 18 школяром VIIIб класи, хторим руски язик преподава проф. Каролина Джуджар уручени прикладнїки кнїжки „Руска ґимназия“.
Кнїжка „Русинска гимназиja/Руска ґимназия“, автора Ирини Папуґа як двоязичне виданє по сербски и руски, у виданю Дружтва за руски язик, литературу и културу видрукована зоз финансийну потримовку Буджетского фонду за национални меншини за програми и проєкти зоз обласци образованя по Kонкурсу Министерства за людски и меншински права и дружтвени диялоґ Републики Сербиї у 2021. року. Подзекованє за фин. потримовку придате Олени Папуґа, державному секретарови у Министерсте.
Вихаснована нагода же би Актив наставнїкох руского подзековал и наставнїци руского язика Златица Сивч Здравич, хтора 22 роки робела у школох Општини Шид: Шидзе, Бачинцох, Бикичу, Беркасове, а єден час и у Сримскей Митровици и того шк. року пошла до пензиї - тераз жиє у Руским Керестуре.
Цео радни век посвећен биотехничкој науци
– др Радмила Шовљански (1930-2022)
Проф. др Радмила Шовљански, рођена Сакач, рођена је 25. марта 1930. године у Београду (отац Александар Сакач и мајка Соња, рођ. Рајхел били су лекари). Основну школу је завршила у Ђурђеву, а реалну гимназију 1948. годинр у Осјеку. Студирала је на Фармацеутском факултету у Загребу где је дипломирала 1953. године. Од 1953-1957. године била је запослена у апотеци Војне болнице у Петроварадину, а затим је радила у апотекама, у Србобрану и Тителу.
Године, 1965. године бирана је за асистента на предмету Фитофармација на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Докторску дисертацију одбранила је 1971. године. У звање доцента бирана је 1972, за ванредног професора 1978. и за редовног 1984. године. У циљу специјализације и усавршавања из области аналитике пестицида др Шовљански провела је извесно време у водећим европским центрима: Белгији, Француској, Финској, Швајцарској итд. Управник Завода за фитофармацију Института за заштиту биља Пољопривредног факултета била је од 1984. до 1991. године, када одлази у пензију.
Њен рад у области наставне делатности био је везан за непосредан наставни процес, израду монографија (9) и уџбеника (3) од којих је један Основи фитофармације 2007. године био проглашен за најбољи уџбеник, те године објављен на Пољопривредном факултету у Новом Саду.
Треба истаћи бројне научно-стручне радове објављене у часописима и зборницима у земљи и иностранству; објављено јој је 198 радова, од тога 138 научних и 60 стручних сама или коауторству са сарадницима и то у Амстердаму, Будимпешти, Риму, Токиу, Брауншвајгу итд.
Др Радмила Шовљански узимала је учешће на саветовањима, конгресима и симпозијумима код нас и у иностранству. Руководила је значајним бројем научих пројеката и студија, а члан је и већег броја научних и стручних удружења и добитник бројних признања и награда, међу којима је Награда за животно дело – Златна плакета Удружења универзитетских професора у Новом Саду 2004. године, Медаља части Еколошког покретар Нови Сада (2020) итд. .
Проф. др Радмила Шовљански била је супруга др Мирослава Шовљанског, професора судске медицине на Медицинском факултету у Новом Саду. Поред српског и русинског језика говорила је руски, енглески и немачки језика познавала је и есперанто.
Др Радмила Шовљански је била члан Друштва за русински језик, књижевност и културу (у мат. књизи уписана je под бројем 981), које јој је 2009. године издало четворојезички Српско-русинско-латинско-енглески речник заштите биља и животне средине, а који је представљен у оквиру 19. Дана Миколи М. Кочиша у Новом Саду 2009. године.
Нови Сад, 29. 09. 2022.
У рамикох 50 рокох Терминолоґийного словнїка Миколи М. Кочиша (1972) и розвою рускей лексикоґрафиї
П О В О Л А Н К А
Поволуєме вас на програму хтора ше у рамикох Европского дня язикох отрима пондзелок, 26. септембра 2022. року на 12 годзин у Основней и штреднєй школи зоз домом школярох „Петро Кузмяк“ у Руским Керестуре, на хторей школяром руских оддзелєньох Ґимназиї буду уручени прикладнїки кнїжки „Руска ґимназия“.
Надпомнуце: кнїжка „Русинска гимназиja/Руска ґимназия“, автора Ирини Папуґа як двоязичне виданє по сербски и руски, у виданю Дружтва за руски язик, литературу и културу видрукована зоз финансийну потримовку Буджетского фонду за национални меншини за програми и проєкти зоз обласци образованя по Kонкурсу Министерства за людски и меншински права и дружтвени диялоґ Републики Сербиї у 2021. року.
З почитованьом, модлїме же бисце вжали учасц!
За Секцию Дружтва у Руским Керестуре Мария
За Актив наставнїкох руского язика у Руским Керестуре Люпка Малацко
Автор кнїжки Ирина Папуґа
КОЦУР: Схадзка у рамикох 50 рокох Терминолоґийного словнїка Миколи М. Кочиша (1972) и розвою рускей лексикоґрафиї отримана 17. септембра 2022. року на у Оддзелєню Народней библиотеки "Данило Киш" у Коцуре. У першей часци було слова о виданьох Дружтва за руски язик, литературу и културу:
Янко Барна Так приповедали нашо дїдове - о салашох, о чим слово мали мр Гелена Медєши и др Юлиян Рамач.
Представени и други виданя Дружтва: Studia Ruthenica 23, 24, 25, 26 и 27, Язични аларм, Руска ґиманзия итд,хтори подаровани Весни Радоєвич-Пешут, руководительки Библиотеки у Коцуре.
У другей часци бешедоване о активносцох у основним воспитанюи образованю по руски на початку 2022/2023. школского рокa, насампредз у Коцуре, Савиним Селу, Шидзе, Бачинцох, Бикичу и Беркасове одкадз були присутни наставїци руского язика.
У рамикох 50 рокох Терминолоґийного словнїка Миколи М. Кочиша (1972) и розвою рускей лексикоґрафиї
П О В О Л А Н К А
Поволуєме вас на схадзку хтора ше отрима соботу, 17. септембра 2022. року на 12 годзин у Оддзелєню Народней библиотеки „Данило Киш“ у Коцуре
ДНЬОВИ ШОР:
I часц
Виданя Дружтва: Янко Барна Так приповедали нашо дїдове
слово: мр Гелена Медєши и др Юлиян Рамач
Studia Ruthenica 23, 24, 25, 26 и 27
Язични аларм, Руска ґиманзия итд
II часц
Активносци у обласци основного и штреднього воспитаня и образованя по руски на початку 2022/2023. школского рокa
Р и ж н е
З почитованьом, модлїме же бисце вжали учасц
За Народну библиотеку у Коцуре Весна Радошевич-Пешут, в. р
За Дружтво за руски язик, литературу и културу Блаженка Хома Цветкович, в. р.
За Секцию Дружтва у Коцуре Снежана Шанта, в. р.
У оквиру 50 година Терминолошког речника Миколе М. Кочиша (1972) и развоја русинске лексикографије
П О З И В Н И Ц А
Позивамо вас на седницу која ће се одржати у суботу, 17. септембра 2022. године у 12 часова у Оделењу Народне библиотеке „Данило Киш“ у Куцури
ДНЕВНИ РЕД:
I део
Издања Друштва: Јанко Барна Тако су причали наши дедови
- реч: мр Хелена Међеши и др Јулијан Рамач
Studia Ruthenica 23, 24, 25, 26 и 27
Језички аларм, Русинска гиманзија итд
II део
Активности у области основног и средњег васпитања и образовања на русинском језику на почетку 2022/2023. школске године
Р а з н о
С поштовањем, молимо да узмете учешће
За Народну библиотеку у Куцури Весна Радошевић-Пешут, с. р.
За Друштво за русински језик, књижевност и културу Блаженка Хома Цветковић, с. р.
За Секцију Друштва у Куцури Снежана Шанта, с. р.
Ирина Папуга
Округли стол и схадзка Активу наставнїкох руского язика, хтори отримани 10.09.2022. року у Руским културним центру, Нови Сад 
Округли стол и схадзка Активу наставнїкох руского язика Дружтва за руски язик, литературу и културу отримани соботу, 10. септембра 2022. року у Руским културним центру, Нови Сад.
У першей часци було слова о 50 рокох Терминолоґийного словнїка Миколи М. Кочиша (1972) о чим слово мали: Дюра Латяк и Блаженка Хома Цветкович.
У другей часци бешедоване о активносцох у воспитаню и образованю по руски на початку 2022/2023. школского рокa, о чим информовали Оля Яковлєв, Ана-Мария Рац и Ирина Папуґа.
На початку схадзки додзелєне Припознанє Желимирови Пап, по походзеню зоз Нового Саду хтори жиє и роби у Австралиї и хтори роками у своїх активносцох потримує роботу Дружтва и обявє свойо прилоги у Зборнїку роботох "Studia Rutheniса".
*
Финансийна потримовка отримованя Округлого стола и Актива наставнїкох:
Покраїнски секретарият за образованє, предписаня, управу и национални меншини-национални заєднїци и Национални совит Руснацох.
Схадзка Активу наставнїкох руского язика, хтора отримана 26.08.2021. року у лєтней учальнї Основней школи „Братство єдинство” у Коцуре
Подобови колониї у Ґосподїнцох
18. колонија ликовних уметника и 21. дечја колонија "Сусрет код Боднарова", одржана је 30-31. јула 2022. године у Госпођинцима. У раду колоније су узели учешће ликовни уметници (31) и деца ликовни ствараоци (13). У Ликовној галерији били су изложени радови са 17. колоније, која је одржана 25-26.09.2021. године. у Госпођинцима.
На крају рада Колоније додељене су захвалнице, а уручили су их Љубина Пантић, Ирина Папуга и Владимир Салонски. Захвалнице су додељене и инстируцијама које су финансијски и организационо подржалe одджавање овогодишње Ликовне колоније.
Организациони одбор Колоније
18. колония подобових уметнїкох и 21. дзецинска колония "Стретнуце у Боднарова", отримана 30-31. юлия 2022. року у Ґосподїнцох. У роботи колониї вжали учасц подобово уметнїки (31) и дзеци подобово творетелє (13). У Подобовей ґалериї були виложени роботи зоз 17. колониї, хтора отримана 25-26.09.2021. року у Ґосподїнцох. На концу роботи Колониї придати награди и подзекованя:
Насампредз двом школярком Тияни Дюрдєвич и Йовани Ждрня придати Зборнїки зоз Конкурсу М. М. Кочиша зоз 2019-2020. року (школярки Адриани Кодба Зборнїк придати прешлого року, тиж на Колониї).
У мено Организацийного одбору подзекованя уручели: Любина Пантич, Ирина Папуґа и Владимир Салонски, а достали их 13 школяре учашнїки дзецинскей колониї и 31 подобови творитель - у прилогу.
Tиж, подзековане и институцийом хтори финансийно и орґанизацийно потримали отримованє Подобовей колониї, а то: Општина Жабель, Жабель, Национални совит рускей националней меншини Сербиї, Руски Керестур, Основна школа "Жарко Зренянин" у Ґосподїнцох, Месне заєднїца Ґосподїнци и други
Орґанизацийни одбор Колониї
Стретнуце зоз Олеяровима
Нови Сад: собота, 30. 07. 2022. року
Стретнуце зоз Олеяровима зоз Канади и придаванє подзекованя мр Славомирови за длугорочне успишне сотруднїцво.
