АКТИВ ВИХОВАТЕЛЬКОХ
У Основней школи „Братство єдинство“ у Коцуре пияток 21. авґуста 2015. року, у рамикох
250 рокох рускей школи у Коцуре (1765)
110 роких предшколского вихованя по руски у Коцуре (1905) и
90 рокох од народзеня Oскара Кочиша (1925-1983), писателя зоз Коцура
отримана 3. заєднїцкaсхадзкa Активу воспитачкох/вихователькох и Активу наставнїкох руского язика зоз
ДНЬОВИМ ШОРОМ:
1. Записнїк зоз 2. заєднїцкей схадзки активох воспитачкох/вихователькох и наставнїкох руского язика
2. Информация о роботи активох у прешлим чаше
3. Актуални питаня и предкладаня з обласци предшколского, основного и штреднього воспитаня и образованя по руски у 2015/2016. школским року и
4. Сотруднїцтво зоз Часописом за дзеци "Заградка" и другима медиями по руски
После схадзки нащивени гроб писателя Оскара Кочиша на теметове у Коцуре и положене квеце, а о його литературней творчосци бешедовала и стихи читала Серафина Макаї, писателька зоз Коцура
Руски предшколски дзеци ше у ПУ "Радосне дзецинство" у Новим Садзе бавя, уча , шпиваю... рихтаю програму мацером за 8. марец 2014.
На иницитияву Дружтва за руски язик ... ПУ урядово меновала виховательки Ясмину Балїнт же би организовала активносци зоз предшколскима дзецми у Новим Садзе, дзекуєме!
ГОДИШЊИ ПРОГРАМ И ПЛАН РАДА
Изучавање русинског језика са елементима националне културе са децом предшколског узраста у Врбасу, 2012/2013. шк. године
Програм се реализује са мешовитом васпитном групом деце предшколског узраста (3–7 год) два пута недељно у Предшколској установи „Бошко Буха“, објекти: „Сунцокрет“ и „Полетарац“ .
Основе програма: Закон о предшколском васпитању и образовању (чл. 17, 26) у оквиру изборних програма, где стоји да се у оквиру предшколског програма могу остваривати и изборни програми којима се остварују одређени циљеви и активности ради подстицања дечјег развоја и стицања искустава у одређеној области
Циљеви: Неговање русинског језика и књижевности са елементима националне културе
Програм се реализује кроз:
Игре и активности примерене предшколском узрасту уз коришћење принципа: актуелности, одмерености према дечјем узрасту и индивидуалног прилажења деци
Креативне радионице, dраматизације приповедака и бајки
Рецитовање и упознавање са дечјом прозом и поезијом на русинском језику
Обележавање актуелних годишњица, прослава и светаца као што су:
Дечја недеља, Дан жена, Дан Русина, св. Никола, Божић, Ускрси других.
Упознавање са русинским језиком и књижевношћу за децу:
Литература: уџбеници: Наталија Зазуљак и Емилија Кости, русински језик Уж видзим школу (Већ видим школу), Швет коло нас (Свет око нас), приручник из области двојезичности: др Меланија Микеш и мр Хелена Међеши Нашо пупчата (Наши пупољци), књиге за децу: Меланија Римар Пошептала ми птица, сликовнице Хелена ХафичСтојков (2),Часопис за децу Захратка, приручници Ластовичка (Ластавица)1 и 2 итд.
Ради ефикаснијег остваривања циљева планира се сарадња са:
Предшколском установом у Врбасу (објектима) које похађају деца
Предшколским установама које организују васпитно-образовни рад на русиском језику у Руском Крстуру, Куцури, Ђурђеву, Новом Саду, Суботици итд.
основним школама у којима се изучава русински језик у Врбасу (4)
локалном средином у оквиру КПД „Карпати“ у Врбасу и другим
културним и стручним организацијама и институцијама:
Активом васпитача и наставника русинског језик Друштва за русински језик, књижевност и културу, Нови Сад
Одбором за образовање Националног савета русинске националне мањине, Руски Крстур и са родитељима деце
За реализовање програма потребан је следећи материјал: фломастери, темпере, оловке, блокови бр. 5, бели хамер папири, креде у боји, охо лепило, маказе, резало, гумице за брисање, свеска вечег формата за контролник (евиденцију деце и програмске активности), селотејп трака, маркери, помоћни материјали (папирни убруси, сапун за руке, судђер), пано за дечје радове, сликовнице, као и ново објављени уџбеници за предшколску децу са радни листовима у издању Завода за уџбенике из Београда, Одељење у Новом Саду.
