ЗБОРНЇК РОБОТОХ „STUDIA RUTHENICA” 28 (41) Нови Сад, 2022, 138 боки
Дружтво за руски язик, литературу и културу (основане 4. 12. 1970. року у Новим Садзе) видава свой глашнїк од 1975. року. Глашнїк/рочнїк по 1987. рок мал назву Творчосц, a од 1988. року виходзи як StudiaRuthenica. Обявени 13 числа Творчосци и 28 числа часопису Studia Ruthenica (вєдно 41 глашнїки). Од трецого числа Studia Ruthenica виходзи як зборнїк роботох. Прилоги/написи у зборнїку ше обявюю по руски зоз резимеами на сербским и анґлийским язику.
У 28. чишлє зборнїку StudiaRuthenica (штерацец першим глашнїку) у першей часци обявена прилоги о означованю 50-рочнїци од виходзеня Терминолоґийного словнїка Миколи М. Кочиша (1972-2022), у другей рецензиї и прикази, у трецей технїчни иновациї и у штвартей лексика и литература.
Авторе написох o 50-рочнїци Словнїк: Дюра Латюк Так настал Кочишов Словнїк, Пейдзешат роки Словнїка Миколи М. Кочиша и Блажена Хома Цветкович Словнїк Миколи М. Кочиша основа за творенє нових словнїкох 50 роки од виходзеня терминолоґийного словнїка 1972. року.
Прилоги у друге часци рецензиї и прикази пририхтали: Др Юлиян Рамач, Вредни историйни и етноґрафски записи (Янко Барна Так приповедали нашо дїдове, 2022), Мр Славомир Олеяр, Краса и чежкосц салашского живота, Любомир Медєши, Глєданє святих апостолох, мр Гелена Медєши, Нєт анї салаши, анї ґу нїм чапаши и Учальня у кнїжки (Блажена Хома Цветкович Язични аларм, Поуки з язика, 2021).
Авторе написох у трецей часци технїчни иновациї: др Михайло Лїкар, Шицки фарби математики у фотоґрафиї и Иван Лїкар, Лєм упартосц ше виплаци.
Написи у штвартей часци лексика и литература написали: Юлиян Пап, Шлїдом старих словох: фитьовка и кондаш и Парток (приповедка) и Ирина Папуґа, Зборнїк роботох „Studia Rutheniса“ 27, 2021
У пиятей часци обявена Хронїка о Даляским риту Мирона Жироша, под назву „Живот без надїї“ (1919-1941), у хторей автор дава приказ живота наших людзох у меандри Дунаю медзи Дальом и Лабуднячу блїзко Дунаю у бачкей ровнїни.
У шестей часци здогадованє на покойних чланове Дружтва: др Душана Дрячу, др Радмилу Шовлянски, Леону Гайдук, Ромка Папуґу, Владимира Владу Задрипку, Наталию Рамач и Юлияна Папа.
Седма часц Зборнїка Хронїка Дружтва зоз преглядом активносцох у 2021. и 2022. року, списком нових членова Дружтва и почитовательох хтори потримали видаванє 28. числа 2022. року.
*
„Studia Ruthenica“ ма Редакцию у хторей сотруднїки зоз обласци руского язика, литератури и култури: др Юлиян Рамач, главни редактор и члени: др Александер Д. Дуличенко, др Оксана Тимко Дїтко, др Мухайло Лїкар, Блажена Хома Цветкович и др Михайло Фейса, лектор мр Гелена Медєши, преклади на анґлийски язик мр Славомир Олеяр, прелом и технїчне ушоренє Вероника Вуячич и за видавателя Ирина Папуґа, секретар Дружтва. Од 2018. року податки о StudiaRuthenici ше находза на Vikipediji и на www sajtu Дружтва druztvo.org.
Нови Сад, 2022. И. Папуґа
ЗБОРНИК РАДОВА „STUDIA RUTHENICА” 28 (41)
Нови Сад, 2022, 138 страна
Друштво за русински језик, књижевност и културу (основано 4.12.1970. године у Новом Саду издаје свој гласник од 1975. године. Гласник/годишњак Дружтва је до 1987. године носио назив „Творчосц", а од 1988. године излази као „Studia Rutnenica". Објављено је 13 бројева „Творчосци" и 28 бројева часописа „Studia Rutnenicа" (заједно 41 гласника). Од трећег броја „Studia Rutnenica" излази као зборник радова. Радови/написи у Зборнику се објављују на русинском језику са резимеима на српском и енглеском језику.
У 28 (двадесет осмом) броју Зборника радова Studia Ruthenica (четрдесет првом броју гласника) објављени су, у првом делу: прилози о обележавању 50-годишњице од излажења Терминолошког речника Миколе М. Кочиша (1972-2022), у другом су рецензије и прикази, у трећем техничке иновације и у четвртом лексика и књижевност.
Аутори написа o 50-годишњици Речника су: Ђура Лаћак Тако је настао Кочишев Речник, Педесет година Речника Mиколе М. Кочиша и Блажена Хома Цветковић Речник Миколе М. Кочиша основа за стварање нових речника 50 година од излажења приручног терминолошког речника.
Прилоге у другом делу рецензије и прикази сачинили су: др Јулијан Рамач Вредни историјски и етнографски записи (Јанко Барна Тако су причали наши дедови, 2022), мр Славомир Олејар Лепота и тешкоће салашарског живота, Љубомир Међеши Тражење светих апостола, мр Хелена Међеши Нема салашких оаза, нити до њих стаза и богазаи Учионица у књизи (БлаженаХома Цветковић Језички аларм, Поуке из језика, 2021)
Аутори написа у трећем делу техничких иновација су: др Михајло Љикар Све боје математике у фотографији и Иван Љикар Самo упорност се исплати.
Написе у четвртом делу лексика и књижевност сачинили су: Јулијан Пап Трагом старих речи: фитьовка и кондаши Столњак и Ирина Папуга Зборник радова Studia Rutheniса 27, 2021
У петом делу се објављује Хроника о Даљском риту Мирона Жироша, под називом „Живот без наде“ (1919-1941), у којој аутор даје приказ живота наших људи у меандру Дунава између Даља и Лабудњаче у близини Дунава у бачкој равници.
У шестом делу су сећања на преминуле чланове Друштва: др Душана Дрљачу, др Радмилу Шовљански, Леону Хајдук, Ромка Папугу, Владимира Владу Задрипку, Наталију Рамач и Јулијана Папа.
Седми део Зборника је Хроника Друштва са прегледом активности из 2021. и 2022. године, списком нових чланова Друштва и поштоваоцима који су подржали издавање 28. броја „Studia Rutnenicе" 2022. години.
*
„Studia Ruthenica“ има Редакцију коју чине сарадници у области русинског језика, књижевности и културе: др Јулијан Рамач, главни уредник и чланови: др Александер Д. Дуличенко, др Оксана Тимко Ђитко, др Мухајло Љикар, Блажена Хома Цветковић и др Михајло Фејса, лектор мр Хелена Међеши, преводи на енглески језик мр Славомир Олејар, прелом и техничко уређење Вероника Вујачић и за издавача Ирина Папуга, секретар Друштва. Од 2018. године податци о StudiaRuthenici се налазе на Vikipediji и на www sajtu Друштва druztvo.org.
Нови Сад, 2022. И. Папуга