Тиж и прикладнїкох новших виданьох Дружтва.
 w.jpg)
Додзельованє припознаньох Дружтва за руски язик, литературу и културу за 2022. рок
Руски Керестур – Додзельованє припознаньох з меном „Янко Олеяр” и „Славка Сабадош” за 2022. рок отримане у просторийох Библиотеки у будинку школи Замок, 15. юлия 2022. року.
Припознанє „Янко Олеяр” за 2022. рок достала школярка штвартей класи Ґимназиї Основней и штреднєй школи зоз домом школярох „Петро Кузмяк” у Руским Керестуре Силвия Маґоч. Награду „Славка Сабадош, тиж за 2022. рок достали Доротеа Рамач и Ана Мария Сопка, школярки штвартей класи керестурскей школи. Припознаня у мено Дружтва за руски язик, литературу и културу уручела Ирина Папуґа, секретар. Попри припознаньох, школярки достали и кнїжку „Руска ґимназия” авторки Ирини Папуґа, хторе видало Дружтво за руски язик, литературу и културу. Кнїжку „Руска ґимназия” зоз подзекованьом достали и Ирина Олеяр супруга Янка Олеяра, предсидателя Комисиї за Ґимназию у Руским Керестуре 1970. року и Мария Чакан, член комисиї за Ґимназию, хтора 1970. року була просвитни совитнїк Педаґоґийного заводу Войводини.
Додзельованє oрґанизовали члени Секциї Дружтва у Руским Керестуре Мария Надь, предсидателька и Мария Дорошки, секретар. Присутна була учителька школяркох Нада Колошняї, хтoри достали награди, а додзельованє привитала и проф. Каролина Джуджар, чийо два школярки Емина Бики и Анита Чизмар уж достали припознаня кед им концом юния уручовани дипломи зоз Републичного змаганя. После додзельованя присутни положели квеце ґу бисти др Гавриїла Костельника. Наградзеним винчуєме!
Надпомнуце:
По догварки зоз наставнїцами руских школох зоз других наших местох Припознанє Славка Сабадош додзелєнe насампредз шицким школяром/школярком VIII класи основней школи хтори на тогорочним Републичним змаганю у Дюрдьове завжали 1. и 2. место, а могли дац и други предкладаня. Припознанє Славка Сабадош у другох местох достали: Коцур: Мартина Уйфалуши и Патриция Будински VIIΙ класа, Дюрдьов: Ива Радишич VIIΙ класа, Нови Сад: Матей Фейди и Яна Фейса VIIΙ класа, Кула: Никша Йоксович и Никола Рац VIIΙ класа, Вербас: Мирослава Колошняи VIII класа, Бачка Тополя: Даниєла Бицок VIIΙ класа и Бачинци: Андрей Рац V класа. Им подзекованя уж придати, або буду нєодлуга.
Медзиокружне и републичне змаганє зоз руского язика и язичней култури
Директором, професором и наставнїком основних школох у хторих ше настава орґанизує по руски и школом у хторих ше руски язик виучує як виборни предмет зоз елементами националней култури
Информуме вас же зоз Календаром змаганя и смотри школярох основних школох Министерства просвити, науки и технолоґийного розвою, за школски 2021/2022. рок, число 610-00-01395/2021-07, од 6.12.2021. року Беоґрад, хтори зоз Фаховим упутством о орґанизованю змаганя школярох основних школох обявени на www sajtu Министерства предвидзене же би ше школски змаганя зоз руского язика и язичней култури отримали до 1 марца 2022. року, медзиокружне 2. априла 2022. року, а републичне змаганє 28. мая 2022. року (прилог: 1).
З тим у вязи, а у складзе зоз Правилнїком о змаганю модлїме вас же бисце пополнєну прияву за Mедзиокружне змаганє з руского язика и язичней култури (прилог: 2) послали до 15. марца 2022. року на Е-адресу Дружтва за руски язик, литературу и културу papugai@mts.rs
Тогорочне медзиокружне и републичне змаганє ше отрима у Основней школи „Йован Йованович Змай“, Дюрдьов, Општина Жабель, Школска управа Нови Сад.
допис
Приява за Mедзиокружне змаганє з руского язика и язичней култури
12. медзиокружне змаганє з руского язика и язичней култури 2022. року
У Основней школи „Йован Йованович Змай" у Дюрдьове 2. априла 2022. року отримане 12. медзиокружне змаганє з руского язика и язичней култури основних школох у хторих ше настава орґанизує по руски и школох у хторих ше руски язик виучує як виборни предмет з елементами националней култури. Участвовали школяре (46) зоз Руского Керестура (13), Коцура (10), Дюрдьова (5), Бачкей Тополї (2), Нового Орахова (1), Нового Саду (7), Петроварадину (1), Сримскей Каменїци (1), Кули (3), Вербасу (2) и Бачинцох-Шид (1). После тестираня ше школяре прешейтали по Дюрдьове и нащивели нашу церкву, музей и бисту Яши Бакова, а наставнїци у Зборнїци Школи отримали схадзку Активу на хторей придати подзекованя и 27. число Studia Ruthenica. Було слова о 21. Републичним змаганю, хторе ше отрима 28.05.2022. року у ОШ у Дюрдьове. Оранизаторе змаганя: Министерство просвити, науки и технолоґийного розвою, Дружтво за руски язик, литературу и културу и Основна школа „Йован Йованович Змай" у Дюрдьове.
На Републичне змаганє 28.05.2022. року ше пласовали
Порядна настава:
VIІ класа
1. Теодора Ґайдош, Коцур
2. Ребека Сабадош, Руски Керестур
3. Сара Горняк, Коцур
4. Филип Хромиш, Коцур
5. Яна Варґа, Руски Керестур
VIIІ класа
1. Мартина Уйфалуши, Коцур
2. Емина Бики, Руски Керестур
3. Анита Чизмаp, Руски Керестур
4. Патриция Будински, Коцур
Виборна настава:
VIІ класа
1. Никола Вукмирович, Нови Сад
2. Теодора Рамач, Нови Сад
3. Сергей Дюранїн, Сримска Каменїца
4. Сара Шовлянски, Нови Сад
5. Марина Барна, Нове Орахово
VIIІ класа
1. Матей Фейди,, Нови Сад
2. Никша Йоксович, Кула
3. Никола Рац, Кула
4. Даниєла Бицок, Бачка Тополя
5. Мирослава Колошняи, Вербас
6. Ива Радишич, Дюрдьов
Вишла кнїжка Янка Барни
Тих дньох Дружтвo за руски язик, литературу и културу у Едициї „Одняте од забуца“ видалo кнїжку Янка Барни (1955-2020), народного етнолоґа - як зме го звикли волац о коцурских салашох и салашских школох у керестурским хотаре з назву„Так приповедали нашо дїдове“.
Кнїжка илустрована зоз фотоґрафиями коцурских салашох и приповеданьом старших Коцурцох о салашох и живоце на салашу, як и о школох у керестурским хотаре, хторе позаписовал Янко Барна.
Финансийну потримовку друкованю кнїжки дала супруга покойного Янка Барни.
Kнїжка Янка Барни Так приповедали нашо дїдове вишла як 25. виданє Дружтва за руски язик, литературу и културу у Едициї Одняте од забуца.
У тей едициї уж обявени тоти кнїжки:
1. Дуга над валалом, Зборнїк писньох коцурских поетох (1995);
2. Зборнїк фотоґрафийох зоз прешлосци Коцура (1995);
3. Драмски живот Коцура (1998); Куцура некад и сад / Коцур дакеди и тераз (2001);
4. Ґабор Костелник Гомзов, Идилски венєц, З мойого валала (репринт виданє/2004; осучаснєне виданє 1/ 2004);
5. Mелания Маринкович Дац квету живот – Шид у моїм паметаню (2003);
6. Квитки з нашей заградки, Зборнїк писньох школярох-поетох (2004);
7. Русини у Сремској Митровици / Руснаци у Сримскей Митровици (2004);
8. Др Душан Дрляча Руснаци у етноґрафских записох (2006);
9. Марґита Лїкар Наша кухарка (2007);
10. Любомир Медєши Руска традиция (2007);
11. Русини у Новом Орахову*Ruszinok Zentagunarason*Руснаци у Новим Орахове 1 (2009);
12. Юлиян Пап Бачи Дюра з Керестура: Ей, бул то кедиш красни час (2010);
13. Дюра Лїкар Колїше ше жито класате (2011);
14. Ирина Папуґа Руска Просвита у Бачинцох (2013);
15. Юлиян Пап Бачи Дюра з Керестура: Правда иста, нїкому нє гутор (2013);
16. Дюра Лїкар Жвератко нашей младосци (2014);
17. Русини у Новом Орахову*Ruszinok Zentagunarason*Руснаци у Новим Орахове 2 (2014);
18. Леона Лабош Гайдук Штверо дїяче зоз Шиду з презвиском Лабош (2015);
19. Юлиян Пап Стретнуца з прешлосци (2015);
20. Мирон Жирош Америцки мен (2015);
21. Мелания Арваї Нє бац ше од живота (2017);
22. Др Мишел Парвенски Русински древени церкви (2018);
23. Михайло Горняк, Паметанє и забуванє (2019);
24. Зборнїк дзецинских и школярских роботох зоз литературно-подобовогоконкурсу Миколи М. Кочиша (2019)
25. Янко Барна Так приповедали нашо дїдове (2022)
Глашнїк/рочнїк Дружтва за руски язик, литературу и културу
ТВОРЧОСЦ и STUDIA RUTNENICA у диґиталней форми
У сотруднїцтве Заводу за войводянских Руснацох и Дружтва за руски язик, литературу и културу маце можлївосц приступиц диґиталним виданьом рочнїкох Дружтва.
Воно почало видавац свой глашнїк „Творчосц” 1975. року. Од 1975. по 1987. рок вишли 13 числа „Творчосци”. Од 1988. року глашнїк виходзи под назву „Studia Ruthenica”.
https://zavod.rs/digitalizovani-publikatsiyi/tvorchosts-i-studia-ruthenica/
Шицко найкрасше и щешлїви Нови 2022. рок!
Жадаме Вам и Вашим наблїзшим щешлїви и весели Крачунски и Новорочни швета, вельо здравя и радосци и успишни Нови 2022. рок!
Винчованки Дружтву за 2022. рок :
- Славица Варничић, дипломирани економиста, директор Народне библиотеке "Симеон Пишчевић", Шид
- Основна и штредня школа зоз домом школярох, "Петро Кузмяк", Руски Керестур
- Вероника Вуячич
P R I Z N A N J E
Društvo za rusinski jezik, književnost i kulturu
21000 Novi Sad
Poštovani,
IskrenoVam čestitamo na priznanju koje potvrđuje da ste među najpouzdanijim organizacijama na tržištu i da se ističete odgovornim poslovanjem, kao i da uživate veliko poverenje.
Priznanje kompanije za pouzdanost CompanyWall d.o.o. se izdaje iskljucivo organizacijama koje svojim poslovanjem ostvaruju visoke ekonomske kriterijume i druge poslovne standarde. Priznanje omogućava prepoznavanje najpouzdanijih organizacija na srpskom tržištu.
Ovim priznanjem dokazujete da ste među najkonkurentnijim srpskim organizacijama koje svojim poverenjem i ugledom na tržištu određuju standarde pouzdanog poslovanja drugih organizacija.
- Priznanje potvrđuje integritet organizacije.
- Priznanje omogućava partnerima i kupcima da Vas brzo i lako prepoznaju kao pouzdanu organizaciju.
- Priznanje je dragocena poslovna referenca koja potvrđuje odličnu poziciju na tržištu i dalje Vam pomaže da ojačate svoju reputaciju da ste pouzdana organizacija.
Beograd, 26.11.2021. god.