Претходних године активности су успешно реализоване те се надамо да ће се и надаље у овом обиму одвијати, а ако се укаже могућност и интересовање родитеља и друштвене заједнице организовати редовне васпитно-образовне активности на русинском језику како је то предвиђено чланом 5 Закона о предшколском васпитању и образовању у Републици Србији. .
Нови Сад/Врбасу, 2012/2013. године
РЕАЛИЗАТОР ПРОГРАМА
Хелена Сегеди Рац, васпитач
А Н К Е Т А
Предшколско васпитање и образовање на русинском језику има дугу традицију и у континуитету се одвија у Руским Крстуру од 1902, а у Куцури од 1905. године. Улога и задаци предшколских установа на русинском језику су, како у прошлости тако и сада, припрема деце за основну школу, пре свега на матерњем русинском језику.
Ових година се предшколско васпитање на русинском језику организује у редовним васпитним групама у Руском Крстуру, Куцури и Ђурђеву, а у Новом Саду, Врбасу, Суботици и другим срединама, се Актив васпитача русинског језика у сарадњи са Одбором за образовање Националног савета русинске националне заједнице залаже на организовање васпитно-образовних активности на русинском језику путем изборних програма, односно факултативно (једном до два пута недељно по један час).
Имајући у виду да у Врбасу има значајан број предшколске деце која су уписана у васпитне групе на српском језику (у 7 објеката), као и да више година постоји могуђност изучавања русинског језика као изборне активности (2 пута недељно) у два објекта Предшколске установе „Бошко Буха“: „Сунцокрети“ и „Полетарац“, у Врбасу, чињенице да после предшколске установе деца могу да наставе изучавање русинског језика са елементима националне културе у 4 основне школе у Врбасу, на заједничкој седници Актива васпитача и наставника русинског језика, одржаној 29. јуна 2011. године у Куцури предложено је да се организује анкета о заинтересованости родитеља да њихова деца похађају васпитно-образовне активности на русинском језику.
Овим потврђујем да ће _______________________________ , који-која има _________ година у Предшколској установи „Бошко Буха“ у Врбасу, Обејкат ......................., у 2011/2012. шк. години похађати васпитно-образовне активности
1. на русинском језику;
2. двојезично (на српском и русинском);
3. само на српском језику.
У Врбасу, _________ 2012. године Родитељ ______________________________________
Предшколско дете _ ____________________________
Адреса становања _____________________________
Место ________________________________________
Конт. телефон ________________________________
У рамикох 110-рочнїци предшколского воспитаня у Руским Керестуре, 6. манифестациї „Поетски нїтки Меланиї Павлович“ и 80 роки од народзеня и 10 роки шмерци Меланиї Павлович
ПРЕДШКОЛСКИМ УСТАНОВОМ
у хторих ше воспитно-образовна робота орґанизує на руским язику: Руски Керестур, Коцур, Дюрдьов и у хторих ше руски язик виучує як виборна активносц: Нови Сад, Вербас, Суботица и поволаним
Поволуєме вас на 15. схадзку Активу воспитачкох/вихователькох руского язика хтора ше отрима, соботу, 10. новембра 2012. року, на 11.00 годзин у Предшколскей установи „Бамби” Оддзелєня „Цицибан“ у Руским Кeрестуре, ул. М Тита 77
ДНЬОВИ ШОР:
1. Програмa предшколских дзецох и привитни слова з нагоди 110-рочнїци предшколского воспитаня у Руским Керестуре (1902-2012)
2. Прилоги – сообщеня зоз обласци предшколского воспитаня и образованя:
- Оленка Русковски, Положенє дзецка у традицийней култури Руснацох у Руским Керестуре
- Гелена Салаґ, Християнске воспитанє у рускей фамелиї
- Марина Будински, Обичаї и етно-амбиєнт Руснацох у Войводини як порив за подобово активносци предшколских дзецох
- Гелена Сеґеди Рац, Розвой двоязичносци през музични активносци зоз хаснованьом Орфового инструментариюма
- Наташа Макаї Мудрох, Народна медицина у лїченю дзецох
3. Промоция Studia Ruthenica 16 - Литературна творчосц за дзеци
4. Додзельованє припознаньох
ПУ „Бамби”, Оддзелєня „Цицибан“ у Руским Керeстуре
Истого дан, на 10 годзин на теметове у Руским Керестуре будзе однєшене и положене квеце на гроби Ирини Джуня Рот, Маґдалени Колєсар, Каролини Гарди тети Драґи и Михалїни Орос. Модлїме же бисце вжали учасц, зоз надпомнуцом же трошки приходу вихователькох з других местох будзе зношиц Дружтво.