CompanyWall business, Beograd
Нови Сад/Вербас
Соботу, 11. децембра 2021. року отримана програма 31. Дньох Миколи М. Кочиша у Вербаше - нащивени школяре хтори виучую руски язик зоз наставнїцу Славицу Мали.
У Вербаше ше виучованє руского язика зоз елементами националней култури отримує у трох Основних школох: „Светозар Милетич“, „20. октобер“ и „Братство-єдинство“.
Школярох учи Славица Мали, проф. класней настави зоз Вербасу. Маюци у оглядзе же ше ОШ „Светозар Милетич“ реновирує програма отримана у Парохиялней сали, ул. Сивч Йовґена 91.
Програми присуствовал и о. Алексей Гудак, парох нашей церкви у Старим Вербаше.
O 50-рочнїци Правопису М. М. Кочиша и о пририхтованю нового, зоз огляднуцом на церковну терминологию бешедовала мр Гелена Медєши з Нового Саду.
У тим школским 2021/2022. року на наставу руского язика у Вербаше ходза 69 дзеци:
ОШ „Светозар Милетич“ I – IV 19 и V – VIII 24 - вєдно 43
ОШ „20. октобер“ I – IV 10 и V – VIII 10 - вєдно 20
ОШ „Братство-єдинство“ I – IV 2 и V – VIII 4 - вєдно 6
Шицким школяром подзелєни дзецински кнїжочки, а наставнїци Славици придати новши виданя Дружтва.
Надпомнуте же у Вербаше 7.06.2008. року отримане 14. стретнуце Руских школох, а тиж и же наставнїца Славица Малийова добитнїца Припознаня проф. Гавриїл Г. Надь зоз 2008. року.
Нови Сад – у просторийох Руского културного центру у Новим Садзе 3. децембра 2021. року отримана седма схадзка Управного одбору Дружтва за руски язик, литературу и културу.
На дньовим шоре, у першей часци, були розпатрани активносци Дружтва медзи двома схадзками, програма Дружтва за 2022. рок и програма 31. Дньох Миколи М. Кочиша.
У другей часци схадзки представени Зборнїк роботох „Studia Ruthenica“ 27, кнїжка Блажени Хома Цветкович Язични аларм Поради з язика и Мултиязични часопис НОВИ МОСТ 5-6 (2020) и 7 (2021).
БЕОГРАД:
са потписивања уговора о додели средстава из Буџетског фонда за националне мањине у 2021. години, које је одржано 19. октобра 2021. године у Палати Србија у Београду
Захваљујемо Министарсву за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Београд
БЕОҐРАД: зоз подписованя контрактох о додзельованя средставох зоз Буджетского фонду за национални меншини у 2021. року, хторе отримане 19. Октобра 2021. року у Палати Сербия у Беоґрадзе.
На Конкурс сцигли вкупно 137 проєкти. Министерство за додзельованє средствох предложело 79, од хторих и шейсц з рускей заєднїци:
- РНТ „Петро Ризнич Дядя”, Руски Керестур
- Здруженє РуСТЕМ з Руского Керестура
- Новинско-видавательна установа „Руске слово”, Нови Сад
- КПД „Карпати”, Вербас
- Здруженє „Руска скарбнїца” з Руского Керестура
- Дружтво за руски язик, литературу и културу, Нови Сад
Дзекуєме Министерству за людски и меншински права и дружтвени диялоґ, Беоґрад
Програмни активносци у септембру 2021. року
Шид: 25. септембер 2021. року, 11 годзин Владическа резиденция (руски двор, або сала)
- 50 роки Правопису руского язика Миколи М. Кочиша (1971) зоз огляднуцом на церковну терминолоґию – слово мр Гелени Медєши
- придаванє зборнїкох зоз Литературно-подобового конкурсу Миколи М. Кочиша наградзеним школяром зоз Шиду и Бачинцох
Ґосподїнци: 25-26. септембер 2021. року
- 17. Подобовa колония и 20. Дзецинска „Стренуце у Боднарова“
У РАМИКОХ
50 РОКОХ ПРАВОПИСУ РУСКОГО ЯЗИКА МИКОЛИ М. КОЧИША (1971)
П Р О Г Р А М А
Перша часц
50 роки Правопису руского язика Миколи М. Кочиша (1971) зоз огляднуцом на церковну терминолоґию – слово мр Гелени Медєши
Друга часц
- придаванє зборнїкох зоз Литературно-подобового конкурсу Миколи М. Кочиша наградзеним школяром зоз Шиду и Бачинцох за 2019/2020. рок
Литературни роботи:
ШИД:
1. Александар Девич, Док вирошнєм – Основна школа „Бранко Радичевич“, Шид
2. Уна Шеремет, Жима – Основна школа „Бранко Радичевич“, Шид
3. Милан Гарвильчак, Жима и єй радосци – Основна школа „Сримски фронт“, Шид
4. Ирена Новак, Жимске рано – Основна школа „Сримски фронт“, Шид
БАЧИНЦИ
5. Андрей Рац, Цо то дом – Основна школа „Бранко Радичевич“, Бачинци (Шид)
Зборнїк уручени на Дню Руснацох у Бачинцох 14.12.2019. року
6. Никола Прокоп, Мой дом – Основна школа „Сримски фронт“, Шид
7. Стефан Роман, Мой дом – Основна школа „Сримски фронт“, Шид
БАЧИНЦИ:
8. Антония Рац, Мой дом – Дзецинска заградка / ОШ у Бачинцох
Зборнїк уручени на Дню Руснацох у Бачинцох 14.12.2019. року
наставнїк руского язика: Златица Сивч Здравич, Бачинци/Шид и других подзекованьох: Давид Гирйоватий – Припознанє Славка Сабадош и
Мелания Мудри, постгумно- Припознанє учитель Осиф Фа
ШИД: собота, 25. септембер 2021. року, 11 годзин у
Рускей владическей резиденциї (двор, або сала)
Шид, 12.05.2019.
Зборнїк зоз Литературно-подобового конкурсу Миколи М. Кочиша
Упокоєл ше о. Михайло Малацко (1955-2021)
Рутенпрес,17. септембер 2021.
РУСКИ КЕРЕСТУР – Вчера, 16. септембра 2021. року у Руским Керестуре, нєсподзивано ше у 67. року живота, упокоєл парох керестурски и катедрални, протоєрей ставрофор о. Михайло Малацко.
Народзени є у Руским Керестуре 28. фебруара 1955. року од оца Йоакима и Леони. У Керестуре закончел основну школу, а ґимназию у Риме у Українскей Папскей семинариї святого Йосафата. У Риме почал и студиї дзе закончел два роки филозофиї, а вец прешол до Заґребу на теолоґию. Маґистровал у Риме, на тему о владикови Дионизийови Нярадийови.
Оженєл ше зоз катехеткиню, Златицу Буїла, зоз хтору мал тройо дзеци: Кристину, Дионизия и Тадея. Виховали и панїматково шестри хтори остали широти: Мануелу, Саню, Марияну и Владимиру. За священїка го пошвецел владика крижевски кир Славомир Микловш 18. септембра 1994. року у Руским Керестуре.
Такой бул меновани за капелана у Руским Керестуре, и на тей служби бул до октобра 1999. року. Теди бул меновани за пароха у Шиду, а 2003. и за декана сримского. У Шиду обновел парохиялни дом и у велькей мири владическу лєтну резидецию у хторей ше находзи и наша церква Преображеня Господнього.
Од 15. авґуста 2008. року поставени є за пароха керестурского и катедралного, з оглядом же керестурска церква святого Миколая, зоз формованьом Апостолского еґзархату за грекокатолїкох у Сербиї и Чарней Гори 2003. року достала статус катедралней церкви. Дня 6. децембра 2008. року отец Малацко меновани за протоєрея ставрофора.
И у Керестуре обновел церкву святого Миколая, а у єй фундаментох збудовал окремну крипту за наших упокоєних владикох.
Ище як богослов преложел на руски язик и за друкованє пририхтал Илустровану библию за младих хтора обявена 1989. року.
Бул ношитель духовного живота у керестурскей парохиї, а и ширше и дал вельке доприношенє у роботи Каритасу и Християнского часописа Дзвони.
Заупокойна служба Божа зоз єрейским хованьом почнє у катедралней церкви святого Миколая у Керестуре на соботу, 18. септембра на 10 годзин пред поладньом, а поховани будзе на керестурским теметове.
Вичня памят!
Додзелованє припознаньох зоз меном Янко Олеяр и Славка Сабадош за 2020 и 2021. рок
Руски Керестур: Додзелованє припознаньох зоз меном Янко Олеяр и Славка Сабадош за 2020 и 2021. рок
отримане пияток, 9. юлия 2021. року у Библиотеки (Школa Замок).
Добитнїки припознаня Oсновней и штреднєй школи зоз домом школярох ,,Петро Кузмяк" у Руским Керестуре:
Награда Янко Олеяр:
Тереза Будински IV¹ класа Ґимназиї за 2020. рок
Теодора Новакович IV¹ класа Ґимназиї за 2021. рок
Награда Славка Сабадош:
Ксения Катрина IVа класа Oсновней школи за 2021. рок
София Симунович IVб класа Oсновней школи за 2021. рок
Милица Малинович VIIΙ класа Oсновней школи за 2020. рок
Андрея Hадь VIIIб класа Oсновней школи за 2021. рок
Лора Новакович VIIIб класа Oсновней школи за 2021. рок
Хелена Новта VIIIб класа Oсновней школи за 2021. рок
*
Добитнїки награди Славка Сабадош за 2021. рок зоз других местох:
Коцур: Сара Гарди VIIΙ и Марина Медєши VIIΙ
Дюрдьов: Ксения Вереш VIIΙ
Нови Сад: Михайло Ковач VIIΙ и Маша Джуджар VIIΙ
Кула: Мария Жирош VIIΙ
Бачка Тополя: Лана Хорват VIIΙ
Шид: Давид Гирйоватий VIIΙ
Добитнїки награди Славка Сабадош за 2020. рок :зоз других местох
Коцур: Катарина Недич VIIІ1
Нови Сад: Иван Катона VIIΙ
Вербас: Иван Сеґеди VIIΙ
Кула: Наталия Жирош VIIΙ и
Ґосподїнци: Драґана Иванов VIІI¹
хторим припознаня уж придати, або буду:
*
Програма отримана у дворе Школи Замок коло бисти др Гавриїла Костельника (14.06.1886-20.09.1948) дзе надпомнуте же ше того року означує 135. роки од його народзена. Коло бисти положене квеце и пречитана писня Бачко моя Бачко!
Припознаня и кнїжки з виданя Дружтва уручели секретар Дружтва Ирина Папуґа и нова предсидателька Секциї у Руским Керестуре Мария Надь. Надпомнуте же вона заменї покойного Владимира Дудаша котрому з минуту цихосци дата почесц.
У мено Секциї Дружтва у Руским Керестуре, котра и орґанизовала шветочносц, шицких привитала Мария Дорошки, а попри наградзених школяркох, присутни були и наставнїци руского язика, педаґоґиня керестурскей Школи, и секретар Националного совиту Руснацох.
Руски Крстур: додела Признања са именом Јанко Олејар и Славка Сабадош
за 2020 и 2021. годину
Програм доделе је одржан 9. јула 2021. године у дворишту Школе Замак
у Руском Крстуру
Добитници признања Oсновне и средње школе са домом ученика
,,Петро Кузмјак" у Руском Крстуру:
Награда Јанко Олејар:
Тереза Будински IV¹ разред Гимназије за 2020. годину
Теодора Новаковић IV¹ разред Гимназије за 2021. годину
Награда Славка Сабадош:
Ксенија Катрина IVа разред Oсновне школе за 2021. годину
Софија Симуновић IVб разред Oсновне школе за 2021. годину
Милица Малиновић VIIΙ разред Oсновне школе за 2020. годину
Андреја Hађ VIIIб разред Oсновне школе за 2021. годину
Лора Новаковић VIIIб разред Oсновне школе за 2021. годину
Хелена Новта VIIIб разред Oсновне школе за 2021. годину
*
Добитници награде Славка Сабадош за 2021. годину из других русинских средина:
Куцура: Сара Харди VIIΙ и Марина Међеши VIIΙ разред Oсновне школе
Ђурђево: Ксенија Вереш VIIΙ разред Oсновне школе
Нови Сад: Михајло Ковач VIIΙ и Маша Џуџар VIIΙ разред Oсновне школе
Кула: Марија Жирош VIIΙ разред Oсновне школе
Бачка Топола: Лана Хорват VIIΙ разред Oсновне школе
Шид: Давид Хирјоватиј VIIΙ разред Oсновне школе
Добитници награде Славка Сабадош за 2020. годину из других русинских средина
којима због корона вируса награде нису уручене прошле године:
Куцура: Катарина Недић VIIІ1 разред Oсновне школе
Нови Сад: Иван Катона VIIΙ разред Oсновне школе
Врбас: Иван Сегеди VIIΙ разред Oсновне школе
Кула: Наталија Жирош VIIΙ разред Oсновне школе и
Госпођинци: Драгана Иванов VIІI¹ разред Oсновне школе
*
Програм је одржан поред бисте др Гавријила Костелника (Руски Крстур, 14.06.1886-Лавов, 20.09.1948), истакнутог русинског књижевника и лингвисте, аутора Идилског венца Из мог села (1904), Граматике русинског језика (1924), чија се 135. годишњица од рођења обележава ове године. Положено је цвеће и пречитана његова песма „Бачко моја Бачко“.
Признања су уручиле: Марија Нађ, председница Секције Друштва у Руском Крстуру,
Ирина Папуґа, секретар Дружтва, Нови Сад и Марија Дорошки, секретра Секције, Руски Крстур. Присутне су биле Љупка Малацко и Тамара Хома, професори русинског језика, Љубица Њаради, педагог Школе и Тања Арва Планчка, секретар Националног савета Русина.
У Руском Крстуру, 9. 07. 2021. године И. П.
Припознанє „Славка Сабадош”
од 2005-2021. рок
2005. рок
Ґосподїнци: Лариса Иванов и Єлена Павлович
Нови Сад: Мирон Грубеня и Виктор Сакач
2006. рок
Миклошевци: Ґоран Ждиняк и Ванеса Бики
Нови Сад: Ана Римар и Евґений Новта
2007. рок
Нови Сад: Адрияна Тома и Тияна Виславски
2008. рок
Вербас: Адрияна Еделински и Мартина Миклош
Нови Сад: Мелита Рускаи и Соня Раич
2009. рок
Нове Орахово: Александра Митич и Дарко Заґорац
Нови Сад: Михаїл Римар, Томислав Пап и Ивана Торжич
2010. рок
Сримска Митровица: Дарко Ходоба, Александар Ходоба, ,
Марко Ходоба, Исидора Бережни, Тияна Бережни, Милена Костич,
Катарина Бережни и Ивона Бережни.
Нови Сад: Марина Сакач, Иван Ловас и Татяна Шайтош
2011. рок
Суботица: Славко Надь и Мая Емеди
Нови Сад: Мария Римар, Андреа Рускаи, Александра Торжич и Бояна Голик
2012. рок
Савино Село: Єлена Горняк, Катарина и Кристина Тамаш (VIII)
Нови Сад: предшколски дзеци: Фиона Грубеня и Альоша Дюранїн
Аня Гудак (ОШ, VIII), Микола Грубеня (ОШ, VII) и Тамара Салаґ (III мед. шк.)
2013. рок
Крущич: Тамара Арваї (ОШ VI), Никола Сивч (ґимназия Р. Керестур, II)
Нови Сад: Ивона Бодвански и Ивана Чордаш (ОШ, VIII), Силвестер Тот (II ґимназия)
Руски Керестур: Давор Хома (IV) и Александер Планкош (VIII)
2014. рок:
Нови Сад: Елеонора Грубеня (VIII) и Владимир Венчельовски (VIII)
Бачинци: Мирослав Надь (VII) и Дарко Бучко (VII)
Шид: Наташа Шолтис (VIII), Катарина и Милица Гарвильчак (VI)
Руски Керестур: Матей Шепински (IVб) и Дорис Бучко (VIIIб)
2015. рок:
Миклошевци: Паула Поточки (VIII) и Милица Мишљенович (VIII)
Нови Сад: Дина Мудрох (VII), Мая Венчельовски (VIII) и Мирко Венчельовски (VIII)
Руски Керестур: Минеа Югас (IVб), Антония Мoнар (VIIIб)
Бачинци: Теодора Жанплонг (VIIІ) и Слободан Дудуч (VIІI)
2016. рок:
Нови Сад: Предшколски дзеци: Кристина Ковач, Владимир Папуґа, Майда Айдукович и Надя Горняк
Основна школа: Ана Петкович (VIII), Лара Петкович (VIII) и Яна Бодвански (VIII)
Штреднє образованє: Теодора Кермеци (IV)
Руски Керестур: Дарко Провчи IVа и Ребека Семан IVб, Мартина Афич VIIIа и Тереза Будински VIIIб
2017. рок:
Бикич/Шид: Основна школа: Ема Штефанчик и Емилия Миїч V класа
Бачинци/Шид: Основна школа Божидар Загорянски VIII класа
Нови Сад: Основна школа: Марина Грубеня, Наташа Джуджар, Лука Вуячич и Страхиня Сакач (VIII)
Штреднє образованє: Давид Шанта III класа Медицинскей школи
Руски Керестур: Основна школа: Ана-Мария Малацко IVa и Ґлориян Штранґар IVб класа
Соня Балїцки и Теодора Новакович VIII класа
2018. рок:
Нови Сад: Предшколски дзеци: Аня Колбас, Филип Салонтаї и Алоша Сабадош
Основна школа: Даниєл Перкович и Каролина Гарди VIII класа
Штреднє образованє: Мая Медєши, Оливера Пап, Петар Хромиш, Алексей Кухар и
Владимир Венчельовски, школяре IV класох штреднїх школох у Новим Садзе Руски Керестур: Основна школа: Стефан Колошняї и Андрей Шайтош IVª
Алексей Мудри VIIIª и Павле Венчельовски VIIIb класа
Бачка Тополя: Основна школа Боґларка Ґере VII класа
2019. рок:
Нови Сад: Предшколски дзеци: Дарио Корпаш, Йован Чулибрк и Яков Фурман
Основна школа: Михаил Пап VIII класа
Руски Керестур: Основна школа: Емина Няради IVa и Лана Штранґар IVб,
Олеся Папуґа VIIIа и Виолета Чизмар VIIIб
2020. рок:
Руски Керестур: Милица Малинович VIIΙ, Коцур: Катарина Недич VIIІ1, Нови Сад: Иван Катона VIIΙ
Вербас: Иван Сеґеди VIIΙ, Кула: Наталия Жирош VIIΙ и Ґосподїнци: Драґана Иванов VIІI¹
2021. рок
Руски Керестур: Ксения Катрина IVа, София Симунович IVб,
Андрея HадьVIIIб, Лора Новакович VIIIб и Хелена Новта VIIIб
Коцур: Сара Гарди VIIΙ и Марина Медєши VIIΙ, Дюрдьов: Ксения Вереш VIIΙ
Нови Сад: Михайло Ковач VIIΙ и Маша Джуджар VIIΙ, Кула: Мария Жирош VIIΙ
Бачка Тополя: Лана Хорват VIIΙ, Шид: Давид Гирйоватий VIIΙ
Припознанє „Янко Олеяр”
нaйлєпшому школярови руского оддзелєня
Ґимназиї „Петро Кузмяк“у Руским Керестуре
од 2012-2021. рок
Руски Керестур:
Гимназија „Петро Кузмяк“, Руски Керестур
2012. рок Борис Барна IV¹ класа
2013. рок Лидия Сабадош IV¹ класа
2014. рок Ана Будински IV¹ класа
2015. рок Марияна Колошняї IV¹ класа
2016. рок Тамара Будински IV¹ класа
2017. рок Андрея Сивч IV¹ класа
2018. рок Дорис Бучко IV¹ класа
2019. рок Жарко Остоїч IV¹ класа
2020. рок. Тереза Будински IV¹ класа
2021. рок Теодора Новакович IV¹ класа
In memoriam
Як медиї информовали, нєшка, 3. марца 2021. року умар Владимир Дудаш (1933-2021), всестрани културни творитель, режисер, длугорочни директор Аматерского руского театру „Дядя” и єден од найвреднєйших членох Дружтва за руски язик, литературу и културу. Народзел ше 4. децембра 1933. року у Руским Керестуре дзе ходзел до основней школи и першей рускей нїжшей ґимназиї. Стредню зубарску школу закончел у Новим Садзе, роботни места як зуботехнїчара були му Сенти, Оджак, а потим Кула и Руски Керестур.
У руским театралним живоце бул присутни як член руководзацих целох, а потим двацец два роки бул директор Аматерского руского театра „Дядя“ зоз сценами у Руским Керестуре и Новим Садзе.
Владимир Дудаш бул активни член Дружтва за руски язик, литературу и културу (у мат. кнїжки уписани є 1980. року, под числом 348).
Бул предсидатель Надпатраюцого одбору Дружтва и длугорочни предсидатель Секциї Дружтва у Руским Керестуре.
У прилогу фот. зоз програмох Секциї Дружтва у Руским Керестуре и напис М. Зазуляка о Владимирови Дудашови, хтори обявени у Studia Ruthenici 18, Нови Сад, 2013, 177-180
Най п. Владимирови Дудашови будзе вична слава и подзекованє, будземе го паметац по красних словох и велькей потримовки у роботи!
Михайло Зазуляк
З НАГОДИ 80 РОКОХ ОД НАРОДЗЕНЯ ВЛАДИМИРА ДУДАША
Кед ми припадла тота чесц и длужносц бешедовац нєшка о Владимирови Дудашови, бачикови Владови як го шицки воламе, думал сом як почац, цо визначиц, понеже 80 роки наисце красни животни вик, а у його случаю, провадзел го и богати роботни - нє лєм професийни, алє и нєсебични дружтвено-политични. Якошик ше само наклада тото по чим Владу Дудаша найбаржей познаме, а то його робота и анґажованє и нашим театралним живоце.
Пририхтуюци ше за тоту нєшкайшу шветочносц, спознал сом же я особнє з Владом Дудашом , та и його супругу Ану уж полни 37 роки, кельо прешло як сом ступел до руского театралного живота. Медзи нами людзе з котрима є и вельо длужей у театру и у живоце, насампредз теди у Аматерским руским театру ”Дядя”, потим Руским народним театру, а нєшка то, як знаме, уж 10 роки Руски народни театер ”Петро Ризнич Дядя”. Но, здогадуюци ше, нє було то мойо перше стретнуце з бачиком Владом, алє дас 3 роки пред тим, кед сом, як 11-12 рочни хлапец першираз у живоце патрел єдну представу за старших нашого театру - ”Украдзене щесце” Ивана Франка, у режиї Юрия Шереґия, дзе ґлумел и бачи Владо. И то добре ґлумел, указало ше же то була и його предостатня улога, бо у шлїдуюцей сезони 1974. року остатнїраз бул на сцени як ґлумец у представи ”Ожалосцена фамелия”, же би улоги на сцени заменєл з другима, ище одвичательнєйшима у театру.