За Оддзелєня „Цицибан” у Руским Керестуре Блаженка Мецек
За Дружтво за руски язик, литературу и културу Ирина Папуґа
ПРЕДШКОЛСКО ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ НА РУСИНСКОМ ЈЕЗИКУ
Предшколско вапитање и образовање у свету има дугу традицију. Још су Платон и Аристотел наглашавали специфичности васпитања деце предшколског узраста, а и први утописта Томас Мор је Кампанела су се залагали да друштвено васпитање деце почне још у најранијем периоду. Познати педагог и хуманиста Јан Амос Коменски је у „Материнској школи“ дао „Упутство како треба васпитавати децу“ (XVII). Жан Жак Русо је предлагао да се његов Емил васпитава у природи и на ваздуху („Емил или о васпитању“, XVIII), а Роберт Овен је почетком XIX века у „Новом иституту“ у Њу Ленарку отворио јаслице у којима се „друштво бринуло“ о деци док су им родитељи били на послу у фабрици.
Фридрих Фребел је 1837. године отворио први дечји вртић у Бланкенбургу у Немачкој. Он је и оснивач првог система предшколског васпитања и образовања, а „поклонио“ је деци и прве „дарове“: коцке, лопте, конструкторе и други дидактички материјал за игру и учење. Полазећи од савремених достигнућа псохологије и педагогије, научни приступ изучавању предшколског васпитања дала је почетком XX века у свом „Дому за децу“ др Марија Монтесори, лекарка и научник из Италије.
Из прошлости предшколског васпитања у нашим крајевима постоје подаци да је Суботица имала дечји вртић још 1843. године, Београд 1867. године, а о организованом и контунуираном предшколском васпитању у Војводини може се говорити од 1872. године. У Угарској (Мађарској), којој су припадали и ови крајеви донет је 1891. године „Закон о заштити деце“, који је налагао да се у сваком месту у којем има више од 40 деце отварају дечји вртићи (вртиће су могли да оргaнизују државни и општински органи за школство, верске заједнице и грађани, односно појединци). Тако су и у Руском Крстуру (1902) и у Куцури (1905), где су живели Русини, већ на почетку XX века организоване предшколске активности које се више од једног века у континуитету до данашњих дана одвијају на матерњем језику.
Традиција предшколског васпитања на русинском језику се деценијама одвија и у Ђурђеву, а тек 90 године се врше покушаји да се русински језик изучава факултативно и у другим местима у којима живе Русини. С тим у вези је Друштво за русински језик, књижевност и културу 1996. године у сарадњи са др Меланијом Микеш, основало Пројекат под називом „Развијање, очување и унапређивање русинског језика деце и ученика“ који је у многоме допринео да се русински језик унапреди и изучава, како у оквиру редовне наставе у Руском Крстуру, Куцури и Ђурђеву, тако исто и као изборни предмет са елементима националне културе у још 14 насељених места у АП Војводини, Република Србије, а ти су: Нови Сад, Врбас, Кула, Бачка Топола, Ново Орахово, Суботица, Савино Село, Крушчић, Госпођинци, Шид, Бачинци, Беркасово, Бикић Дол и Сремска Митровица..
Кад је реч о предшколском васпитању може се констатовати да се целокупан васпитно-образовни раду на русинском језику (од јасленог узраста по одлазак у школу) одвија једино у Руском Крстуру, док су у Куцури и Ђурђеву деца обухваћена само припремном групом на русинском језику пре одласка у школу и то задњих година у све мањем броју. Тако мали број предшколске деце (7-8) утиче на то да се и настава у I разреду у тим местима организује са малим бројем ученика, односно у малим одељењима за шта школе морају сваке године тражити посебне одлуке Министарства просвете.
Саветовање на ТЕМУ: „Како унапредити предшколско васпитање и образовање на русинском језику и уписати децу у што већем броју у основну школу на матерњем језику?“ кое је одржано 29. 08. 2011. године у Куцури би требало да подстакне како предшколске установе, тако исто и васпитаче и родитеље деце да дају већу подршку васпитању на русинском језику, односно двојезичним активностима на русинском и српском језику. Актив васпитача русинског језика и Актив наставника русинског језика ће подржати ове актиности јер сматра да досадашња пракса и традиција васпитања и образовања на русинском језику то заслужују, а и законске и организационе могућности то дозвољавају.
Ирина Папуґа, проф. педагогије
У Куцури, 29. 08. 2011. год.