Нєшкайши дзень нагода винєсц и одредзени основни биоґрафски податки о ювилантови - Владимир Дудаш Иванов народзени праве на нєшкайши датум - 4. децембра 1933. року у Руским Керестуре, дзе закончел основну школу, а потим бул и школяр тей першей нашей ґимназиї, з малу матуру. После того закончел тедишню зубарску школу, оддзелєнє за зубного технїчара у Новим Садзе, цо було и його основне занїманє полни 40 роки роботного вику и з того фаху пошол и до заслуженей пензиї. А робел у доме здравя у Сенти три роки, дзе закончел и шейсцмешачни курс чистей филозофиї, потим 3 роки у Оджаку, а вец у амбуланти у Керестуре по одход до пензиї.
Нєшка треба наглашиц же його дружтвене анґажованє почало ище док бул омладинєц, та так бул орґанизацийни секретар тедишнього Городского комитету младежи у Сенти, член Покраїнского комитету младежи, аж бул учашнїк и трох младежских роботних акцийох, и то и тих найвекших, як цо вибудов Нового Беоґраду, Брчко-Бановичи, а на акциї у Яґодини бул и командант младежскей бриґади зоз Сенти. Младежски анґажман заменєл у тедишнїм Союзу синдикатох, дзе бул член найузших орґанох од општинского по републични уровень, а ту зазначуєме и єдну интересантносц же, понеже бул и делеґат на даскелїх синдикалних конґресох на уровню у Сербиї, на єдним, шейдзешатих рокох прешлого вику, явно бешедовал по руски, озда медзи першима нашим функционерами у тедишнєй держави.
Владо Дудаш на два заводи и делеґат у Скупштини општини Кула, бул предсидатель централного орґану тедишнього управяня у установох - Совиту Дому здравя Кула, єден полни мандат спред секретарияту за културу Вивершней ради Войводини бул задлужени за румунску националну заєднїцу, на вецей заводи бул и член Скупштини и Совиту Месней заєднїци Руски Керестур.
Но, попри тих обовязкох и длужносцох, заш лєм, шлєбодно повем, найвекши шлїди зохабел з анґажованьом у нашей култури, цо була його найоблюбенша робота, а и тераз є, бо є ище вше активни у Рускей матки, єй Управним одборе и Шветових конґресох, а тиж є и предсидатель керестурскей Секциї Дружтва за руски язик, литературу и културу. А тота активносц почала ище давного 1948. року, кед першираз забавел у єдней представи у режиї леґендарного Дядї, потим бул танєчнїк у новосадским ”Светозару Марковичу”, у Сенти бачи Владо ґлумел у трох, а у Оджаку у пейц представох, а по приходу на роботу до родного Керестура, по його здогадованю, ґлумел у 16 представох - перше у тедишнїм КУД ”Гавриїл Костельник”, потим у драмскей секциї Дому култури, хтора вец преросла до Аматерского театру ”Дядя”. На початку тей своєйо театралней роботи три представи аж и режирал, а бул и предсидатель тедишнїх драмских секцийох.
Як сом гварел, ґлуму заменєл з улогу руководителя театру, та так полни 5 и пол мандати, односно 22 роки бул директор Театру ”Дядя”. Пред тим бул член його найузшого руководства, орґанизатор велїх представох у нашим театру, и - визначуєм - 22 роки на чолє тей нашей значней институциї - Аматерского, потим Руского народного театру ”Дядя”, хтори теди уж бул у функциї полупрофесийного, а мож повесц же то на одредзени способ були и ”златни часи” драмского аматеризму у Керестуре. Рихтало ше и по 5-6 премиєри рочно на сценох у Керестуре и Новим Садзе, а велї з тих представох за старших, младежски и дзецински и нашо ґлумци у нїх, освойовали найвекши награди и припознаня на покраїнских, републичних и на смотрох на уровню тедишнєй Югославиї. Госцовало ше вельо, обновени и запровадзени нови вязи з русинскима театрами у Словацкей и Зaкарпатскей обласци України, а попри тедишнїх наших найлєпших и найвекших ґлумцох на обидвох сценох театру, дзепоєдни ту и нєшка, та попри режисерох, як наших руских, так и тих зоз страни, шицким тим досягом, та тому же Руски народни театер постал значне мено у аматерским живоце тедишнєй держави, сиґурно же допринєсло и добре руководство и орґанизация, а ю, попри орґанох Театру, очольовал и Владимир Дудаш.
Но, най ше нє дума же вше шицко ишло лєгко - попри наисце добрих рокох и сезонох, и теди ше зочовало з хронїчним нєдостатком пенєжу за театер, було и лєпши и слабши представи, було же нєдоставало ґлумцох, же приходзело до даяких нєскладаньох, алє ше знаходзело и превозиходзело шицко и наисце, тиж и як шведок того часу и на сцени и поза ню у живоце тедишнього театру, можем повесц же сом нїґда нє чул же бачи Владо на дакого подзивугнул глас. А, боме, було же дакеди требало, но векшином з бешеду, розгварку, пораду, доходзене до конєчного цилю - а то театрална представа и добри колеґиялни и приятельски одношеня у тей роботи.
Попри у Театру, бул бачи Владо анґажовани и у орґанох Драмского мемориялу, чий бул и предсидатель, у Фестивалє ”Червена ружа”, дзе роки, такповесц до нєдавна, бул на чолє Комисиї за госцох Фестивалу, бул порядни и активни член Предсидательства Културно-просвитней заєднїци Општини Кула у вецей мандатох, Предсидательства Културно-просвитней заєднїци Войводини, член Предсидательства Союзу аматерских театрох Войводини, мал и други задлуженя у тей обласци, а достал и престижни награди и припознаня, як цо то Златна значка Союзу синдикатох Сербиї, Бронзова, Стриберна и Златна плакета Театру ”Дядя”, Специялне припознанє Драмского мемориялу, ”Искри култури” и ”Зарї култури” од културно-просвитних заєднїцох Войводини и општини Кула.
Так ше збуло же нам єдна з найчежих обовязкох у хторей зме двоме нєпоштредно вєдно участвовали, була пред 10 роками, кеди ше мушело загашиц тедишнї и основац терашнї Руски народни театер ”Петро Ризнич Дядя”. После приношеня одлукох, на нас двох було покончиц и тоти формалносци, (аж и нєшка при дзепоєдних ми двоме виновати за тото), но, шмело твердзим же терашнї театер основани на добрих фундаментох, цо потвердзує и його уж дзешецрочна добра робота. Прето Владови Дудашови и на тим - на тей добрей основи за терашню и дальшу роботу у нашим театру и вообще, култури - дзекуєме у мрно шицких нас.
Обявене: Studia Ruthenica 18, Нови Сад, 2013, 177-180
ПЛАН РОЗВОЮ И ДЇЯЛНОСЦИ ДРУЖТВА
ПРОГРАМНИ ЗАДАТКИ ДРУЖТВА ЗА РУСКИ ЯЗИК, ЛИТЕРАТУРУ И КУЛТУРУ (2020-2030)
Робота Дружтва ше и после пейцох деценийох од снованя (4.12.1970) отримала, предлужени континуитет и намаганя за преширйованьом и збогацованьом змисту роботи. Рушаюци од тих здобуткох, а на основи члена 19. Статута Дружтва, Управни одбор за наступни период предклада шлїдуюци
План розвою и дїялносци Дружтва
Дружтво за руски язик, литературу и културу за прешли пейдзешат роки своїх активносцох прешло през вецей фази. Дзеведзешати роки прешлого вику були найчежши одкеди Дружтво основане: робело ше у чаше пременкох у дружтве и нашей жеми и без достаточних материялних средствох, алє источашнє и у часох з велькима активносцами и, на нашу радосц и поцешенє зоз досц значнима резултатами и започатима акциями. Каждорочни обсяжни препатрунки активносцох о роботи у прешлим чаше тото найлєпше илустровали. Активносци ше и у наступним периодзе буду одвивац у тих обласцох:
- Преучованє и наукови обробок руского литературного язика,
- Виучованє и унапредзованє руского язика и подзвигованє язичней култури,
- Образованє и воспитанє кадрох у обласци руского язика,
- Унапредзованє литературней дїялносци на руским язику,
- Защита и пестованє културного и духовного скарбу,
- Виглєдовацка робота у обласци руского язика и култури,
- Порушованє и унапредзованє културней дїялносци,
- Робота секцийох и роботних целох Дружтва и членства,
- Видавательна дїялносц Дружтва,
10. Медзинародна активносц и
11. Сотруднїцтво зоз другима орґанизациями и институциями.
*
1. У рамикох точки Преучованє и наукови обробок руского литературного язика,
у прешлим периодзе закончени двотомни Сербско-руски словнїк (1995. и 1997), Руско-сербски словнїк (2010) и Словнїк руского народного язика (2019).
Источашнє предлужена робота на проєкту Правопис руского язика на хторим анґажовани
виглєдовацки тим у сотруднїцтве з Одбором за линґвистику Дружтва.
Вецей роки ше робело на Словнїку медицинскей терминолоґиї (сербско-латинско-руским)
и Словнїку защити рошлїнох и животного штредку (сербско-руско-латинско- анґлийским),
та треба дац увагу и анализи руского язика у институцийох хтори свою активносц витворюю
по руски и хасную спомнути словнїки. Плановац видаванє подобних терминолоґийних словнїкох.
2. У прешлим периодзе преширене, або по першираз почало виучованє руского язика з
елементами националней култури у значним чишлє предшколских установох, основних и
штреднїх школох у наших рускох местох. Тераз ше витворює у 17 руских населєньох: зоз
порядну наставу хтора ше отримує у 3 школох, односно у 3 руских местох и у понад 30
школох дзе ше руски язик виучує як виборни предмезт з елементами националней култури.
Зоз тим числом школох облапени понад 400 школяре у порядней настави и коло 300 зоз
виборну наставу. Прияте и єдно число нових наставнїкох (10-12), ожила културна активносц
по руски у местох дзе єй такповесц нє було. У наступним чаше треба затримац тот уровень,
а кед же ше укаже можлївосц, у дзепоєдних местох треба преширйовац тоти форми настави
по руски, напр. на предшколским возросту, штреднїм ступню образованя итд. Намагац ше
обезечиц школского над’зорнїка (совитнїка) за руски язик, хаснованє учебнїкох за порядну и
виборну наставу орґанизовац фахове усовершованє наставнїкох, стретнуца рускох школох итд.
3. Попри виучованя руского язика у основним образованю, доприношиц розвою предшколского
вихованя на мацеринским язику, потим розвою рускей ґимназиї у Руским Керестуре, як и
Одсеку за русинистику (Катедри за руски язик и литературу) Филозофского факултету у
Новим Садзе. З тим у вязи намагац ше на обезпечованю достаточного числа дзецох,
школярох и студентох же би тоти нашо институциї могли окончовац свою дїялносц и
пририхтовац кадри зоз познаньом руского язика и анґажовац их у воспитно-образовней
роботи, наставним процесу, педаґоґийней и наукововиглєдовацкей роботи.
4. Порушовац литературни активносци по руски, як обявйованє ориґиналней творчосци, так и
преклади зоз других язикох. Окремну увагу дац дзецинскей литератури, часописом за дзеци и
школярох, а тиж и за штредню школу итд. У рамикох популаризованя руского язика означовац рочнїци и значни датуми з обласци язика, литератури и култури, рочнїци кнїжкох, часописох
и других виданьох хтори мали важну улогу и були крочай напредок у културним, просвитним
и журналистичним живоце Руснацох, потим рочнїци писательох, публицистох, промоциї
нових виданьох, меморияли културних творительох, потримовац и орґанизовац литературни
конкурси, а означовац и рочнїци других националних заєднїцох у рамикох Координацийного
одбору дружтвох за язики, литературу и културу итд.
5. И надалєй давац увагу пестованю културного и духовного скарбу. Призберовац школску,
линґвистичну, етнолоґийну и другу документацию, фотоґрафиї, а практиковац и вистави
же би материяли и прилоги були доступни цо векшому числу почитовательох. З тим у вязи,
орґанизовац округли столи з обласци скарбу и публиковац сообщеня у окремних публикацийох,
або Зборнїку Дружтва. Предлужиц едицию „Одняте од забуца”, а видац кнїжки и у рамикох
других едицийох: образованє, предшколске вихованє, литература, катедра, словнїки и
подобова творчосц.
6. Зоз виглєдовацку роботу у обласци язика хтора розпочата зоз проєктом о розвиваню,
унапредзованю и очуваню руского язика дзецох и младежи у чаше од 1996-2020. року
(штири фази виглєдованя), реализовани значни активносци хтори би, по шицким судзаци,
требали буц главне опредзелєнє у роботи нашей орґанизациї и у наступним чаше, та з тим
у вязи предкладац и други виглєдованя з обласци язика, як екипни и вецейрочни активносци.
Зоз тим ше анимирує векше число наших и других фаховцох з тей обласци и ширше.
Орґанизовац тематски науково-фахово сходи и конференциї з обласци руского язика,
литератури, просвити и скарбу (у рамикох Дньох Миколи М. Кочиша, Мемориялу проф. Гавриїла Г. Надя), трибини на Одсеку за русинистику итд. Мацюци у оглядзе же руски
(русински) язик нє єдинствени у швеце, провадзиц стандардизацию хтора завиши
насамредз од социолинґвистичних уплївох и участвовац на сходох хтори ше з тим у вязи
отримую у нас и у швеце (Европа, ЗАД итд).
7. Порушованє и унапредзованє културней дїялносци у обласци рускей подобовей,
музичней, театралней, рецитаторскей и других обласцох. Предлужиц активносци на планє
видаваня капиталних дїлох, як напр. нове виданє руских народних шпиванкох з обласци
музичней творчосци, а у обласци подобовей уметносци орґанизовац вистави (колективни,
самостойни), подобово колониї (за дзеци и одроснутих), анимировац уметнїкох за
участвованє на виставох, конкурсох як у рамикох наших (руских), так и ширше.
Участвовац на смотрох и змаганьох у рецитованю, стретнуцох театралней, музичней
творчосци и подобових сходох.
8. Дружтво тих рокох ма 1255 порядних, 126 почесних и 106 помагаюцих членох и роби
у рамикох 9 секцийох хтори основани у Руским Керестуре, Коцуре, Новим Садзе,
Дюрдьове, Вербаше, Кули, Новим Орахове, Шидзе, Сримскей Митровици, Ґосподїнцох,
Бачинцох, Бикичу, Беоґрадзе, Кичинеру (Канада), Миклошевцох и Петровцох (Горватска)
нєпоштредно зоз членми у Суботици, як и у рамикох вецей фахових роботних целох,
одборох, активох, редакцийох и комисийох. Треба збогацовац змисти роботи секцийох и
роботних целох з новима акциями и опредзельовац ше за таки хтори прицагую цо векше
число почитовательох.
9. Отримац потерашнї ступень видавательней дїялносци: видавац периодични
публикациї як цо насампредзЗборнїк роботох „Studia Ruthenica”, предлужиц з роботу на
правописним словнїку, предлужиц видавац едициї з обласци образованя и воспитаня
(сликовнїци за предшколски дзеци, моноґрафиї о руских школох, музичней творчосци итд.),
публикацийох о руским скарбу Одняте од забуца (облапиц и културни активносци вязани
и за руски штредки, живот и роботу Руснацох), а порушовац и други форми видавательней
дїялносци з обласци язика, линґвистики, литератури и култури.
10. Медзинародну активносц Дружтва витворйовац у рамикох скорейших обсягох.
Кед ше укаже можлївосц, поволовац учашнїкох на нашо сходи, а участвовац и на сходох
у иножемстве (напр. у рамикох шветових конґресох и сходох). Обявйовац роботи науковцох
и почитовательох з иножемства, черац фахову литературу. Комуникацию зоз фаховцами
за руски язик (русинистами, славистами), отримовац и прейґ електронских медийох
(интернет), як и других средствох информованя (гласнїки, часописи, билтени итд.).
11. Сотруднїцтво зоз другима орґанизациями, насампредз у рамикох фахових програмних активносцох було успишне у прешлим периодзе, а треба го предлужиц и у наступним периодзе.
Сотрудзовац зоз дружтвами за язики, литературу и културу, рускима орґанизациями,
руску Грекокатолїцку церкву, видавательнима и информативнима установами, образовнима
и културнима институциями итд. У рамикох руских орґанизацийох у иножемстве
(руска дияспора) предлужиц сотруднїцтво з орґанизациями Руснацох у Канади, Горватскей,
Нємецкей, Словацкей, Польскей, України, Мадярскей, Ческей, Шведскей итд.
Програмни задатки Дружтва ше буду витворйовац през рочни програми роботи, календар мешачних активносцох, роботу секцийох и фахових целох, oдборох, редакцийох, комисийох итд.
ПРОГРАМА
50 РОКИ ОД СНОВАНЯ ДРУЖТВА ЗА РУСКИ ЯЗИК, ЛИТЕРАТУРУ И КУЛТУРУ
1970-2020
Дружтво основане 4. децембра 1970. року у Новим Садзе
Програма облапя:
1. Шести науково-фахови сход „Руски язик, литература, култура, просвита и публицистика“.
Потераз отримани 5 науково-фахово сходи у Новим Садзе: перши бул 1993. року, други 1998, треци 2005, штварти 2010 и пияти 2014. року. Роботи зоз спомнутих сходох обявени у Зборнїку роботох Дружтва „Studia Ruthenica“ число 3, 7, 10, 15 и 20, а зоз шестого буду обявени у „Studia Ruthenici“ 26, 2021. року – термин отримован 6. сходу: 4. 12. 2020. рок
2. Литературни и подобово конкурси:
- литературни конкурс - тема: Крадка руска приповедка
- подобови конкурс - тема: Руска народна традиция и сучасни живот
- термин: друга половка 2020. року
3. Литературне стретнуце пошвецене значним рочнїцом зоз Календара Дружтва за 2020. рок хтори вязани за руских писательох и подобових творительох
4. Наградзованє заслужних за розвой руского язика, литератури, културу, просвити и подобовей творчосци
Шицки програми Дружтва у 2020. року буду отримовани у рамикох 50-рочного ювилею
ПОВОЛАНКА ЗА ШЕСТИ НАКОВО-ФАХОВИ СХОД У НОВИМ САДЗЕ
Шести науково-фахови сход у Новим Садзе
„Руски язик, литература, култура, просвита и публицистика“:
Зоз Програму Дружтва за руски язик, литературу и културу за 2020. рок предвидзене отримованє 6. науково-фахового сходу под назву „Руски язик, литература, култура, просвита и публицистика“. Сход ше планує отримац у рамикох 30. дньохМиколи М. Кочиша 4. децембра 2020. року у Новим Садзе.
По тераз отримани 5 науково-фахово сходи у Новим Садзе: перши бул 1993. року, други 1998, треци 2005, штварти 2010 и пияти 2014. року. Роботи зоз спомнутих сходох обявени у Зборнїку роботох Дружтва „Studia Ruthenica“ число 3, 7, 10, 15 и 20, а зоз 6. ше планує обявиц у „Studia Ruthenici“ 26 (2021).
Микола М. Кочиш (Дюрдьов, 1.12.1928 – Нови Сад, 16.04.1973) бул визначни руски линґвиста, педаґоґ и писатель; автор руского правопису, словнїка, ґраматики, школских учебнїкох и литературних творох. Йому на чесц ше кажди рок, починаюци од 1990. року, отримує манифестация „Днї Миколи М. Кочиша“, а кажди пияти рок и науково-фахови сход у рамикох хторого ше розпатраю питаня руского язика, литератури, култури и просвити, односно обласцох у хторих вон творел.
У прилогу посиламе формулар за прияву учaшнїкох на сход, хтори, кед жадаце вжац учасц, можеце пополнїц и послац по 1. новембер 2020. року. Написани прилог за сход (у wordu) пошлїце до 20. новембра 2020. року, а можеце и скорей на адресу Дружтва, або на назначени e-meil адреси на формулару.
.
Предсидатель Скупштини и Мемориялного одбору „Микола М. Кочиш“
Др Юлиян Рамач, в. р.
Предсидатель Управного одбору
Блаженка Хома-Цветкович, в. р.
Секретар Дружтва
Ирина Папуґа
Дружтво за руски язик, литературу и културу
Нови Сад
П Р И Я В А
Приявюєм ше за участвованє на 6. науково-фаховим сходзе „Руски язик, литература, култура, просвита и публицистика”, хтори ше у рамикох 30. дньох Миколи М. Кочиша, отрима 4. децембра 2020. року у Новим Садзе.
Учашнїк: Назва теми - собщеня:
................................................... ...................................................
(мено и презвиско) (робота може буц написана на 3-4
бокох у wordu зоз абстрактом, ключнима словами,
резимеами по сербски и анґлийски)
Особа за контакт: ..................................... (мено и презвиско)
(место и адреса) ......................................
(телефон) ..........................................
(e-mail) ..................................
У ............................. (место)
(датум)
Прияву пополнїц и послац
до 1. новембра 2020. року, а прилог за сход до 20. новембра 2020. року
по мейлу на е-mail адреси – тел. за контакт:
021 453 365 * papugai@mts.rs 064 19 75 281
021 727 342 * ramacyu@gmail.com
069 673 314 * blaska.hc@gmail.com
064 99 25 4 31 * medesi@stcable.net
069 67 33 04 * veronikavujacic2@gmail.com
Дзекуєме за сотруднїцтво!
Aдресa: Друштво за русински језик, књижевност и културу
21000 Нови Сад, Ћирпанова 27, пф 55
П О В О Л А Н К А
за 16. подобову колонию „Стретнуце у Боднарова“, 2020. року
у Ґосподнїцох, Oпштина Жабель
Поволуєме вас на 16. Подобову колонию
"Стретнуце у Боднарова", хтора ше отрима 17. октобра 2020. року
у Ґосподїнцох
Робота колониї ше будзе одвивац у Месней заєднїци у Ґосподїнцох
*
У Подобовей ґалериї у Ґосподїнцох, у просторийох Месней заєднїци
буду виложени роботи зоз 15. подобовей колониї (зоз подобовим каталоґом),
хтора отримана 2019. року
Отримана схадзкa Управного одбору Дружтва за руски язик, литературу и културу
Пияток, 25. септембра 2020. року у Заводу за културу войводянских Руснацох отримана 4. схадзкa Управного одбору Дружтва за руски язик, литературу и културу.
Схадзка мала два часци – у першей представени два нови кнїжки хтори видало Дружтво за руски язик, литературу и културу, а то писнї Сонї Папуґа „Думки ми лєца” у едициї „Литература” и Сенка Бенчик „Лексички паралелизми – Lekszikológiai hasоnlóságok – Лексични паралелизми” у едициї „Катедра”.
У другей часци на схадзки прилапени Записнїк зоз 3. схадзки УО Дружтва и звит о активносцох Дружтва медзи двома схадзками. Тиж порадзене же ше 50 роки од снованя Дружтва (1970–2020) означи 4. децембра того року, кед у рамикох 30. „Дньох Миколи М. Кочиша” предвидзене отримованє 6. науково-фахового сходу под назву „Руски язик, литература, култура, просвита и публицистика”, а роботи з того сходу буду обявени у часопису „Studia Ruthenica” число 26, 2021. року.