П Р Е П А Т Р У Н О К
активносцох Активa вихователькох / воспитачкох руского язика
(1993-2011)
Актив вихователькох/воспитачкох руского язика основани 70-рокох, тераз уж прешлого 20. вику. Снователє Активу 1971/72. шк. року у Руским Керестуре були: Маґдалена Колєсар, Наталия Колєсар, Мария Бодянец и Иринка Папуґа зоз Руского Керестура, Наталия Голуб зоз Дюрдьова, Мария Югас зоз Коцура и Милева Надь зоз Вербасу у сотруднїцтве зоз Марию Марчу Чаканову, просвитним совитнїком за руски язик, Дюром Варґом, редактором руских виданьох у Заводзе за учебнїки и мр Милену Вучетич, просвитним совитнїком за предшколске воспитанє зоз Нового Саду.
Актив зоз свою роботу доприношел спатраню стану предшколского вихованя у руских штредкох: Руским Керестуре, Коцуре и Дюрдьове. Резултат того було насампредз злєпшанє условийох за роботу. Так у Руским Керестуре (1971/72) адаптовани терашнї будинок дзецинскей заградки: уведзене парне зогриванє, купена нова опрема (мебл, бависка), санитариї, оспособени дзецински парк зоз бависками у дворе итд. На планє воспитно-образовней роботи видати Зборнїк текстох за предшколски дзеци Ластовичка (1976). Потим робота Активу такповесц замарла. Обновена є 1993. року у сотруднїцтве зоз др Меланию Микеш и мр Гелену Медєши зоз Нового Саду. Од теди отримани тоти схадзки:
- - 02. октобра 1993. року, Нови Сад (обновена робота Активу и принєшена програма роботи)
- - 30. авґуста 1995. року, Нови Сад (виглєдованє и вистава кнїжкох)
- - 02. априла 1996. року, Руски Керестур (практичне занїманє з руского язика)
у рамикох Проєкту: „Розвиванє, очуванє и унапредзованє руского язика дзецох и школярох“
- - 10. новембра 2002. року, Руски Керестур (означована 100-рочнїца пред. вихованя)
- - 05. априла 2003. року, Коцур (промоция сликовнїцох за предшколски дзеци)
- - 28. юния 2003. року, Руски Керестур (пририхтованє Ластовички 2)
- - 28. фебруар 2004. року, Нови Сад ”
- - 04. септембра 2004. року, Руски Керестур ”
- - 12. фебруара 2005. року, Руски Керестур ”
- - 02. юлия 2005. року, Руски Керестур (промоция Ластовички 2)
- - 25. марца 2006. року, Нове Орахово (семинар о рускей басни зоз Активом наставнїкох)
- 30. юлия 2006. року участвованє на семинаре у Бачким Петровцу (И. Папуґа и Г. Сеґеди)
- - 18. априла 2008. року, Кула (промоция учебнїкох: математика и природа коло нас)
- - 31. януара 2009. року, Коцур (промоция учебнїка: руски язик и други виданя)
- - 29. авґуст 2011. року, Коцур (зоз Активом наставнїкох руского язика)
У тим седемнацрочним периодзе отримовани и вецей сходи вихователькох и у Дюрдьове напр. коло пририхтованя Зборнїка Наталиї Голуб Нємам злата,, мила мамо, потим у Руским Керестуре коло видаваня двох сликовнїцох Ксениї Папуґа (1997-1998) и Зборнїка текстох за предшколски дзеци Ластовичка 2 (2005). После виходзеня Ластовички 2 отримани вецей промоциї у наших штредкох: Вербаше, Новим Садзе, Дюрдьове, Кули. У Кули 18. априла 2008. року представени учебнїки (преклади зоз сербского язика) за предшколски дзеци зоз математики и природи коло нас, а у Коцуре 31. януара 2009. року була промоция учебнїка под назву: Руски язик Уж видзим школу, авторох Наталиї Зазуляк и Емилиї Костич зоз Руского Керестура. Представени тиж и новши виданя за предшколски дзеци поетесох Меланиї Римар и Гелени Гафич Стойков зоз Нового Саду, а у рамикох Поетских нїткох Меланиї Павлович у Коцуре, Дюрдьове, Новим Садзе (2009-2010) и авторкова двоязична кнїжка Плави лет Белави лїт. Подобово роботнї, на тему стихох Меланиї Павлович отримани зоз предшколскима дзецми у Дюрдьове и Новим Садзе (2010).
Зоз орґанизованьом виучованя руского язика як виборней факултативней активносци у Новим Садзе, Вербаше, Кули, Суботици (а було инициятиви и у Шидзе) Актив преширел свою дїялносц и намагал ше реализовац активносци у рамикох Проєкту: „Розвиванє, очуванє и унапредзованє руского язика дзецох и школярох“. Наздаваме ше же ше активносци Активу воспитачкох/вихователькох предлужа и у наступним периодзе и же ше будз робиц на видаваню Ластовички 3 (змисти би требали буц прозни и театрални тексти за предшколски дзеци), же буду видати вецей CD-и зоз музичнима композициями за предшколски дзеци, як и же ше буду отримовац фахово сходи: семинари и совитованя за виховательки и литературни и подобово роботнї.за дзеци Тиж ше треба закладац же би дзеци у Руским Керестуре, Коцуре и Дюрдьове у цо векшим чишлє виучовали руски язик (починаюци од яшелькового возросту по одход до школи), а у других штредкох: Новим Садзе, Вербаше, Суботици, Кули, Шидзе.. же би за нїх було орґанизоване виучованє руского язика у рамикох виборних активносцох (голєм раз-двараз до тижня).
У Коцуре, 29. 08. 2011. року
ПРЕДШКОЛСКО ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ НА РУСИНСКОМ ЈЕЗИКУ
Предшколско вапитање и образовање у свету има дугу традицију. Још су Платон и Аристотел наглашавали специфичности васпитања деце предшколског узраста, а и први утописта Томас Мор је Кампанела су се залагали да друштвено васпитање деце почне још у најранијем периоду. Познати педагог и хуманиста Јан Амос Коменски је у „Материнској школи“ дао „Упутство како треба васпитавати децу“ (XVII). Жан Жак Русо је предлагао да се његов Емил васпитава у природи ... на ваздуху („Емил или о васпитању“, XVIII), а Роберт Овен је почетком XIX века у „Новом иституту“ у Њу Ленарку отворио јаслице у којима се „друштво бринуло“ о деци док су им родитељи били на послу у фабрици.
Фридрих Фребел је 1837. године отворио први дечји вртић у Бланкенбургу у Немачкој. Он је и оснивач првог система предшколског васпитања и образовања, а „поклонио“ је деци и прве „дарове“: коцке, лопте, конструкторе и други дидактички материјал за игру и учење. Полазећи од савремених достигнућа псохологије и педагогије, научни приступ изучавању предшколског васпитања дала је у свом „Дому за децу“ почетком XX века др Марија Монтесори, лекарка и научник из Италије.
Из прошлости предшколског васпитања у нашим крајевима постоје подаци да је Суботица имала дечји вртић још 1843. године, Београд 1867. године, а о организованом и контунуираном предшколском васпитању у Војводини може се говорити од 1872. године. У Угарској (Мађарској), којој су припадали и ови крајеви донет је 1891. године „Закон о заштити деце“, који је налагао да се у сваком месту у којем има више од 40 деце отварају дечји вртићи (вртиће су могли да оргaнизују државни и општински органи за школство, верске заједнице и грађани, односно појединци). Тако су и у Руском Крстуру (1902) и у Куцури (1905), где су живели Русини, већ на почетку XX века организоване предшколске активности које се више од једног века у континуитету до данашњих дана одвијају на матерњем језику.
Традиција предшколског васпитања на русинском језику се деценијама одвија и у Ђурђеву, а тек 90 године се врше покушаји да се русински језик изучава факултативно и у другим местима у којима живе Русини. С тим у вези је Друштво за русински језик, књижевност и културу 1996. године у сарадњи са др Меланијом Микеш, основало Пројекат под називом „Развијање, очување и унапређивање русинског језика деце и ученика“ који је у многоме допринео да се русински језик унапреди и изучава, како у оквиру редовне наставе у Руском Крстуру, Куцури и Ђурђеву, тако исто и као изборни предмет са елементима националне културе у још 14 насељених места у АП Војводини, Република Србије, а ти су: Нови Сад, Врбас, Кула, Бачка Топола, Ново Орахово, Суботица, Савино Село, Крушчић, Гопсођинци, Шид, Бачинци, Беркасово, Бикић Дол и Сремска Митровица..
Кад је реч о предшколском васпитању може се констатовати да се целокупан васпитно-образовни раду на русинском језику (од јасленог узраста по одлазак у школу) одвија једино у Руском Крстуру, док су у Куцури и Ђурђеву деца обухваћена само припремном групом на русинском језику пре одласка у школу и то задњих година у све мањем броју. Тако мали број предшколске деце (7-8) утиче на то да се и настава у I разреду у тим местима организује са малим бројем ученика, односно у малим одељењима за шта школе морају сваке године тражити посебне одлуке Министарства просвете.