У предлуженю схадзки було слова и о активносцох Дружтва по конєц того року и видавательней дїялносци Дружтва за 2020/2021. рок.
Одржана седница Управнох одбора Друштва за русински језик, књижевност и културу
У петак, 25. септембра 2020. године је у Заводу за културу војвођанских Русина одржана 4. седница Управног одбора Друштва за русински језик, књижевност и културу. Седница је имала два дела – у првој су представљена два нова издања Друштва: песме Соње Папуга „Мисли ми лете Думки ми лєца” и књига мср. Сенке Бенчик „Лексички паралелизми – Lekszikológiai hasоnlóságok – Лексични паралелизми” у едициї „Катедра”.
У другом делу је било речи о Програму обележавања 50-годишњице од основања Друштва (1970–2020) које се планира за одржавање 4. децембра 2020. године у оквиру 30. „Дана Миколе М. Кочиша”. Предвиђено је и организовање 6. научно-стручног скупа, под називом „Русински језик, књижевност, култура, просвета и публицистика”, а прилози са скупа ће бити објављени у Зборнику радова „Studia Ruthenica” бр. 26, 2021. године. Било је речи и о издавачкој делатности Друштва за 2020/2021. годину.
Било је речи и о активностима Друштва до краја 2020. године: о Ликовној колонији „Сусрет код Боднарова“ у Госпођинцима за коју су средства путем конкурса одобрили Општина Жабаљ и Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине-националне заједнице, а одржавање се планира средином октобра 2020. године.
Размотрен је и програма издавачке делатности Друштва за 2020/2021. годину са предлогом могућих наслова за издавање у 2021. години.
Ирина Папуга
Нови Сад, 1.10.2020. год.
50 РОКИ ОД СНОВАНЯ ДРУЖТВА (1970-2020)
З А П И С Н Ї К
зоз 4. схадзки Управного одбору Дружтва за руски язик, литературу и културу, хтора отриманa
25. новембра2020. року на 10 годзин у просторийох Заводу за културу войводянских Руснацох у Новим Садзе
На схадзки присуствовали: Блаженка Хома Цветкович, Владимир Салонски, мр Гелена Медєши, Вероника Вуячич, Мария Канюх Йозанов и Ирина Папуґа. О схадзки були информовани и: др Юлиян Рамач, Агнета Буила Маслар, Соня Папуґа и Сенка Бенчик, алє пре други обовязки и активносци нє були у можлївосци присуствовац. Зоз средствох информованя присуствовала Златка Перович зоз Рускей редакциї ТВ Нови Сад и знїматель. Схадзку ортворела и водзела Блаженка Хома Цветкович, предсидателька Управного одбору. Розпатрени:
Д Н Ь О В И Ш О Р:
Перша часц:
Слово о нових виданьох Дружтва у 2020. року:
Соня Папуґа, Думки ми лєца писнї / Мисли ми лете песме
Сенка Бенчик, Лексички паралелизми Lekszikológiai hasоnlóságok
Лексични паралелизми
Друга часц:
1. Записнїк зоз 3. схадзки Управного одбору Дружтва;
2. Активносци Дружтва медзи двома схадзками;
3. Програма означованя 50 рокох од снованя Дружтва (1970-2020);
4. Активносци Дружтва по конєц 2020. року;
5. Р и ж н е.
На початку схадзки Блаженка Хома Цветкович пречитала пригодни текст и стихи пошвецени Европскому дню язикох, хтори ше означує 26. септембра.
Перша часц:
Привитане виходзенє двох нових кнїжкох у рамикох 50-рочнїци снованя Дружтва: кнїжки писньох Сонї Папуґа „Думки ми лєца” у едициї „Литература” (10) и Сенки Бенчик „Лексички паралелизми Lekszikológiai hasоnlóságok Лексични паралелизми” у едициї „Катедра” (4). У одсустве обидвох авторкох пре оправдани причини, предложене же би ше промоциї обидвох виданьох, по можлївосци, отримало у рамикох 30. Дньох Миколи М. Кочиша у їх штредкох (у Миклошевцох, Новим Орахове/Бачкей Тополї) кед за тото пре епидемиолоґийни обставини будзе можлївосци.
Друга часц:
Точка 1.
Записнїк зоз 3. схадзки Управного одбору, хтора отримана 21.02.2020. року у Новим Садзе, прилапени у цалосци. Кед у питаню Аґенция Квик (точка 3) наглашене же и без огладу на зменшани прилїв средствох за програмну дїялносц Дружтва у 2020. року, намагац ше же би надополнєнє Аґенциї було реализоване, по можлївосци зоз средствох порядней дїялносци Дружтва.
Точка 2.
Препатрунок активносцох Дружтва медзи двома схадзками: од 21.02.2020 по конєц септембра 2020. року, прилапени. На початку тей точки зоз минуту цихосци дата почесц умартим членом Дружтва, а то: Янко Гудак, Ана Дудаш, Янко Голик, Янко Барна, Блаженка Когут и Янко Сабадош (6). Источашнє пречитани список нових членох Дружтва: порядни члени: Цециля Рац Хвиезд и Марина Рамач Сабадош, почесни: Моника Войтер Пулаи и Жужана Шавелин Зелеи и помагаюци: Нимрод Томик, Владислав Папуґа, Саня Папуґа, Божидар Загорянски, Пера Майхер, Славица Надь Видович и Ксения Сенка Бучко Литрич (11). Дружтво тераз ма вкупно 1266 членох, од того порядних 1025, почесних 128 и помагаюцих 113.
Тиж надпомнуте же Дружтво по конкурсох по тераз достало тоти фин. средства: од
- Националного совиту Руснацох за порядну дїялносц ...................... 30.000,00 дин.
- Покраїнского секретарияту за културу за Studia Ruthenicu 25 ......... 50.000,00 дин.
- Покраїнского секретарияту за образованє за унапредзенє
штреднього образованя у Новим Садзе ............................................ 30.000,00 дин. - средства членарини и понукнутих виданьох виноши .......................12.400,00 дин.
Вкупно: 122.400,00 дин.
Подписани ище вецей контракти зоз институциями за културу и образованє дзе конкуроване: Покраїнски секретарият за образованє, Городска управа за културу и Општина Жабель, та ше по конєц 2020. року обчекую фин. средства за вецей програми Дружтва. Кед у питаню виучованє руског язика у виборней настави у руских местох, надпомнуте же у Сримскей Митровици и того шк. року будзе робиц Нада Колєсар Адамович (док ше нє яви наставнїк зоз законченим Одсеком за русинистику). У Савиним Селу виборну наставу од Еуфемиї Планкош превжала Леона Олеар.
Точка 3.
Управни одбор детальнєйше розпатрел реализацию и термини Програми означованя 50 рокох од снованя Дружтва:
- прилапена поволанка зоз прияву за отримованє 6. науково-фахового сходу под назву: „Руски язик, литература, култура, просвита и публицистика“. Термин за приявйованє 1. новембер, а за посиланє роботох 20. новембер 2020. року (у wordu по мелйу на приложени е-маил адреси);
- о литературним и подобовим конкурсу ше информує явносц же би ше приявели заинтересовани;
- литературне стретнуце ше отрима кед за тото будзе можлївосции пре ситуацию з корону;
- о наградзованю ше да предкладаня на 5. схадзки Управного одбору хтору треба плановац после 20. новембра 2020. року;
- конкуроване и обчекує ше финансийни средства од компетентних институциох и за реализацию Програми означованя 50 рокох од снованя Дружтва и за Птрограму 30. Днї Миколи М. Кочиша.
Точка 4.
Активносци Дружтва по конєц 2020. року прилапени. Будзе ше провадзиц витворйованє и потримовац реализацию. Подобову колонияюу Ґосподїнцох ше планує за октобер 2020. року, а о термину ше порада посцигнє познєйше.
Точка 5.
Рижне: розпатрена и прилапена Програма видавательней дїялносци за 2021. рок. Роботна назва кнїжки Блаженки Хома Цветкович, хтору ше планує видац зоз НВУ „Руске слово“ будзе „Поради з язика“, а за рецензентох предложени: др Михайло Фейса, Михайло Симунович и Дюра Латяк.
Схадзка закончена на 12,30 годзин.
Записнїчар: За Управни одбор Дружтва,
Владимир Салонски Блаженка Хома Цветкович
УМАРЛА БЛАЖЕНКА КОГУТОВА (1944-2020)
У Петроварадину 27. Юния 2020. року умарла Блажена Когут нар. Ґрайцар (1944-2020), по походзеню зоз Шиду.
До основней школи ходзела у Шиду (була школярка учительох Сенки и Янка Саламонових). Закончела учительску школу и робела у школи у Ґибарцу и Шиду. По приходу до Нового Саду робела у Просвитним совиту Войводини як секретар (Блаженков супруг Дюра Когут бул директор „Руского слова“).
Була член Дружтва за руски язик, литературу и културу од 1978. року и член Скупштини Дружтва (у матичней кнїжки Дружтва уписана є под числом 288).
Блаженка Когутова похована 30.06.2020. на теметове у Сримскей Каменїци.
Сећање - 27. јуна 2020. године преминула је Блаженка Кохут, рођ. Крајцар (1944-2020) из Шида. По струци је била учитељица и радила је у школи у Гибарцу и Шиду, а доласком у Нови Сад у Просветном савету Војводини као секретар. Била је члан Друштва за русински језик, књижевност и културу од 1978. године и члан Скупштине Друштва.
Нека јој је вечна слава и хвала!
УМАР ЯНКО БАРНА (1955-2020)
- народни етнолоґ
У Темеринє, 15. юния 2020. року умар Янко Барна, народни етнолоґ.
Янко Барна народзени 10. марца 1955. року у Руским Керестуре. Закончел Висшу економску школу и роками робел у обласци финансийох (мал самостойну аґенцию у тей обласци).
Янко Барна бул член Дружтва за руски язик, литературу и културу од 1979. року (у матичней кнїжки Дружтва уписани є под числом 282). Єден час бул предсидатель Предсидательста Дружтва (2005-2009) и потим и член Надпатраюцого одбора Дружтва.
Янка Барну зме познали и роками з нїм сотрудзовали як зоз народним етнолоґом, хтори, попри тим же препровадзел дзецинство на салашу Руского Керестура роками писал и обявйовал пригодни написи о салашох, медзи хторима бул замерковани и тот, под назву „Салашарских школох живота“ (Народни календар, 1979. рок).
За Янком остали числени обявени и ище нє обявени написи о керестурских салашох, та остава же би их Дружтво у доглядни час постгумно обявело у Едициї „Одняте од забуца“.
Янко Барна поховани 16. юния 2020. року у Темеринє.
Най му будзе вична слава и подзекованє. Будземе го паметац по красних словох и фахових порадох!
Придаванє контрактох о финасованю програмох у обласци култури за 2020. рок
ЖАБЕЛЬ: Вовторок, 16. юния 2020. року нa 10 годзин у Општини Жабель подписани контракти о финансованю проєктох хтори ше реализую у култури и уметносци у 2020. року.
Присутних привитал и контракти уручел Чедомир Божич, предсидатель Општини Жабель.
Дружтво за руски язик, литератиру и културу достало финансийни средства за 16. подобову и 19. дзецинску колонию "Стретнуце у Боднарова", хтора ше планує концом юлия 2020. року у Господїнцох.
НОВИ САД: вовторок, 16. юния 2020. року на 12 годзин у Амфитеатру Архива Войводини уручени и контракти Покраїнского секретарияту за културу и явне информованє.
Присутних привитала покраїнски секретар Драгана Милошевич, а контракти придал Игор Мирович, предсидатель Влади АП Войводини.
Дружтво за руски язик, литератиру и културу достало финансийни средства за друкованє 25. числа StudiaRuthenica, 2020. року.