Данашње саветовање на ТЕМУ: „Како унапредити предшколско васпитање и образовање на русинском језику и уписати децу у што већем броју у основну школу на матерњем језику?“ би требало да подстакне како предшколске установе, тако исто и васпитаче и родитеље деце да дају већу подршку васпитању на русинском језику, односно двојезичним активностима на русинском и српском језику. Актив васпитача русинског језика и Актив наставника русинског језика ће подржати ове актиности јер сматра да досадашња пракса и традиција васпитања и образовања на русинском језику то заслужују, а и законске и организационе могућности то дозвољавају.
У Куцури, 29. 08. 2011. год. Ирина Папуґа, проф. педагогије
Новосадски дзеци и стихи Меланиї Павлович
Вихователька Геленка Салаґ и новосадски дзеци, у заградки у Улїци Бранимира Чосича, 17. новембра 2010. року.
Мелания Павлович
МОЙО ЦИПЕЛИ
Кед я рано станєм,
вше сом барз весели.
Сам ше пооблєкам,
сам чухам ципели.
Ципели вше мойо
крашнє овиксани,
а и на швицацо
з щетку вигласкани.
Кед свойо ципели
вше сами чухаме,
вецка их од блата
баржей чувац знаме.
Креативна роботня у Дюрдьове
Креативна роботня у Дюрдьове – штварток, 4. новембер 2010. року (на 9.30 у Предшколскей установи – дюрдьовскей забави - подобова, а на 11.30 у Основней школи прекладательна
У оквиру Програма рад Друштва за русински језик, књижевност и културу ове године одржава 4. књижевна манифестација „Песничке нити Меланије Павлович“, као сећање на стваралаштво књижевнице Меланије Павловић (Руски Крстур, 9.10.1932- Нови Сад, 10.11.2002),
Одбор Песничких нити Меланије Павловић основан 2007. године је према плану активности за 2010. годину, а то је организовање преводилачких радионица предложио да се са радионицама зaпочне већ у септембру и то у школама које је Меланија Павловић за живота посећивала и на сусретима са ученицима и наставницима читала стихове и прозне саставе. Тако је 10. септембра 2010. године већ одржана прва радионица у Основној школи „Бранко Радичевич“ у Бачинцима (Општина Шид), а предложено је организовање истих током новембра и децембра 2010. године у Ђурђеву и Новом Саду.
Исто тако вас обавештавамо да је 2008. године одржан Округли сто о стваралаштву Меланије Павловић (прилози објављени у Studia Ruthenici“ 13, 2008), a 2009. године је издата књига превода њене прозе и поезије на српском и русинском језику, под називом „Плави лет – Белави лєт“ и представљена у културним институцијама и русинским школама и предшколским установама.
С тим у вези предлажемо представљање књиге „Плави лет – Белави лєт“ у вашој Основној школи са ученицима који изучавају русински језик и организовање преводилачке радионице и у Предшколској установи у оквиру које се организује васпитно-образовни рад на русинском језику и одржавање ликовне радионице.
Термин одржавања радионица је прва недеља новембра 2010. године (4-5.11.2010). Извесни контакти с тим у вези остварени су у сарадњи са Маријом Самарџић, проф. русинског језика и Марином Будински, васпитачем које су начелно прихватиле одржавање ових активности.
Отримана явна годзина - заниманє зоз предшколскима дзецми у ПУ "Радосне дзецинство" у Новим Садзе
Дружтво за руски язик .. виховательком Олесї Колбас и Геленки Салаґ подаровало кнїжки за воспитно-образовну роботу зоз наймладшима.
Присутни були родичи дзецох и координаторка за язики у обєкту ПУ у ул. Бранимира Чосича 40 у хторим се каждей СТРЕДИ на 18 и далєй буду отримовац активносци зоз предшколскима. дзецми (прилог: фотоґрафиї), зоз намаханьом же би ше число дзецох по можлїивосци звекшало и же би их родици поряднєе приводзели. Условия за роботу у обєкту ПУ обезпечени!
Главне наглашиц же виховательа за роботу зоз рускима дзецми (тераз то Олеся Колбас) достанє надополнєнє од 5% як то було и скорейих рокох - у тим 2009/2010. нє доставала та Дружтво було таке шлєебодне здогаднуц, односно отримац явну годзину же би ше знало же ше активносци отримую и же су у вертикали образованя по руски и у витворйованю правох на образованє на руским язику у Новим Садзе значна капча, насампредз за пририхтованє дзецох до школи, а кед се ма у огляадзе же ше виучованє руского язика предлужує у основней школи (у 15 новосадских основних школох зоз двома учительками - наставнїцами руского язика) и же у Новим Садзе оможлївене виучованє руского язика и на стреднїм ступню, тераз то Технїчна школа "Милева Марич-Айнштайн" вец то значна активносц рускей националней заєднїци у Новим Садзе, та и ширше.
У мено Дружтва за руски язик.. дзекуєме руководительом ПУ "Радосне дзецинство" у Новим Садзе, виховательком Геленки Салаґ и Олесї Колбас, родичом и медийом на потримовки,
И. Папуга
Број: 18
Датум: 1. март 2010. године
Нови Сад, Војводе Путника 2
Тел/факс: 021/ 47-54-128, 064 19 75 281
У сарадњи са Одбором за образовање Националног савета Русина
Предшколска установа "Радосно детињство"
21000 НОВИ САД, Павла Симића 9
ПРЕДМЕТ: Изучавање русинског језика са децом предшколског узраста у Новом Саду - одржавање јавног часа – занимања за родитеље 10. марта 2010. године
У контакту са Хеленом Салаг, васпитачем предшколске деце у одељењу Предшколскe установe „Радосно детињство” у Новом Саду (објекaт у ул. Бранимира Ћосића 40), a у циљу популарисања прешколског васпитања на матерњeм језику у Новом Саду предлажемо да прихватите одржавање јавног часа – занимања за родитеље чија деца једном недељно-средом изучавају русински језик у том објекту. Предлажемо да то буде 10. марта 2010. године (среда) у 18 часова..
Био би то краћи сусрет у којем ће родитељи упознати програм који васпитач организује са децом, објекат у којем се одржавају активности, а то ће бити и прилика да се са активностима и радом са децом овог узраста путем средстава информисања обавесте и други родитељи у Новом Саду који би евентуално могли да доводе децу. С тим у вези обавестили бисмо и представнике Дечјег часописа „Захратка“, „Руског слова” и русинских редакција радија и ТВ. Васпитачима који раде са децом уручили бисмо књиге и публикације на русинском језику које могу користити као литературу за рад са децом
Ради вашег информисања, у прилогу прилажемо допис којим смо 23. октобра 2009. године замолили Наташу Узелац, педагошког руководиоца да се настави са активностима на русинском језику у објекту Ваше Установе у улици Бранимира Ћосића 30, односно да се васпитачу Хелени Салаг која је током године ахгажована на студијама на Високој школи за образовање васпитача у Новом Саду изнађе могућа замена, што је и учињено, те се срдачно захваљујемо. Како нам је речено замену обавља васпитач Олесја Колбас, а на поменутом занимању, односно састанку биле би присутне обе.
У нади да ћете подржати предлог за одржавање јавног часа – занимања за родитеље 10. марта 2010. године у 18 часова, с поштовањем захваљујемо.
Васпитач предшколске деце: Хелена Салаг, с. р.
За Друштво за русински језик књижевност и културу Ирина Папуга
ПРЕДШКОЛСКИМ УСТАНОВОМ
у хторих ше воспитно-образовна робота орґанизує на руским язику: Руски Керестур, Коцур, Дюрдьов и у хторих ше руски язик виучує факултативно: Нови Сад, Вербас, Кула
Поволуєме вас на 13. схадзку Актива воспитачкох / вихователькох руского язика хтора ше отрима, соботу, 31. януара 2009. року, на 11.00 годзин у Предшколскей установи „Бошко Буха” зоз Вербасу - Оддзелєнє „Герлїчка” у Коцуре, уль. И. Л. Рибара 49
ДНЬОВИ ШОР:
1. Привитне слово и стихи предшколских дзецох зоз Коцура
2. Активносци медзи двома схадзками Активу
3. Промоция нових виданьох за предшколски возрост:
- Наталия Зазуляк и Емилия Костич: Руски язик Уж видзим школу
- Мелания Римар: Шнурка и ґужлїк
- Гелена Гафич Стойков: Сни малей Иринки спод єдней перинки
4. Предкладанє активносцох з обласци предшколского
воспитаня и образованя по руски у наступним чаше
*
Обиходзенє просторийох нововибудованого обєкту предшколских дзецох „Герлїчка”
Модлїме же бисце вжали учасц и драгово трошки за приход до Коцура по
можлївосци обезпечели у рамикох вашей установи.