Дзекуєме на сердечних привитох и додзелєних средствох.
ИНФОРМАТИВНО:
Пре актуални епидемиолоґийни обставини и зменшану можлївосц комуникованя зоз рускима школами и наставнїцами руского язика предкладаме же би школяре хтори посциговали замерковани резултати на змаганю зоз руского язика и язичней култури були добитнїки награди Славка Сабадош и Янко Олеяр за 2020. рок. З тим у вязи школом и наставнїцом послата електронска обява, а припознаня школяром буду придати док за тото буду исновац можлївосци.
То тоти школяре:
Награда: Янко Олеяр
- Руска ґимназия:
Тереза Будински, IV1класа Ґимназиї „Петро Кузмяк“, Руски Керестур, професор руского язика: Люпка Малацко
Награда:Славка Сабадош
-Порядна настава руского язика
Милица Малинович, VIIΙкласа,Основна школа „Петро Кузмяк“, Руски Керестур, професор руского язика: Ксения Шовш
Катарина Недич, VIIІ1 класа, Основна школа „Братство єдинство“, Коцур, професорруского язика: Снежана Шанта
- Руски язик як виборни предмет зоз елементами националней култури:
Иван Катона, VIІI класа, Основна школа „Коста Трифкович“, Нови Сад, професор руского язика: Ана-Мария Рац
Наталия Жирош, VIІI класа, Основна школа „Иса Баїч“, Кула, професор руского язика: Тамара Хома
Иван Сеґеди, VІIΙ класа, Основна школа „Светозар Милетич“, Вербас, професор руского язика: Славица Мали
Драґана Иванов, VIІI1класа, Основна школа „Жарко Зренянин“, Ґосподїнци, професор руского язика: Ана-Мария Рац
Винчуєме!
Дружтво за руски язик, литератутру и културу, Нови Сад
ИНФОРМАТИВНО:
Информуєме же ше 26. Стретнуце руских школох, хторе було плановане за отримованє 25. авґуста 2020. року у Основней школи „Антун Бауер” у Вуковаре и одзелєню Школи у Петровцох у Републики Грватскей, на хторим требали участвовац школяре и наставнїки зоз понад 10 руских штредкох у АП Войодини, Република Србия пре актуалну епидемиолоґийну ситуацию COVID19 нєотрима того школского року, алє ше предклада за идуци.
Причини насампредз здравствей природи, а тиж и нєизвесносц на гранїчних преходох.
Прилог: фот. зоз схадзки, хтора отримана 20.08.2019. року у Основней школи Антуна Бауера у Вуковаре на хторей було слова о отримованю Стретнуца 2020. року.
Тих дньох контактоване зоз Школу хтора ше зложела зоз предкладаньом же би Стретнуце було преложене и отримане 2021. року.
Дзекуєме!
50 РОКИ ОД СНОВАНЯ ДРУЖТВА ЗА РУСКИ ЯЗИК, ЛИТЕРТУРУ И КУЛТУРУ
ДЮРА ВАРҐА (1925-2003)
Перши редактор першого глашнїка Дружтва за руски язик и литературу „Творчосц"
- ґу означованю 50 рокох од снованя Дружтва (1970-2020)
Дружтво за руски язик, литературу и културу ше у тим, 2020. року, у хторим означує 50 роки од снованя, дзечнє ше здогадує єдного зоз своїх сновательох и длугорочного предсидателя Дюри Варґи (Дюра Варґа народзени у Дюрдьове 25. мая 1925, умар у Новим Садзе 25. октобра 2003. року; Дружтво за руски язик и литературу, основане 4. децембра 1970. року у Новим Садзе; Дюра Варґа бул, после Миколи М. Кочиша (1970-1972) и Василя Мудрого (1972-1973), треци по шоре предсидатель Дружтва од 1973. по 1981. рок).
Богата активносц Дюри Варґи, хтора у рамикох Дружтва за руски язик и литературу була окреме замеркована, дава нам - нам хтори ше намагаме предлужиц по тей трасованей драги виповесц найкрасши слова подзекованя и щиро му подзековац на шицких усиловносцох хтори укладал на популаризованю руского язика, а тиж и Дружтва як фаховей орґанизациї при Руснацох и ширше.
Нєзаобиходна активносц Дюри Варґи у рамикох Дружтва вшелїяк було и виходзенє Часопису „Творчосц“ 1975. року, чий вон бул порушовач и главни и одвичательни редактор. Глашнїк-рочнїк Дружтва „Творчосц" виходзел од 1975. по 1987. рок у Новим Садзе. Видати 13 числа „Творчосци". Од 1988. року глашнїк пременєл назву и по терашнї роки виходзи як "Studia Ruthenica" – обявени 24 числа.
Ђура Варга је у току свог радног периода био и главни и одговорни уредник часописа „Шветлосц“ и уредник дечјег часописа „Пионирска захрадка“. Писао је уџбенике и објављивао ауторске прилоге у русинском и другим часописима. Био је на многим културним и друштвеним функцијама: секретар Русинске матице у Руском Крстуру, посланик Скупштине АП Војводине и после Миколе М. Кочиша и Васиља Мудрог трећи по реду председник Друштва за русински језик и књижевност (1973-1981) у Новом Саду. Био је један од оснивача и први уредник часописа Друштва „Творчосц“ 1975. године (часопис „Творчосц“ је излазио до 1987. године, а од 1988. излази као „Studia Ruthenica“).
Значајан је рад и допринос Ђуре Варге на издавању Правописа русинског језика (1971) и Терминолошког речника (1972) Миколе М. Кочиша, као и рад на Лексиколошкој картотеци русинског језика која је у сарадњи са познатим лингвистом др Митром Пешиканом из Београда резултирала каснијим издавањем двотомног Српско-русинског речника (1995, 1997).
Ђура Варга је био добитник значајних признања у области културе, међу којима су „Искре културе“ КПЗ Војводине и Вукова награда КПЗ Србије. Подаци о Ђури Варги су унети у Енциклопедију Града Новог Сад. Умро је 25. октобра 2003. року и сахрањен је на Градском гробљу у Новом Саду.
Календар годишњица / Календар рочнїцох
Др Мафтей Винай, писатель, поета
(Руски Керестур, 18.03.1898 – Суботица, 8.12.1981)
И на тот завод жадаме здогаднуц же медзи славнима Руснацами прешлого, 20. вику, бул и др Мафтей Винай. Вон зоз своїм животом, творчосцу и витирвалосцу повязує такповесц три вики: народзел ше концом 19. вику – 18. марца 1898. року, жил и творел у 20. вику, а його литературна творчосц ше виучу и у терташнїм – у 21. вику, або як звичайно гвариме: у новим милениюме.
Тиж, треба наглашиц же др Мафтей Винай, вєдно зоз др Гавриїлом Костельником, Янком Фейсом, Силвестером Саламоном, Михайлом Ковачом и другима писателями основоположнїк рускей литературей творчосци.
Кед ше приблїжовала 100-рочнїца од народзеня др Мафтея Виная (Руски Керестур, 18.03.1898 – Суботица, 8.12.1981), Дружтво за руски язик, литературу и културу у рамикох Календара рочнїцох (1998) иницировало здогадованє на його подобу и творчосц. Вецей околносци допринєсли же би ше тотa активносц реализовала: Насампредз сотруднїтво хторе витворене зоз Татяну Таґасович Винай, дзивку др Виная и потримовка Городскей библиотеки у Суботици.
Най здогаднєм же Дружтво информовало Городску библиотеку и Дружтво Руснацох у Суботици (хторе теди було у снованю) же у Суботици жил и робел поета, писатель и професор першей рускей ґимназиї у Руским Керестуре др Мафтей Винай, доктор правних наукох и судия дзе є и поховани. Инициятива прилапена и у Городскей библиотеки у Суботици, 19. априла 2001. року отримане перше Литературне стретнуце пошвецене др Мафтейови Винайови. Теди нас Татяна Таґасович Винай блїжей упознала зоз животом свoйого оца, др Виная, a нащивени и його гроб на Байским теметове у Суботици и положене квеце.
Уж идуцого, 2002. року у рамикох 2. манифестациї Яр др Мафтея Виная, отримани и Литературни конкурс под назву „Ровнїно моя широка”, на хторим участвовали школяре зоз Руского Керестура, Шиду, Бачинцох, Кули и Суботици. Литературни роботи наградзени и обявени у Зборнїку роботох Studia Ruthenicа 11, 2006, б. 193-202. Награди за литературни твори були кнїжки за хтори средства обезпечела Татяна Таґасович Винай. Манифестация Яр др Мафтея Виная роками отримована у Суботици, а у ОШ „Соня Маринкович“ було орґанизоване и виучованє руского язика (2011. року отримане и 17. стретнуце руских школох).
ВЕЧАР
Цихи и мирни спуща ше вечар,
На заходу нєбо ше червенї ...
Хмарки пламенїсти по нєбе плїваю.
Глаша ше вистнїки вчасней єшенї ..
ПРИРОДА ШЕ ЗОЗ СНА БУДЗИ
Природа ше зоз сна будзи,
ярнї витрик подувує:
на живот ше нови, красни,
и весели швет готує.
ПРИРОДА
Вона нам дава шицко
цо нам за живот треба:
здравє, розум, богатсво,
красу, моц и надосц хлєба.
Вона од нас нїґда
нїч нє однїма,
а з радосцу нас
на свойо перши прима.
ИНФОРМАТИВНО:
Придаванє наградох – Зборнїку зоз Литературно-подобового конкурсу М. М. Кочиша школяром зоз Нового Саду будзе на пияток, 28. фебруара 2020. року на 12,30 годзин у Заводу за културу войводянских Руснацох, Нови Сад.
Конкурс орґанизовало и Зборнїк видало Дружтво за руски язик, литературу и кутуру зоз финансийну. потримовку Националного совиту Руснацох (2019)
НАГРАДЗЕНИ ЛИТЕРАТУРНИ И ПОДОБОВО РОБОТИ
ЛИТЕРАТУРНИ РОБОТИ:
Основна школа
НОВИ САД:
- Маша Джуджар, Мойо думанє о писньох Миколи Кочиша – VI-3 ОШ „Дюра Даничич“, Н. Сад
- Фиона Грубеня, Яр наисце початок нового живота – VIІ ОШ ,,Иван Ґундулич”, Нови Сад
мср. Оля Яковлєв, проф. руского язика, Нови Сад
ПОДОБОВО РОБОТИ:
Основна школа:
НОВИ САД:
- Иґнят Яковлєв, Пилот – ІІ класа Основна школа „Дюра Даничич“, Нови Сад
- Боґдан Прица, У авиону – ІІ класа Основна школа „Дюра Даничич“, Нови Сад
- Маша Прица, Подшнїжнїки – ІV класа Основна школа „Дюра Даничич“, Нови Сад
- Теодора Рамач, Подшнїжнїк – ІV класа Основна школа „Бранко Радичевич“, Нови Сад
мср. Оля Яковлєв, проф. руского язика, Нови Сад
- Сара Надрлянски, Когуцик – VІ-4 класа Основна школа „Васа Стаїч“, Нови Сад
- Ана Митошевич, Вечар – ІІІ-7 класа Основна школа „Светозар Маркович Тоза“, Нови Сад
- Кристина Ковач, Дзень на полю ІІІ-7 класа Основна школа „Светозар Маркович Тоза“, Нови Сад
- Никола Вукмирович, Чудни швет словох – ІV² класа Основна школа „Йован Попович“, Нови Сад
- Ана Монар, Когуцик – VІІІ-7 класа Основна школа „Светозар Маркович Тоза“, Нови Сад
мср. Ана-Мария Рац, проф. руского язика, Нови Сад
Вкупно: 13
У Новим Садзе, 2020. року