За Оддзелєнє „Герлїчка” у Коцуре, Серафина Яґлица
За Дружтво за руски язик, литературу и културу , Иринка Папуґа
Фотоґрафиї зоз схадзки
Заеднїцка фотоґрафия
Привитне слово И Папуґовей
Привит наймладших зоз виховательку Серафину Яґлица
Припознанє Микола М. Кочиш Дружтва за руски язик, литературу и културу за 2008. рок додзелєне Цецилиї Мудри, виховательки зоз Кули
ЗВИТ
o роботи Активa вихователькох / воспитачкох руского язика
Актив вихователькох/воспитачкох руского язика основани 70-рокох, тераз
уж прешлого 20. вику. Формовали зме го у тедишнїм чаше (1971/72. року)
у Руским Керестуре; Маґдалена Колєсар, Наталия Колєсар, Мария Бодянец
и я вєдно зоз Мария Югас зоз Коцура, Наталию Голуб зоз Дюрдьова и Мулеву
Надь зоз Вербасу у сотруднїцтве зоз Марию Марчу Чаканову, просвитним
совитнїком за руски язик, Дюром Варґом, редактором руских виданьох у
Заводзе за учебнїки и мр Милену Вучетич, просвитним совитнїком за предшколске
воспитанє зоз Нового Саду.
Актив зоз свою роботу доприношел спатраню стану предшколского вихованя у руских штредкох: Руским Керестуре, Коцуре и Дюрдьове. Резултат того було насампредз злєпшанє условийох за роботу. Так у Руским Керестуре (1971/72) адаптовани терашнї будинок дзецинскей заградки: уведзене парне зогриванє, купена нова опрема (мебл, бависка), санитариї, оспособени дзецински парк зоз бависками у дворе итд. На планє воспитно-образовней роботи видати Зборнїк текстох за предшколски дзеци Ластовичка, 1976. року. Потим робота Активу такповесц замарла. Обновена є 1993. року у сотруднїцтве зоз др Меланию Микеш зоз Филозофского факултету у Новим Садзе. Од теди отримани тоти схадзки:
1. - 02. октобра 1993. року, Нови Сад (обновена робота Активу)
2. - 30. авґуста 1995. року, Нови Сад (виглєдованє и вистава кнїжкох)
3. - 02. априла 1996. року, Руски Керестур (практичне заниманє з руского
язика)
4. - 10. новембра 2002. року, Руски Керестур (означована 100-рочнїца
пред. вихованя)
5. - 05. априла 2003. року, Коцур (промоция сликовнїцох за предшколски
дзеци)
6. - 28. юния 2003. року, Руски Керестур (пририхтованє Ластовички 2)
7. - 28. фебруар 2004. року, Нови Сад ”
8. - 04. септембра 2004. року, Руски Керестур ”
9. - 12. фебруара 2005. року, Руски Керестур ”
10. - 02. юлия 2005. року, Руски Керестур (промоция Ластовички 2)
11. - 25. марца 2006. року, Нове Орахово (семинар о рускей басни)
12. - 18. априла 2008. року, Кула (промоция ученїкох: математика и природа
коло нас)
13. - 31. януара 2009. року, Коцур (промоция учебнїка: руски язик и
други виданя)
У тим петнацрочним периодзе отримовани и сходи у Дюрдьове коло пририхтованя
Зборнїка Наталиї Голуб Нєм злат, мила мамо, потим у Руским Керестуре
коло видаваня двох сликовнїцох Ксениї Папуґа, як и вецей промоциї Приручнїка
Ластовички 2 у наших штредкох: Вербаше, Новим Садзе, Кули итд И нєшкайша
схадзка хтору отримуєме у Коцур (31. януара 2009. року) будзе паметлїва
бо ю орґанизуєме у нововибудованих просторийох за наших наймладших у
Коцуре цо вельки досяг як за дзеци и виховательки хтори ту робя, так
и за Коцур, општину Вербас та и ширше.
На схадзки у Коцуре представени перши учебнїк у историї предшколского
вихованя за тот возрост по руски, под назву: Руски язик Уж видзим школу,
чийо авторе нашо руски педаґоґове Наталия Зазуляк и Емилия Костич, а
тиж и други нови виданя за предшколски дзеци чийо авторе нашо поетеси
Мелания Римар и Гелена Гафич Стойов зоз Нового Саду.
Наздаваме ше же ше активносци Активу воспитачкох / вихователькох предлужа
и у наступним периодзе и же у доглядни час видаме Ластовичку 3 (змисти
би требали буц прозни и театрални тексти за предшколски дзеци), же буду
видати вецей CD зоз музичнима змистами (композициями за предшколски
дзеци), як и же ше буду частейше отримовац фахово сходи: семинари, совитованя,
роботнї за дзеци и виховательки (на єдним подобним сходзе зме участвовали
у Бачкиму Петровцу (30. 07. 2006) итд.
У Коцуре, 31. 01. 2009. року И. Папуґа
З активносци Актива у Кули:
